Izvor: Politika, 08.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad Stejt department čita "Politiku"
Odnos Srba prema Kosovu za naše zapadne sagovornike je "zagonetka umotana u tajnu unutar enigme"
I posle svih ovih godina, odnos Srba prema Kosovu i dalje je zagonetka za većinu naših zapadnih sagovornika. Vezanost Srba za Kosovo i Metohiju neobjašnjiva je čak i diplomatama koji godinama bezuspešno nastoje da po tom pitanju smekšaju naš državni vrh. Srbi i Kosovo su za Zapad ono što je za Čerčila 1939. godine bila Rusija: zagonetka umotana u tajnu unutar enigme. To >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pogotovo vidljivo sada kada je konačno obelodanjen plan Martija Ahtisarija da se Kosovo, sa američkim blagoslovom, otcepi od Srbije. Neke zapadne diplomate ne uspevaju da shvate da je, i pored svih njihovih pritisaka, i pored silne želje Srbije da se vrati u društvo zapadnih demokratija, u postizbornom, podeljenom i posvađanom Beogradu ipak nastao žestok "front odbijanja" prema Ahtisarijevom planu. I to takoreći preko noći, i manje-više spontano.
To nije mali problem za Vašington, koji sada više i ne krije da je iza ideje o nezavisnom Kosovu, i koji svoj projekat mora da progura kroz Savet bezbednosti u kome Rusija i Kina imaju pravo veta. Budući da sve to mora da izgleda kao pitanje od značaja za evroatlantsku bezbednost i stabilnost, a ne kao američki poslić u Evropi, Vašingtonu je stalo da Ahtisarijev plan na putu do Saveta bezbednosti deluje kao "projekat u izgradnji", radni dokument koji ima i dobre i loše strane, ali sigurnu budućnost. Drugim rečima, preko je potrebno pokazati da se u Beogradu nešto pomera, da plan nije mrtvorođenče, ili DOA, ("dead on arrival", mrtav po dolasku), kao što kažu u američkim kriminalističkim serijama.
To nije lako, pa američki zvaničnici pribegavaju ovih dana pomalo desperatnim merama. Tako je pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid maltene slavodobitno obavestio javnost (videti intervju na ovoj stranici našeg lista) da je u Beogradu došlo do "radikalnog pomeranja" javnog mnenja. Zaključak o pomeranju je izvukao na osnovu mišljenja našeg kolumniste Boška Jakšića, koji je u tekstu "Balkanska slagalica" u nedelju napisao da bi za Srbiju možda bilo dobro da razmišlja da bude prva koja će priznati Kosovo. Frid je njegovoj kolumni pridao na značaju i tako što je izrekao pregršt komplimenata "Politici": to nije "marginalan" već "mejnstrim" dnevni list, vodeći je dnevni list u Srbiji, i važi za vodeći dnevni list u Srbiji još iz vremena pre Prvog svetskog rata...
Primamo komplimente gospodina Frida i slažemo se sa njegovom ocenom "Politikine" težine u srpskom društvu. Moramo, ipak, odbiti njegovu nameru da jednom kolumnom iz "Politike" pravda otimanje Kosova. Bila bi to zloupotreba mišljenja našeg kolumniste. "Politika" se danas ne može čitati kao moskovska "Pravda" iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada je samo jedan novi ton znao nagovestiti tektonske promene u ruskoj politici. "Politiku" danas treba čitati kao bilo koje novine koje izlaze u slobodnom svetu, pune različitih mišljenja i otvorene za različite opcije.
Zajedno sa drugim medijima, mi u Srbiji još vodimo bitku za slobodu govora i mišljenja. Gospodin Frid nam nije saveznik u borbi za slobodu izražavanja kada insistira na jednom, i samo jednom mišljenju.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 08.02.2007.]
