Izvor: B92, 04.Nov.2009, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kacin: Tumačenje slučaja Jurišić
Ljubljana -- Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin tražiće od ministarke pravde Srbije tumačenje zašto Iliji Jurišiću još nije uručena pisana presuda.
Jurišić je u Beogradu osuđen na 12 godina zatvora za ubistvo vojnika nekadašnje JNA u Tuzli. Kacin je naveo da Jurišić "više od mesec dana čeka na pisanu presudu i nema nikakvog dokumenta na osnovu kojeg bi se odbrana mogla organizovati".
Kacin, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razgovarao je danas sa predsednikom tuzlanske fondacije "Istina, pravda, pomirenje" Sinanom Alićem koji ga je obavestio o slučaju Ilije Jurišića.
Uz ocenu da je u vezi sa presudom Jurišiću "prekršen Krivični zakonik Srbije", Kacin je rekao da presuda "nije konačna", navodeći da i prema srpskom Krivičnom zakoniku "pismena presuda mora biti uručena u roku od 14 dana", a da to još nije učinjeno.
Zbog toga, kako je rekao Kacin, "postoji realna sumnja da se radi o teškoj povredi osnovnih ljudskih prava i zbog toga ću na toj osnovi od ministarke pravosuđa Srbije zatražiti tumačenje".
Poslanik u Evropskom parlamentu je naglasio da, s obzirom na to da je čuo samo argumente jedne strane, želi da čuje i drugu stranu odnosno da "treba dati priliku srpskoj državi da odgovori na način koji potvrđuje da je Srbija pravna država".
On je naglasio da je "kao izvestilac za Srbiju dužan da to uradi za Srbiju i njeno približavanje i ulazak u Evropsku uniju", s jedne strane, i s druge zbog "odbrane osnovnih ljudskih prava".
"I u Srbiji važi da su dok presuda nije pravosnažna svi nevini. Samo konačna presuda je ona na osnovu koje neko može biti kriv i zato je gubljenje vremena i produžavanje procesa preko rokova nepotrebno i neprihvatljivo za načelo pravne države ne samo za Republiku Srbiju, već i za celu Evropsku uniju", rekao je Kacin.
Veće Okružnog suda za ratne zločine u Beogradu osudilo je 28. septembra Iliju Jurišića na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Tuzli, maja 1992. godine.
Prema optužnici, Jurišić je kao visoki starešina MUP-a BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, a nakon prijema naredbe za napad od svog pretpostavljenog, svim naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. mirno povlačila iz tog grada.
