Izvor: B92, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ka pregovorima o Kosovu
Beograd, Brisel, Sankt Peterburg, Priština -- Pregovarački tim Beograda razmotrio izveštaj o poseti premijera SAD-u i pripremio se za pregovore o decentralizaciji i kulturnom nasleđu
Ponuda Beograda za ta pitanja je nepromenjena, dok je Priština ponudila formiranje još dve opštine sa srpskom većinom na Kosovu. Na sastanku kojim je predsedavao Boris Tadić, predsednik Srbije, tim za političke pregovore o statusu Kosova razgovarao je o tehničkim pregovorima posvećenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << položaju Srpske pravoslavne crkve, zaštiti srpskog kulturnog nasleđa i decentralizaciji na Kosovu.
Ti pregovori su zakazani za sutra i prekosutra u Beču. Predsednica Koordinacionog Centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić izjavila je za B92 da ponuda Beograda koja se odnosi na formiranje zaštitnih zona oko crkava i manastira na Kosovu ostaje ista. "Mi na temu crkvene baštine idemo s tim da ne odustajemo od 42 lokacije, da smo dizajnirali sve 42 zaštitne zone, da su te zaštitne zone nešto manje od onih koje su bile prošli put, ali da je smanjenje urađeno u dogovoru sa SPC-om", kaže ona.
Beogradski pregovarački tim razgovarao je i o decentralizaciji Kosova, u kojoj je tokom pregovora u Beču kao jedno od najspornijih pitanja bio broj opština sa srpskom većinom koje će biti formirane. Prema nezvaničnim saznanjima B92, ovog puta Beograd ide s manjim zahtevom, odnosno umesto 18, tražiće oko 10 novih opština. Sanda Rašković Ivić navodi da smatra da je teško da zahtev Beograda o 18 novih opština bude ispunjen. "Sigurno će na nas biti vršen veliki pritisak da se nečega odreknemo, ali ipak postoji neki minimum koji čovek mora da poštuje, a mislim da je to što Albanci nude, pet opština plus dve i po ili tri, zaista ponižavajuće. Mislim da će veće korekcije tokom pregovora morati da učini albanska strana nego srpska", kaže ona.
U međuvremenu, predlog Prištine za formiranje novih opština na Kosovu je izmenjen. Kako je izjavio portparol te pregovaračke delegacije Skender Hiseni, Priština će ponuditi dve nove opštine. "Biće razmotrena mogućnost da Klokot i Parteš dobiju status opština", rekao je Hiseni i potvrdio da je kosovska delegacija prihvatila poziv Martija Ahtisarija da početkom sledeće nedelje učestvuje u statusnim pregovorima.
Kosovska delegacija će otputovati 24. jula u Beč, ne da bi pregovarala, već da bi još jednom argumentovala viđenje da su nezavisnost i puna suverenost zemlje, koji su u skladu s voljom naroda i načelima Kontakt-grupe o teritorijalnoj celovitosti zemlje, životno rešenje koje treba da bude potvrđeno u međunarodnom procesu određenja statusa.
Za razliku od Prištine, u Beogradu je sastanak pregovaračkog tima vrlo malo bio posvećen statusnim pregovorima, odnosno članovi su informisani o nameri Ahtisarija da organizuje taj sastanak, ali još nije odlučeno ko će sve ići u Beč. Ahtisari je izjavio da ne očekuje napredak u pregovorima o statusu Kosova, ali je naglasio da je taj susret veoma važan. Ahtisari je naglasio i da veruje da će neki rezultati biti ostvareni u septembru, kada će se, u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, na ministarskom nivou sastati i Kontakt-grupa.
Kosovo nezavisno kad Srbija bude u EU
Nakon zasedanja ministara inostranih poslova EU na kojem su obavešteni i o Akcionom planu, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel izjavio je da će uslovi za nezavisnost Kosova biti ispunjeni tek kada Srbija i ceo zapadni Balkan uđu u EU. "Kosovo bi moglo da bude nezavisno pod uslovom da Srbija bude članica EU", rekao je Rupel i predložio da se ubrza evropski dijalog i sa Srbijom, kao i mehanizmi koji vode u članstvo u EU i ispunjavanje uslova za to.
Rupel je rekao da EU živi na granici sa Srbijom. "Srbija je blizu. Tu granicu treba omekšati, olakšati prelaz", dodao je Rupel i naglasio da su dobre ideje za postizanje tog cilja vizne olakšice i finansijska podrška Srbiji. Slovenački ministar je izjavio i da je velika pažnja posvećena Kosovu i njegovom statusu, ali da se u tome ne sme zaboraviti na Srbiju, jer bez Srbije u EU Kosovo će teško biti stabilno.
Šefovi diplomatija Evropske unije danas su podržali pokretanje direktnih pregovora Beograda i Prištine o rešavanju statusa Kosova i naglasili potrebu ubrzanog i istinskog sprovođenja standarda. Ministri EU su u zaključcima o Zapadnom Balkanu podržali napore izaslanika UN Martija Ahtisarija za organizovanje neposrednog dijaloga o statusu Kosova, pošto su saslušali njegov izveštaj o dosadašnjem toku pregovora. U zaključcima je upućen poziv obema stranama da se konstruktivno angažuju u toj fazi direktnih političkih pregovora, a od Beograda je traženo da podstakne kosovske Srbe da učestvuju u radu institucija na Kosovu jer u njima kosovski Srbi mogu istinski da se bore za svoje interese.
Na zasedanju je podržan dopunjen zajednički izveštaj evropskog komesara Olija Rena i predstavnika EU Havijera Solane o budućoj ulozi i doprinosu EU na Kosovu, u saradnji sa ostalim međunarodnim činiocima. Savet ministara EU pozdravio je upućivanje tima za planiranje buduće misije EU na polju vladavine zakona, a pre svega pravosuđa i policije. U izveštaju je istaknuto da Ahtisari radi na jasnijem sporazumevanju o parametrima budućeg rešenja za status Kosova i na utvrđivanju zajedničke osnove za dve strane. "Od najveće je važnosti obezbediti da ishod statusnog procesa poštuje evropsku perspektivu Kosova i stvori uslove za funkcionalno i održivo Kosovo, ugrađeno u region", navodi se u izveštaju Solane i Rena.
"Prava kosovskih Srba i drugih manjina biće bolje zaštićena ako se Priština angažuje u primeni evropskih standarda o ljudskim i pravima manjina i vladavini zakona. Pod uslovom da Kosovo dostigne dovoljan stepen demokratske i institucionalne stabilnosti, uključujući napredak u primeni Evropskog partnerstva i zadovoljavajuće sprovođenje budućeg rešenja statusa, svi instrumenti EU predviđeni za Zapadni Balkan treba da budu raspoloživi i za Kosovo, uključujući izglede za ugovorne odnose sa EU", dodaje se u izveštaju. Zvaničnici u Savetu ministara i Evropskoj komisiji su rekli da stav o izgledima za ugovorne odnose sa EU ni na koji način ne prejudicira rešenje statusa Kosova, već znači da se potvrđuje evropska perspektiva.
Suroi: Priština i Beograd ne mogu do sporazuma
Predsednik partije ORA Veton Suroi izjavio je da Priština i Beograd ni pod pritiskom međunarodne zajednice ne mogu da postignu sporazum o pitanjima pokrenutim proteklih meseci na pregovorima u Beču. "Neće biti nikakvog kompromisa ili sporazuma s Beogradom", rekao je Suroi u intervjuu za KosovaLive, dodajući da je moguć dogovor o zaštiti kulturne baštine na Kosovu
G8 za kompromisno rešenje
Grupa osam industrijski najrazvijenijih zemalja založila se za kompromisno rešenje o Kosovu i pozvala kosovsko rukovodstvo da posveti posebnu pažnju sprovođenju standarda za nacionalne manjine, a koje je postavila međunarodna zajednica. "Pozivamo sve strane da konstruktivno učestvuju u procesu određenja konačnog statusa Kosova i da učine sve što je moguće radi nalaženja rešenja u cilju očuvanja multietničkog Kosova", navedeno je u saopštenju predsedavajućeg G8, predsednika Rusije Vladimira Putina po završetku trodnevnog samita u Sankt Peterburgu, preneli su elektronski mediji.
Univerzitet u Prištini: Nastava i na srpskom
Univerzitet u Prištini spreman je da učini sve kako bi obezbedio nastavu na srpskom i drugim jezicima manjina, rečeno je danas na sastanku rektora Univerziteta Envera Hasanija i ministra u Vladi Kosova za povratak Slaviše Petkovića. Petković je rekao da je s rektorom razgovarao o rešenjima za jedinstveni Univerzitet, a Hasani da su na sastanku sagledane mogućnosti za ravnopravne uslove studiranja za sve građane.
Na Kosovu postoje dva javna univerziteta, Prištinski, za nastavu na albanskom, bošnjačkom i turskom jeziku, i Kosovsko-mitrovički, za nastavu na srpskom.
Traže povlačenje albanskih policajaca
Predsednici tri srpske opštine na severu Kosova traže hitno povlačenje svih policajaca i službenika albanske nacionalnosti sa administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, prema centralnoj Srbiji. Predsednici opština Leposavić, Zubin Potok i Zvečan u zajedničkom saopštenju ocenjuju da su albanski policajci i carinski službenici vinovnici smišljenih provokacija, koje se na tim prelazima u poslednje vreme dešavaju vrlo često. Predsednici tri opštine navode da reaguju povodom napada albanskih policajaca na potpredsednika leposavićke opštine Nebojšu Radulovića na administrativnom prelazu Jarinje.
Šef međunarodne policije na Kosovu Kaj Vitrup danas je, međutim, saopštio da je Radulović sam izazvao reakciju policije, odbivši prvo da pokaže dokumenta, a potom nasrnuvši na policijske službenike na administrativnom prelazu.
Čeku: Zajedničko nasleđe
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je danas da Kosovo ima mnogo razloga da štiti kulturnu baštinu jer je ona zajednička. "Želim da garantujem da je naš cilj zaštita i kulturološkog i verskog nasleđa jer je to naše zajedničko nasleđe. Predstavnici institucija Kosova saglasili su se da stvaranjem zaštićenih zona posebno budu obezbeđeni neki objekti kulture, u skladu s međunarodnim konvencijama. Zaštićena zona neće lišiti vlasnike njihove imovine, ali će garantovati da svako investiranje u tim zonama bude u skladu s prostornim planom", rekao je Čeku.
Čeku je zatražio da se iz Beograda vrate eksponati Kosovskog muzeja odneti 1998. i arhiva Kosovskog instituta za zaštitu spomenika, preseljena 1999.
