Izvor: B92, 12.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ka EU samo uz saradnju s Hagom
Brisel, Beograd -- Pregovori sa Srbijom biće obnovljeni kad nova vlada dokaže rešenost za punu saradnju s Hagom, kažu šefovi diplomatija EU.
Šefovi diplomatija Evropske unije razgovarali su u Briselu o evropskoj budućnosti Srbije, kao i o predlogu rešenja statusa Kosova. Ministar inostranih poslova Francuske Filip Dust-Blazi rekao je da su se šefovi diplomatija EU saglasili da se Srbiji jasno zagarantuje perspektiva uključivanja u Uniju, ali je potrebno da nova vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzme konkretne korake u saradnji s Tribunalom za ratne zločine.
Francuski ministar je naglasio da je važno podržati demokratske snage u Srbiji, da treba pomoći predsedniku Srbije Borisu Tadiću i da se "niko ne sme osetiti poniženim". Dodao je da se očekuje da se u proevropsku vladu uključi i lider DSS-a Vojislav Koštunica, za koga je Dust-Blazi primetio da nije primio Martija Ahtisarija.
Zamoljen da precizira da li će zeleno svetlo za obnovu pregovora EU-Srbija biti dato čim se formira nova vlada u Beogradu, Dust-Blazi je uzvratio da nova srpska vlada mora dokazati da u Srbiji deluju demokratija, pravosudje, pravna država i da se sprovode reforme.
U te reforme, prema njegovim rečima, svakako spada i dostizanje pune saradnje s Haškim sudom.
On je naveo i da EU treba da pruži punu podršku i procesu koji vodi izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari. On je dodao da Beograd i Priština moraju konstruktivno učestvovati u konsultacijama koje će pokrenuti Ahtisari.
"Evropski partneri moraju ostati jedinstveni u podršci tom procesu, jer je to jedini način da mu se obezbedi uspeh i da se dodje do uravnoteženog statusa, kojim će manjine biti zaštićene i koji će garantovati stabilnost na Balkanu", naglasio je Dust-Blazi.
On je predočio da je svako nasilje "za žaljenje", da će medjunarodne vojne snage morati da ostanu na Kosovu još duže vreme i stavio do znanja da i albanska i srpska strana "moraju pokazati mnogo uzdržanosti".
Predsedavajući Saveta ministara EU, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer je na završetku zasedanja izjavio da EU želi "realističan kompromis" i da ukazuje da "svako rešenje za Kosovo mora biti u saglasnosti s međunarodnim pravom, a tu postoje dve mogućnosti" - pregovori ili, što izgleda verovatnije, odluka Saveta bezbednosti UN.
"Jedno je rešenje putem pregovora. I možete videti da se svi napori ulažu da se u tome postigne uspeh. A videćemo šta će dati tesne konsultacije idućih dana i nedelja", rekao je Štajnmajer.
"Postoji i druga stvar, legitimna sa stanovišta međunarodnog prava. A to je odluka donesena u Savetu bezbednosti UN. Moramo videti koji od tih puteva će biti svrsishodniji. Meni se čini da zasad ovo drugo rešenje izgleda verovatnije", rekao je nemački ministar.
Srpske demokratske snage zato moraju što pre formirati novu vladu da bi se izbegla izolacija Srbije, poručio je nemački ministar.
Evropski komesar Oli Ren je na završnoj sednici ukazao da dostizanje pune saradnje Beograda s haškim Sudom, odnosno preduzete mere "koje vode tome da se uhapse i u Hag prebace Ratko Mladić i ostali optuženi, ostaju nužni preduslovi da se zaključe pregovori i potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom".
Zaključci: Vlada, pregovori i podrška Ahtisariju
Savet ministara Evropske unije pozvao političke lidere u Srbiji da što pre formiraju novu vladu. Ministri EU su podržali na sastanku u Briselu spremnost Evropske komisije da sa Srbijom nastavi pregovore o pridruživanju, pod uslovom da "ispolji jasno opredeljenje i preduzme konkretnu i efikasnu akciju za punu saradnju sa Haškim tribunalom".
U zaključcima sa sastanka Saveta navodi se da EU pozdravlja značajan napredak ostvaren u pregovorima o viznim olakšicama i readmisiji i želi da ih što pre okonča.
Prema saopštenju, EU je spremna da razmotri i druge konkretne mere koje bi pomogle Srbiji da se brzo integriše u porodicu evropskih naroda.
U delu zaključaka koji se odnose na Kosovo, Savet je dao punu podršku specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju i ocenio da njegovi predlozi, predstavljeni 2. februara, obezbeđuju sveobuhvatna rešenja, čiji je cilj da na Kosovu promovišu multietničko i demokratsko društo, zasnovano na vladavini prava.
Ti predlozi, kako se navodi u zaključcima, obuhvataju i opsežne mere za zaštitu budućnosti svih zajednica koje žive na Kosovu, posebno Srba.
Savet veruje da predlozi obezbeđuju osnovu za održiv ekonomski i politički razvoj Kosova i za jačanje stabilnosti u celom regionu.
Ocenjujući da predlozi predstavljaju rezultat jednogodišnjih intenzivnih pregovora, uključujući i direktne razgovore dveju strana, Savet ističe da proces oko statusa Kosova sada ulazi u odlučujuću fazu.
Savet pozdravlja nameru Ahtisarija da dve strane pozove na intenzivne konsulatcije, kako bi se postiglo kompromisno rešenje, na bazi njegovih predloga, i snažmo poziva Beograd i Prištinu da u njima aktivno i konstruktivno učestvuju.
"EU ostaje spremna da igra značajnu ulogu u primeni rešenja o statusu", navodi se u saopštenju i ističe da konačnu odluku o statusu Kosova mora da podrži Savet bezbednosti UN.
Cobel: Nova vlada i veći napor
Nemački ambasador u Srbiji Andreas Cobel izjavio je za B92 da je glavna prepreka u ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu to što vlast u Srbiji ne pokazuje dovoljno političke volje i spremnosti da tu saradnju okonča.
"Potpuno je jasno da nema mogućnosti da se nastave pregovori o stabilizaciji i asocijaciji ukoliko nema značajnog napretka u saradnji sa Hagom", kaže on.
"Možemo da razgovaramo o tome kako će to konkretno izgledati, ali je veoma važno da vlasti u Srbiji, kada bude formirana nova vlada, učine mnogo veći napor nego što je to bilo u prethodnih nekoliko meseci. Jednom kada se učini takav napor, videćemo da li je moguće nastaviti pregovore", kazao je Cobel.
Na pitanje da li je problem u saradnji sa Hagom uslovljen pitanjem političke volje ili pitanjem službi bezbednosti u Srbiji, on je rekao da je potpuno uveren da je to prvenstveno političko pitanje.
.jpg)
