Izvor: Večernje novosti, 26.Avg.2014, 14:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Zavet

NAJVEĆI narodni i politički konsenzus u novijoj istoriji Srbije postignut je 28. i 29. oktobra 2006. kada su građani na referendumu izglasali novi Ustav. Dokumentom potvrđenim na Mitrovdan, apsolutnom većinom u parlamentu, država je dobila ličnu kartu - ime, prezime, grb, himnu, granice, moderno uređenje. Ujedinjeno su ga podržali vlast i opozicija, levi i desni, komunisti i nacionalisti, republikanci i monarhisti, stručnjaci i laici, pravoslavci, katolici, Bošnjaci... Svet je pozdravio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << „zatvaranje Miloševićeve ere“, od Brisela smo dobili aplauze i čestitke. Posle vekovnog lutanja, potucanja i žrtvovanja za razne Jugoslavije, Srbija se vratila sebi. Svega osam godina kasnije, Ustav je ostao sam na vetrometini. Njegovu promenu traži EU, eksperti ga stručno čerupaju, a skoro sve parlamentarne stranke merkaju koju bi granu skresale i koje listove počupale. Zapadnim centrima, koji javno kritikuju odredbe o vladavini prava, najviše bode oči preambula u kojoj piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Taj zavet ispisan u krovnom pravnom aktu, u stvari je i glavna meta. Zato, promena Ustava koja se priprema na briselskom putu, ne bi smela da bude „mina“ koja će da uzdrma državne korene. Končić će morati oprezno da se povuče, da se ne bi oparao ceo džemper. Uostalom, ako je korisno menjati najviši državni akt, zašto je u SAD na snazi Ustav od 1787, u Francuskoj od 1958, u Nemačkoj od 1949, a u Španiji od 1978? Izgleda da je jedino za Srbiju dobro da se, svako malo, „seku“ temelji suvereniteta, a „Glavna knjiga“ menja kao čarape.

Nastavak na Večernje novosti...