Izvor: Večernje novosti, 14.Avg.2014, 15:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Simbol

TEŠKO da se ijedan istinski hrišćanin ne raduje boljim odnosima SPC i Vatikana. Balkan pamti previše ratova čija je crna so bila - religija. Danas imamo makar nadu da se zbog vere više nećemo ubijati. Mnogima to nije dovoljno. Izgradnja inače klimavog poverenja između dve crkve godinama se spotiče na pitanju dolaska pape u Srbiju. Nije se nama teško podeliti. Još lakše zakopamo po istoriji, podsetimo na Jasenovac, Jadovno, Konkordat... Nažalost, ne bez razloga. Dilema je i danas tu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << samo je smer suprotan. Pitamo se treba li Irinej da putuje u Rim. Eto opet raspre „ekumenista“ i „revnitelja“, „svetosavaca“ i „novotaraca“. Potegnućemo i krstaške ratove i globalizaciju. Neće kurtoazni sastanak pape i patrijarha, čak i da ga bude, zalečiti rane srpskog naroda, niti će grešnim katolicima dati ulaznicu u Carstvo nebesko. Mala je šansa i da Vatikan posle toga jasno progovori o genocidu nad Srbima, niti da Stepincu uskrati oreol. Mogu crkve da uče pastvu Božjim zapovestima i bez rukovanja svojih poglavara. Vatikan neće priznati nezavisnost Kosova, pa i ako naš patrijarh ne vidi Lateran. Istine radi, sa papom su se u prošlosti sastajali svi pravoslavni poglavari osim dvojice - ruskog i srpskog. Znači li to da su Grci izdali pravoslavlje, da pričest u Carigradu nema blagodat, a manastiri na Sinaju zaboravili poruku Jevanđelja? Teško. U svakom crkvenom kalendaru odštampan je Simvol vere. Njegovu prvu rečenicu čitaju i pravoslavci i katolici. Počinje prosto: „Verujem u jednoga Boga...“

Nastavak na Večernje novosti...