Izvor: Večernje novosti, 31.Avg.2015, 14:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Krik

Krik ili vrisak je naziv najpoznatijeg dela norveškog slikara Edvarda Munka. I danas u tu sliku mogu da se urame svi čovekovi strahovi, duševna bol, neshvaćenost, praznina... Sto i više godina od Munkovog remek-dela na delu je i dalje nedelo prema čoveku i čovečnosti. I muk, mada je vrisak odavno zaparao nebo. Na fotografiji jedna od mnogobrojnih izbegličkih porodica koje svakodnevno pokušavaju da se domognu Mađarske i dalje Evrope. Surovo je zaustavljena na svom putu ka boljem životu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Mađarska policija krajnje grubo privela je preplašene migrante. Vrisak mladog oca zbog neuspeha da svojoj porodici obezbedi svetliju budućnost, daleko od bombi i rata, oslikao je svu tragediju koju nesrećne izbeglice preživljavaju mesecima. Ta slika čoveka sa lisicama i nemi izbezumljeni pogledi njegove žene i ćerke obišla je ceo svet. Ne verujemo da je taj vrisak probudio Evropu, a ni svet. Jer, nije samo Mađarska ta koja rešenje protiv reke ljudi vidi u žicama. I drugi su, ako već nisu, spremni na taj "podvig". Džaba sada sve te (tačne) priče o posledicama američke spoljne politike na Bliskom istoku. Jer voda je došla do grla, a posledice se moraju sanirati. Najvažnije je da Evropska unija uspostavi svoju spoljnu politiku prema izbeglicama. I da "vrisne" i preko Atlantika, makar ih ne čuli Amerikanci. Dok Evropa duma, neka barem malo zaviri u srpsko dvorište. Srbi su jedni od retkih naroda koji imaju razumevanje za te ljude. Dok bi ih drugi "popili" kao malo vode na dlanu, naši ljudi im nose vodu, hranu, odeću... Nije to slučajno. Srbi su odvajkada svikli i navikli na seobe. Ko još ne veruje u to neka pogleda sliku Paje Jovanovića "Seoba Srba". Slika sve govori.

Nastavak na Večernje novosti...