Izvor: Večernje novosti, 22.Avg.2017, 09:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Dejton

Pošto su u istoriju uskočili direktno sa bagera, ta njihova viljuška diskontinuiteta kupila je usput šta god je stigla. Ne samo umetničke slike i stilski nameštaj DAČIĆEVU izjavu da su dosovci posle 5. oktobra izgubili originalni primerak Dejtonskog sporazuma nikako ne treba pripisati samo njegovoj poslovičnoj vrcavosti po kojoj je poznat i izvan ovdašnjih političkih krugova. Sva je prilika da ovo nije lapidarna pošalica prvog potpredsednika Vlade i šefa diplomatije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << već surova istina koja dolazi baš u vreme kada brljotine ovog tipa, u najmanju ruku, sve nas pozivaju na budnost i oprez. Sudbina je namestila da ovu vest za Riplija obznani upravo čovek koji je nebrojeno puta do sada (poslednji put prošlog utorka) u Ujedinjenim nacijama nabrajao kada je koja crkva na Kosovu podignuta, ko je od naših velikaša stolovao u svetoj srpskoj zemlji, koje su to naše istorijske tapije od Merdara do Košara... Ovde dolazimo do zanimljivog pitanja. Kako će predstavnici velikih sila da uvaže faktografiju, recimo, bilo kojeg spisa iz srednjeg veka, koje "srpski Jerusalim" pupčanom vrpcom vezuje za svakog od nas, ako nismo uspeli da sačuvamo parče papira od pre dve decenije?! I to parče koje je ugaoni kamen Republike Srpske i epitaf za oko 20.000 ugašenih života uzidanih u njene temelje. Onima koji su u revolucionarnom zanosu, praćeni dimom ispod kupola Narodne skupštine, započinjali novo doba, to očito nije bilo bitno. Pošto su u istoriju uskočili direktno sa bagera, ta njihova viljuška diskontinuiteta kupila je usput šta god je stigla. Ne samo umetničke slike i stilski nameštaj. I sada neka druga viljuška leti kao u Kusturičinom filmu i pogađa nas pravo u grlo, dve decenije kasnije. Doduše, nije baš ona zlatna sa naših dvorova kojom smo zgranuli umašćenog Barbarosu. Nebitno. Posle ove bruke teško da će nas neko uzimati za ozbiljno.

Nastavak na Večernje novosti...