Izvor: Studio B, 12.Feb.2013, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Južni tok" - povećanje energetske bezbednosti
Projekat "Južni tok" Srbiji treba da omogući povećanje energetske bezbednosti, poručila je ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je napomenula da je Srbija uradila sve što je do nje kada je u pitanju taj projekat.
Predstavljajući poslanicima predloženi zakon o "Južnom toku", Mihajlović je navela da su do sada urađeni studija izvodljivosti, generalni projekat i prostorni plan područja posebne namene.
"Projekat ‘Južni tok' Srbiji treba da omogući >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << povećanje energetske bezbednosti. Srbija se danas snabdeva gasom iz samo jednog pravca, to je pre svega čini nesigurnom , a sa druge strane Srbija se opredelila da će vršiti gasifikaciju i koristiti gas mnogo vise nego do sada", objasnila je ministarka.
Kako je istakla, "Južni tok" treba da obezbedi drugi pravac dotoka gasa, poveća energetsku stabilnost države, ali i da doprinese povećanju broja radnih mesta. Uz napomenu da je "Južni tok" ogroman međunarodni projekat koji je veoma značajan za Srbiju, Mihajlović je istakla da će usvajanje predloženog zakona omogućiti da se posao eksproprijacije završi mnogo brže.
Predloženi zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok" treba da ubrza eksproprijaciju zemljišta i pripremu terena za izgradnju tog gasovoda kroz Srbiju. Donošenjem posebnog zakona za "Južni tok" stvaraju se uslovu za pribavljanje potrebnih dozvola i izgradnju deonice tog magistralnog gasovoda kroz Srbiju, u koju će biti uloženo oko 1,7 milijardi evra.
Taj projekat je značajan ne samo za privredni razvoj Srbije, nego i regiona, navodi se u obrazloženju predloga tog zakona, koji "Južni tok" definiše kao projekat od javnog interesa. Predlogom tog zakona se utvrđuju posebna pravila za potpunu eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda, koja obuhvata oko 10.000 parcela, a korisnik eksproprijacije je Privredno društvo Južni tok Novi Sad, koje stiče pravo na to eksproprisano zemljište sedam dana od donošenja rešenja o eksproprijaciji.
To društvo je zajedničko preduzeće Srbijagasa, koji u toj firmi poseduje 49 odsto vlasništva i ruskog Gasproma koji ima 51 odsto akcija. Predviđena je isplata naknada i taksi vlasnicima parcela, koje se nalaze na trasi gasovoda, po ceni koje ne mogu biti niže od tržišnih, uz davanje roka u kojem je privredno društvo Južni tok Novi Sad dužno da plati propisane takse i naknade.
Bajatović: Obezbeđen novac za gasovod
Direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajtović rekao je danas u Beogradu da je obezbeđen novac za izgradnju gasovoda Južni tok i za ekspropiraciju zemljišta. On je novinarima u Skupštini Srbije, u kojoj je u toku rasrava o zakonu o Južnom toku, rekao da je novina da će krak gasdovoda Južni tok ići i uz deo autoputa od Niša ka Kosovu, kako bi se i Kosovo i Makedonija snabdevale gasom.
Dužina magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju je 450 kilometara, a ranije su predviđeni krakovi za RS i Hrvatsku. Procenjena vrednost te investicije je 1,7 milijardi evra.
Bajatović je rekao da je predlog zakona kojim se ubrzava eksproprijacija zemljišta za potrebe izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, neka vrsta "leksa specijalis", ali da garantuje da će sve biti sprovedno u skladu sa zakonom i da će građani biti adekvatno obeštećeni.
"Novac za ekspropijaciju je obezbeđen, od 10.000 parcela, 4.000 već su obišli radnici Srbijagasa. Preko 4.000 vlasnika već je pristalo da u okviru ekspropijacije po fer utvrđenoj vrednosti, dobije nadonkandu za prolazak gasovada", rekao je on. Bajatović je napomenuo da cena zemljišta zavisi od niza faktora, a odrediće je Poreska uprava.
"Nije isto ako imate nekretninu u Beogradu ili negde drugo, ili da li se radi o građevinskom ili poljoprivrednom zemljištu. Ako je voćnjak, nije to samo parče zemlje", ocenio je direktor Srbijagasa. Bajatović je istakao da je obezbeđen novac i za izgradnju gasovoda i da su banke iz Rusije zainteresovane za finasiranje, ali je dodao da se razmatraju i ponude drugih banaka.
Po njegovim rečima, Juži tok jos nije formalno dobio građevinske dozvole, ali Srbija uveliko prirema logistiku za početak projekta. Bajatović je istakao da će biti "velike trke u regionu" za izgradnju gasnih elektrana za koje su konkurisale Hrvatska, Bosna i Hercegovina, a posebno i Republika Srpska.
"Želimo da konkurišemo sa četiri gasne centrale. To su projekti vrednosti ne manje od 1,5 milijardu evra što uz dve milijarde, koliko će koštati Južni tok, predstavlja 3,5 milijarde evra mogućih investicija. Ako se opredelimo da gradimo još tri skladišta gasa na teritoriji Srbije koliko bismo objektivno mogli, to bi bilo još 500 miliona evra investicija", kazao je on.
Bajatović je najavio da će 28. februara u Srbiju doći šef Gasproma Aleksej Miler sa kojim će, kako je rekao, razgovarati o gasovodu i o ceni ruskog gasa. "Dugoročni ugovor smo usaglasili. Cena za prvi kvartal će biti 404 dolara za 1.000 kubnih metara.
Provizija Jugorosgasa je smanjena, biće oko tri odsto umesto 4,5 odsto kao do sada. Prosečna godišnja cena će biti 370 dolara za 1.000 kubnih metara gasa", rekao je on.
Istakao je da će se na tom sastanku precizirati kupovina 25 odsto akcija Jugrosgasa koje su do sada bile u vlasništvu Gasproma. Bajatović je dodao da očekuje da će se postići i dogovr o raspisivanju dugoročnih tendera za kompresore i cevi čime će upravljati konzorcijum u kojem bi preduzeća iz Srbije bila "ravnopravni partneri, a ne podizvođači".
