Izvor: B92, 01.Jun.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jug Srbije, sedam godina posle
Preševo -- Lider Albanaca sa juga Srbije Riza Haljimi rekao da srpske vlasti poslednjih godina blokiraju brži ekonomski razvoj Bujanovca, Preševa i Medveđe, ali i celog juga Srbije.
"Beograd je zaustavio pozitivne procese na jugu Srbije. Usporen je proces integracije Albanaca u institucije sistema, stalo se sa rešavanjem mnogih kolektivnih prava Albanaca, a posebno je opasno dalje ekonomsko zaostajanje bez koga ovde nema stabilizacije stanja", rekao je Haljimi povodom sedme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godišnjice potpisivanja Končuljskog sporazuma.
Stojanča Arsić, koji je u vreme potpisivanja Končuljskog sporazuma kojim su prekinuti ratni sukobi na jugu Srbije 2001. godine bio predsednik opštine Bujanovac, ocenio je da je "ceo region posle sukoba učinio veliki, ali ne i dovoljan korak da jug Srbije brže ide u održiv ekonomski razvoj".
"Osim što smo došli do međunacionalnog pomirenja, mi smo promenili način života, poboljšali standard građana, izgradili niz infrastrukturnih objekata, ali je to i dalje nedovoljno za tako potreban jači ekonomski razvoj", rekao je Arsić.
Šef bujanovačke kancelarije Koordinacionog tela za jug Srbije Sima Gazikalović naveo je da je od 2001. godine u opštine na jugu Srbije uloženo 6,2 milijarde dinara.
"Međunarodna zajednica je kroz razne projekte u nerazvijeni jug Srbije plasirala dve, a država 4,2 milijarde dinara", kazao je Gazikalović.
Ocenjujući vreme u kome je pre sedam godina na jugu Srbije besneo pravi rat, politički lideri sa juga Srbije ocenili su da je sukob bilo teško izbeći.
"Taj sukob Albanaca i srpske vojske i policije, posle onih stradanja na Kosovu, nikako nije smeo da nam se dogodi. No, Miloševićeva vlast jednostavno nije imala sluha da zaustavi to zlo", kazao je lider Demokratske unije doline Skender Destani.
Predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Šaim Kamberi ocenio je da je taj sukob bio "posledica dugogodišnje institucionalne diskriminacije koju je država Srbija sprovodila prema Albancima".
"Sve je to kulminiralo krajem 2000. godine, kada su ogromne snage vojske i policije sa Kosova, locirane u Bujanovcu, Preševu i Medveđi", rekao je Kamberi i dodao da je "njihov zadatak bio represija nad albanskim civilima".
Sporazum u Končulju potpisali su 23. maja 2001. godine u prisustvu izaslanika NATO-a za Balkan Pitera Fejta i sefa kancelarije NATO-a u SRJ Šona Salivena članovi albanskog pregovaračkog tima za rešavanje krize na jugu Srbije i vođa naoružanih ekstremista Šefćet Musliju.
Sporazumom je predvođena demilitarizacija zone i razoružavanje svih pripadnici ilegalne Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medvede.
Čović: Moj tim je obezbedio mir
Bivši šef Koordinacionog tela vlade za jug Srbije Nebojša Čović ocenio je da je tim kojim je on rukovodio priveo kraju sukobe u tom delu Srbije 2001. godine.
"Uspeli smo da na miran način privedemo kraju taj sukob 'niskog intenziteta', da sačuvamo živote građana i da, uz pomoć međunarodne zajednice, nizom mera i instrumenata, povratimo međuetničko poverenje i sagradimo nove mostove između tri etničke zajednice", kazao je Čović.
Čović je kazao da aktuelni događaji na unutrašnjem i međunarodnom planu vezano za ove prostore kod njega nameću dilemu "nije li jug Srbije bio jedna zabluda".
"Međunarodni faktor koji nam je 2001. godine dosta pomogao u razrešenju krize, u najskorije vreme je pokazao visok stepen nerazumevanja za ukupne odnose na ovim prostorima", rekao je Čović, kao i da je proglašenjem te nezavisnosti stvorena stalna potencijalna opasnost koja se mora reflektovati i na situaciju u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđu.
