Izvor: S media, 15.Dec.2010, 22:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Josipović i Tadić grade evropsko partnerstvo
Teško je reći izlazi li Hrvatska iz krize. Uvećanje BDP-a za 0,2 odsto neko može tumačiti zlonamerno i reći da je reč o statističkoj grešci. Vlada u tome, pak, vidi početak izlaza iz krize.
Činjenica je da je Hrvatska duboko utonula u krizu, što je bio šok za sve slojeve društva i što je izazvalo burne reakcije sindikata. Ipak, kad se osvrnemo na razvoj od uspostavljanja nezavisnosti do danas, rekao bih da smo učinili puno. Od devedesetih, kad je BDP >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sa 22 milijarde dolara pao na 12 milijardi, danas smo stigli do BDP-a od oko 50 milijardi evra, što je, ako prevedemo u dolare, sedam-osam puta više od nivoa iz devedesetih - rekao je u razgovoru za Danas Željko Kuprešak, ambasador Hrvatske u Srbiji.
Da li će razrešenje slučaja Sanader biti kraj aferama koje su već dugoglavne vesti iz Hrvatske?
- Korupcijske afere su dugogodišnja maligna bolest koja je zahvatila sva tranzicijska društva, uključujući i hrvatsko. Biće potrebno puno godina da se društvo od te bolesti izleči. Verujem da ćemo ulaskom u EU staviti tačku na takve afere. Ono što je dobro je da u ovom trenutku nema nedodirljivih. Podsećam da su bivši ministar odbrane i njegov zamenik osuđeni i da je bivši vicepremijer pod istragom. Bitno je da u ovim slučajevima politika nema uticaja i da je hrvatsko pravosuđe nezavisno.
Na Biznis forumu u Zagrebu krajem novembra izrečena su očekivanja da bi trgovinska razmena Srbije i Hrvatske naredne godine mogla da dostigne milijardu dolara. Da li je to realno?
- Jeste, jer već smo imali blizu milijardu evra razmene 2008. Onda je došla kriza. Srbija i Hrvatska pomalo već dižu razmenu i vraćaju se na pozicije od pre par godina. Mislim da milijarda dolara nije krajnji cilj kojem treba težiti, jer u SFRJ, kako je podsetio predsednik Hrvatske privredne komore Nadan Vidošević, razmena dve bivše republike bila je veća od 3,5 milijarde dolara.
Rekao je i da jedva čeka da Srbija i Hrvatska postanu ekonomski saveznici...
- Potrebni su nam „viši oblici saradnje”, kako se nekada govorilo. To podrazumeva stvaranje zajedničkih konzorcijuma i zajednički izlazak na treća tržišta. Mislim da je Biznis forum, u tom smislu, učinio veliki korak napred. Struktura naših privreda je takva da smo međusobno više kompatibilni nego konkurentni i to treba iskoristiti.
Može li se jednog dana očekivati i političko savezništvo Srbije i Hrvatske? Ponekad se stiče utisak da je među bivšim YU republikama rivalitet snažniji od solidarnosti.
- Pa jednostavno, razum mora prevladati. Mislim da su predsednici Josipović i Tadić otvorili velike mogućnosti za jedno novo ponašanje koje bi se moglo nazvati evropsko partnerstvo. Hrvatski strateški interes, bez ikakve dileme, jeste da sve zemlje jugoistočne Evrope uđu u EU. Stabilizacija prilika u regionu je interes Hrvatske u političkom i u ekonomskom smislu.
Kako komentarišete konačnu presudu Šljivančaninu?
- Mislim da je to tužno. Jako loše, jer smatram da kazna za takav zločin treba da bude viša. Naš stav je da svaki ratni zločin treba da se primereno kazni i, pre svega, treba da se raščisti pitanje komandne odgovornosti za sve ratne zločine, kako na Ovčari, tako i u Vukovaru.
Slučaj „topnički dnevnici“ tužilac Bramerc je i u svom poslednjem izveštaju nazvao smetnjom u odnosima Hrvatske i EU. Može li taj slučaj da „zaglavi“ Hrvatsku na putu ka EU, kao slučaj Mladić Srbiju?
- Mislim da ne može. Veće Tribunala odlučilo je da topnički dnevnici ne postoje. Suđenje generalima u kojem su dnevnici trebalo da budu deo dokumenata je završeno. Ne vidim šta bi dostavljanje i pronalaženje značilo nakon završetka suđenja.
Ipak, Bramerc na tome insistira.
- To je politički aspekt suda koji pre svega nije dobar za sam sud.
Možete li biti konkretniji?
- Ako neko traži dnevnike posle suđenja to je samo dokaz kakva je optužnica.
Šta je sa donatorskom konferencijom za srpske izbeglice?
- O povratnicima je definitivno postignuta politička saglasnost. Sa hrvatske strane nema, niti će biti, političkih opstrukcija. Treba videti koliko ljudi želi da se vrati, a koliko ne želi da se vrati već da ostane u Srbiji, i na osnovu tako pripremljenih podataka, organizovati međunarodnu donatorsku konferenciju.
Da li je onda konferencija prerano najavljena?
- Sećate se da je trebalo da bude pre leta, pa posle leta. Sad se najavljuje za početak proleća. Mislim da ćemo do tada rešiti potrebna tehnička pitanja.
Zašto dosad nisu rešena tehnička pitanja?
- To je pitanje upoređivanja podataka koje je srpska strana dala hrvatskoj i obrnuto preko UNHCR-a. To je jedini razlog zašto to još nije učinjeno. Intenzivno se radi i siguran sam da ćemo vrlo brzo imati rezultate.
Šutanovcu se veruje
- Broj srpskih građana koji putuju u Hrvatsku puno je veći od onog zabeleženog u zvaničnoj statistici. Isto tako, raste i broj Hrvata koji dolaze u Srbiju, gotovo isključivo u Beograd i Vojvodinu. Obradovao me ministar Dragan Šutanovac kad je nedavno rekao da je bio na Hvaru i na Braču i nije mogao da veruje koliko je Srba tamo. To je jako važno, jer Šutanovcu se sigurno veruje. Na 200.000 srpskih turista u Hrvatskoj 2009. bila su tri incidenta. Treba reći da se radi o izolovanim incidentima, a ne o ozbiljnijem ugrožavanju svih onih turista koji dolaze iz Srbije. Svako ko dođe sa dobrom voljom, a ništa se drugo i ne očekuje od ljudi koji dolaze na odmor, može se osećati sigurnim. Ako eventualno i bude incidenata, odgovorni će sigurno biti procesuirani, a gosti zaštićeni - ističe ambasador Kuprešak.
Miloš Mitrović
