Izvor: Blic, 02.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još se traže dobrovoljci
Još se traže dobrovoljci
Trupe SCG koje idu u mirovne misije pod komandom koalicionih snaga neće dobiti novac od SAD. Niko iz međunarodne zajednice neće ih plaćati. Njih treba da plati naša država, a odakle će ona izdvojiti sredstva, mislim da još nije određeno - izjavio je za 'Blic' Prvoslav Davinić, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Na pitanje da li to znači da je država spremna da žrtvuje naše vojnike ni za šta, i još će to i da plati, Davinić >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je odgovorio da je 'žrtvovanje jaka reč'.
- Naši vojnici i policajci idu u misiju da bi uspostavili mir, da bi održavali red u gradovima i selima i da bi obučavali lokalnu policiju da vremenom preuzme pitanje bezbednosne situacije u svoje ruke. Ne šaljemo ih da bi ginuli umesto Amerikanaca. Ako insistirate na pitanju šta mi dobijamo slanjem ljudi u životnu opasnost, odgovor je - politički prestiž. Koliko će nas to koštati, teško je reći. Ne mogu vam dati procenu izraženu u novcu jer još ne znamo da li je reč o 200 ili 1.000 naših vojnika i policajaca - kaže Davinić.
On tvrdi da će naše trupe biti smeštene po kasarnama, te da to neće iziskivati troškove smeštaja, a da će naše vojnike i policajce plaćati naša država, kao što to, uostalom, čine i sve zemlje koje su poslale svoje trupe pod komandom koalicionih snaga.
- Naknada za učešće u mirovnim misijama postoji samo u slučaju mirovnih operacija koje odobri Savet bezbednosti i koje su pod komandom štaba koji formiraju UN. U tom slučaju, nadoknađuju se efektivni troškovi slanja trupa i njihov boravak, dok vojnici dobijaju dnevnicu prema specifikacijama UN za dotičnu zemlju. Dnevnica varira od zemlje do zemlje, zavisno od standarda života - kaže Davinić. On saopštava da su u toku razgovori predstavnika vojske i policije SCG i SAD o određivanju specijalnosti dobrovoljaca koje zahtevaju buduće mirovne misije UN i koalicionih snaga. Potvrđuje informaciju da formiranje kombinovanog vojno-policijskog odreda koji će biti stavljen pod komandu koalicionih snaga upravo traje, ali uz svojevrsne poteškoće - veoma oskudan broj prijavljenih. Do sada je prijavljeno nešto više od sto ljudi iz vojnih i policijskih struktura. Njihovo godište, kako kaže, nije strogo određeno, ali oni moraju da zadovolje, osim fizičke spreme, osnovne zahteve kao što su poznavanje engleskog jezika, osposobljenost za rad na računarima... Pre svega, to moraju biti ljudi koji su spremni da se stave pod komandu zajedničkih snaga odnosno Pentagona.
Iako pojedinci iz policijskih struktura tvrde da je destinacija određena, da je u igri Avganistan, i to njegova južna, najkritičnija zona, kod Kandahara, gde bi trebalo da učestvuju u borbenim operacijama protiv ostataka Al Kaide i još prisutnih talibana, Davinić to negira.
- Ne isključujem mogućnost da ovi ljudi budu jednog dana tamo, ali u ovom trenutku se ne razmatra destinacija. Ne treba očekivati da će taj odred pre početka naredne godine otići u bilo koju misiju. Kada je reč o talibanima, monstruoznim borcima, onda je sasvim jasno da ne postoje gore namere jednog neprijatelja prema drugom od njihove - kaže Davinić.
Da li će slanje najobučenijih pripadnika vojske i policije SCG u mirovne misije transformisati jug Srbije u bezbednosno još ranjiviju zonu?
- To se uzima u obzir kada se popunjava ova formacija. Ali kako je reč o trupama koje se smenjuju i na jugu, sumnjam da će se na taj način učiniti usluga teroristima - kaže Davinić. T. N. Đaković Srbi i Hrvati u Kandaharu
Pol Biver, urednik magazina 'Džejns difens vikli' i jedan od najpoznatijih analitičara za pitanje bezbednosti u svetu, u razgovoru za 'Blic' ocenjuje da je slanje pripadnika vojske i policije Srbije i Crne Gore u misiju u Avganistanu 'veoma pozitivan' korak za našu zemlju u očima međunarodne zajednice.
- Koliko sam razumeo, između 250 i 300 pripadnika vojnih i policijskih snaga iz Srbije i Crne Gore trebalo bi da bude poslato u Avganistan u okviru stabilizacionih snaga NATO. Oni će biti smešteni u Kandaharu na jugu Avganistana. To je veoma pozitivan korak za vašu zemlji i sa Balkana samo će još Hrvatska poslati snage u tu misiju. Njihov zadatak biće održavanje mira i uvođenje reda u zemlju opustošenu ratovima. Svakako ih očekuje veoma težak zadatak.
Pod čijom komandom će biti vojnici iz SCG?
- Oni će biti pod komandom NATO, a komandovanje trupama se periodično menja od članice do članice saveza.
Iz Avganistana gotovo redovno dolaze informacije o borbama sa ostacima talibanskog režima. Da li smatrate da su naši vojnici spremni na ovakvu vrstu misije?
- Da. Mislim da je vaša armija spremna da obavlja taj zadatak. Ne vidim razlog zašto ne bi bila. U suprotnom, NATO i Amerika kao lider saveza ne bi tražili učešće vaših vojnika.
Ima glasina da je Goran Radosavljević Guri nepoželjan u nekim krugovima kao komandir naših snaga zbog uloge na Kosovu tokom 1999. godine?
- Nema ni govora o tome. Radosavljević nije optužen za bilo kakve zločine ni pred jednim sudom i nema razloga da bude nepoželjan. Na državnim organima SCG je da pošalje najbolju vojnike i nema razloga da NATO ne prihvati njegovo ili bilo čije učešće ko nije optužen.
Od 7. oktobra 2001. godine kada su SAD započele akcije u Avganistanu, u okršajima sa talibanskim snagama poginuo je 31 američki vojnik. SAD trenutno u Avganistanu imaju razmeštenih 11.500 vojnika. Nedavno su u prestonici Kabulu promovisane snage avganistanske armije. Radi se o ukupno 6.000 vojnika, mesečna zarada im je 50 dolara i dobijaju tri topla obroka dnevno. Kandahar je prestonica istoimene južne avganistanske provincije i graniči se sa Pakistanom. Naseljavaju je uglavnom etnički Paštuni i talibani su u tom regionu imali najjače uporište, a i dan-danas su česti izveštaji o zasedama na pripadnike međunarodnih snaga. A. Petrović Talibani skidaju kožu sa neprijatelja
Sovjetske snage osvojile su Avganistan 1979. godine. Nakon deset teških godina u kojima je izgubilo život 14.000 sovjetskih vojnika, SSSR se povukao prepustivši teren mudžahedinima. Iz borbi raznih frakcija koje su nastupile kao pobednici izlaze talibani, daleko poznati po surovosti, podržavani i od samih SAD.
Poznato je da ukoliko neprijatelj dopadne njihovim rukama, od njega ostaju samo kosti, jer kožu skidaju. Krajem 2001. godine, akcijom 'Pretraži i uništi', koja je obeležavala potragu za Osamom bin Ladenom, slomljen je talibanski režim, ali dejstvo talibana nije suzbijeno.
Bin Laden i njegovi najbliži saradnici koji čine srž Al Kaide nisu locirani i potera za njima se nastavlja. Okružena Iranom, Tadžikistanom, Uzbekistanom, Turkmenistanom i Pakistanom ovo je zemlja neopisive bede.
Njenih 30.750 hektara zemljišta koje podseća na mesečevu koru pokriveno je sadnicama maka, što obezbeđuje ilegalno funkcionisanje jedne od najvećih fabrika heroina na svetu, razbijene po više manjih seoskih laboratorija. Procene govore da 90 odsto ovog narkotika koji se distribuira na evropskom tržištu nosi pečat 'made by Afghanistan'.
