Izvor: Blic, 07.Dec.2010, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremiću važnija podrška Kine od ljudskih prava
BEOGRAD - Odlukom da bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za mir Beograd se ponovo svrstao u tabor zemalja suprotstavljenih odbrani ljudskih prava, uvredio prijateljsku Norvešku, a zarad udvaranja Kini stao protiv zaštite demokratskih vrednosti. “Suviše često smo impresionirani odlukama supersila i uvek oprezni kad treba podržati nekog ko se bori za ljudska prava”, kaže u prvom komentaru za “Blic” ugledni profesor Vojin Dimitrijević.
Nobelov komitet je juče objavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je Srbija među 19 zemalja koje neće prisustvovati dodeli Nobelove nagrade za mir u petak u Oslu. Bojkot ceremonije je organizovala Kina jer je ovogodišnji dobitnik kineski disident Liju Sjaobo, koji se nalazi u zatvoru i koga Kina smatra državnim neprijateljem broj jedan. I njegova supruga Liju Sija je u kućnom pritvoru. Bojkot su podržale Rusija, Kazahstan, Kolumbija, Tunis, Saudijska Arabija, Pakistan, Irak, Iran, Vijetnam, Avganistan, Venecuela, Filipini, Egipat, Sudan, Ukrajina, Kuba i Maroko.
Odluku o tome da se Srbija priključi bojkotu doneo je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je juče novinarima objasnio da „Beograd pridaje veliku pažnju poštovanju ljudskih prava i posvećuje veliki značaj bilateralnim odnosima sa Pekingom."
- Sve naše odluke vezane su za ostvarivanje nacionalnih interesa - rekao je Jeremić kratko.
Kako „Blic" nezvanično saznaje u Vladi, Beograd navodno nije mogao da odbije zahtev Kine jer je i kineski diplomata bojkotovao dodelu nagrade Martiju Ahtisariju pre dve godine, „što je bila značajna poruka". Izvor tvdi da je „ovo prvi put da Kina traži takvu uslugu od Srbije". U kabinetu predsednika Srbije "Blicu” je rečeno da "nemaju komentar” na Jeremićevu odluku.
Kako "Blic” saznaje iz izvora bliskih Vladi, srpski ambasador je samo kratko obavestio Nobelov komitet da "nije u prilici da prisustvuje” ceremoniji.
Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva za spoljne poslove, smatra da je srpska diplomatija donela lošu odluku.
- Razumem da velike sile pritiskaju, da malim zemljama nije lako da se odupru, ali ima stvari zbog kojih vredi stati uspravno i reći ne. Prošle godine je nagrada dodeljena predsedniku SAD Baraku Obami, čime je podržan prvi afro-američki predsednik koji je krenuo protiv imperijalno-ratne politike, a ove godine se šalje poruka drugoj najvećoj sili sveta - Kini i kaže se da ne može ekonomska moć da bude zamena za osnovne civilizacijske vrednosti - kaže za "Blic” Lihtova.
Opširnije o ovome čitajte u izdanju Blica od utorka, 8. decembra 2010. godine.
