Izvor: B92, 11.Dec.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić pred skupštinskim odborom
Beograd -- Vuk Jeremić kaže da, ako dođe do preklapanja procesa integracija u EU i očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje, Srbija mora da kaže "ne" integracijama.
Ministar spoljnih poslova Srbije je na sednici Odbora Skupštine Srbije za inostrane poslove objasnio da su evropske integracije i borba za očuvanje teritorijalnog integriteta, odnosno Kosova, odvojeni procesi, ali da Srbija neće imati izbora ako dođe do njihovog preklapanja.
"Onog dana, ako dođe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do preklapanja ova dva procesa, iako je naš diplomatski zadatak da do toga ne dođe, Srbija neće imati izbora nego da kaže 'ne' u smislu evropskih integracija", ponovio je Jeremić, koji je to rekao i u emisiji "Utisak nedelje" na TV B92.
Jeremić je objasnio da niko ne može da tvrdi da će zauvek važiti aktuelna pozicija Unije o odvojenosti ovih dvaju procesa, ali je diplomatski zadatak Srbije, Vlade, Skupštine da obezbedi da to tako i ostane.
On je članovima Odbora objasnio da bi za postavljanje nekih novih uslova Srbiji moralo da dođe do konsenzusa svih članica Unije, a on ne veruje da će do toga doći jer pet država članica EU nisu priznale nezavisnost Kosova.
Ako se to ne traži od članova kluba, upitao je Jeremić, zašto bi se to tražilo od aspiranta za članstvo u tom klubu.
Predstavljajući prioritete spoljne politike Srbije članovima Odbora za inostrane poslove, Jeremić je rekao da su to očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, punopravno članstvo u EU, dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja.
On je podsetio da se Vlada Srbije odlučila da traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i da je za to dobijena podrška u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
"Procenili smo da bi put tužbi protiv država koje su priznale nezavisnost Kosova ugrozio naš prioritet kada je reč o evropskim integracijama", rekao je Jeremić i objasnio da bi se onda, pored uslovljavanja saradnjom sa Haškim tribunalom, od Srbije tražilo i povlačenje tužbi.
Povlačenje tužbi bi u tom slučaju, kazao je on, predstavljalo implicitno odustajanje od našeg teritorijalnog integriteta.
Jeremić je rekao da pravni tim Srbije sada sprema nastup pred Međunarodnim sudom pravde, da je dostavljanje prvih predstavki u aprilu 2009. godine i naveo da očekuje da će proces biti okončan 2010. godine.
Govoreći o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, odnosno misiji Euleks, Jeremić je rekao da su pregovori vođeni isključivo sa generalnim sekretarom UN i njegovim predstavnikom.
Postignuto je da rekonfiguracija međunarodnog civilnog prisustva dobije potvrdu u SB UN, da se time ne narušava teritorijalni integritet i ne sprovodi plan Martija Ahtisarija, kazao je Jeremić.
Kada je reč o evropskim integracijama, šef diplomatije Srbije je rekao da postoji apsolutna politička volja da se završi proces saradnje sa Tribunalom, što je uslov Holandije da se odmrzne Prelazni sporazum.
Jeremić je ocenio da postoje i institucionalni problemi u samoj Uniji koji usporavaju integracije Srbije, ali država je sa svoje strane demonstrirala opredeljenost ka članstvu u Uniji time što je donela odluku da se od 1. januara počne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma.
"Srbija, Kosovo i Iran"
Poslanica LDP-a Vesna Pešić tražila je odgovor zašto je Srbija glasala protiv rezolucije u Generalnoj skupštini UN kojom se Iran osuđuje za kršenje ljudskih prava. Jeremić je odgovorio da je to zato što je Srbija mala država koja mora pažljivo da nastupa u diplomatskim vodama.
Iran je jedan od najznačajnijih podržavalaca Srbije u Islamskoj konferenciji, čija većina članova nije priznala Kosovo niti dozvoljava članstvo Kosovu u ovoj organizaciji.
Prema njegovom objašnjenju, ne zna se tačno kakvo je stanje ljudskih prava u Iranu, ali "ti koji su podneli takvu rezoluciju ne mare mnogo za stanje ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu".
On je ocenio da su odnosi sa susedima najbolji mogući imajući u vidu da su države regiona priznale nezavisnost Kosova, odnosno da Hrvatska tuži Srbiju za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.
Jeremić je ponovio stav države da su prema Makedoniji i Crnoj Gori primenjene adekvatne diplomatske mere, koje ni na koji način nisu nanele štetu građanima, ekonomiji i drugim odnosima sa ovim državama. On je rekao da žali što ambasadori ovih dveju država više nisu u Beogradu.
Kada je reč o odnosima sa Hrvatskom, što je najviše interesovalo poslanike Srpske radikalne stranke, Jeremić je rekao da je doneta odluka o kontratužbi tek kada se sud proglasio nadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije.
"Naša želja je bila", naveo je on, "da oni odustanu od tužbe imajući u vidu zajedničku budućnost u Evropskoj uniji."
.jpg)
