Izvor: B92, 20.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić: Šta bi bilo kad bi bilo
Beograd, Vašington -- Vuk Jeremić kaže da bi se o granicama Srbije moglo i razgovarati da je Srbija članica Evropske unije.
Da je Srbija u EU, granice bi imale drugačiji značaj i o njima bi moglo da se razgovara, izjavio je šef diplomatije Srbije. U intervjuu za britanski Tajms, Jeremić je rekao da Škotska i Belgija mogu da razmišljaju o podeli pošto žive u miru, a da je na Balkanu, gde se "još borimo za stabilnost", raspirivanje nacionalističkih strasti kod manjina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veoma opasno.
Pitanje je da li su Srbi spremni da žrtvuju evropsku budućnost kako bi sačuvali svoj ponos, a Jeremić upozorava da će mnogi upravo to učiniti, ističe Tajms i dodaje da će "EU i UN odlučiti koliko bi to uopšte bilo bitno".
Da je Srbija u EU...
Jeremić je u intervjuu rekao da strahuje da bi, ako situacija oko utvrđivanja statusa Kosova "krene da se razvija u pogrešnom pravcu, Srbija mogla da okrene leđa Evropi".
Tajms piše da je Jeremiću to "najbolja karta", ali da postoji rizik da ostale zemlje tu pretnju ne shvate dovoljno ozbiljno da bi se složile sa zahtevima Srbije.
Jeremić je u intervjuu za arapsku satelitsku televiziju Al Džazira rekao da bi na Balkanu ponovo moglo doći do nemira. "Mislim da smo sada u stanju nestabilne ravnoteže i da bismo, ako bude potresa i ne budemo svi dovoljno oprezni, mogli ponovo gurnuti Balkan u razdor i nezadovoljstvo", kaže on.
Jeremić je rekao da se treba koncentrisati na pregovore radi nalaženja kompromisnog rešenja za Kosovo, prenosi AP.
"Albanci bez motiva za kompromis"
Predsednik Saveta SAD za Kosovo i Metohiju i bivši saradnik Senata SAD Džejms Džatras ocenio je da kosovski Albanci nisu motivisani za traženje kompromisa u pregovorima s Beogradom, pre svega zbog podrške koju im pružaju SAD.
Džatras, koji je proteklih nekoliko dana održao predavanja, na poziv fondacije Gosudarstveni klub, u više gradova Rusije, uključujući Moskvu, smatra da kosovski Albanci neće jednostrano proglasiti nezavisnost sve dok ne budu sigurni da će taj potez priznati najpre SAD, a potom i druge zemlje.
"Međutim, ni SAD neće biti spremne da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost dok ne budu sigurne da će ih u tome pratiti druge zemlje, tradicionalni saveznici", izjavio je Džatras.
"SAD ne žele da budu izolovane u tome", uveren je srpski lobista. "Za SAD je veoma važno da pridobije Izrael, ali u Izraelu postoje nagoveštaji da neće slediti liniju SAD", rekao je Džatras.
"Pristalice nezavisnosti kažu da Albance izdaje strpljenje, ali šta je to ako ne terorizam kad neko kaže: 'Ili mi daj ono što želim, ili će biti nasilja'. Albanci baš to čine, a njihove pristalice to koriste kao argument kad zahtevaju nezavisnost", kaže Džatras.
Džatras smatra veoma značajnim mobilisanje javnog mnjenja u SAD protiv nezavisnosti Kosova. "Daćemo Amerikancima više informacija koje im se neće svideti, na primer, informaciju o paljenju hrišćanskog kultunog nasleđa", kaže on.
"Postavićemo pitanje prećutkivanja zločina na Kosovu, a pitaćemo i šta je sa Albancima iz Makedonije, sa Kosova, šta je sa islamskim ekstremistima iz Turske i Jordana, uhapšenim u maju zbog planiranja napada na vojnu bazu u Fort Diksu u Nju Džersiju", izjavio je Džatras.
Kesić: Srbija da preuzme inicijativu
Za Srbiju je ključno da učestvuje punom parom u pregovorima o Kosovu i da preuzme inicijativu, kaže politički analitičar Obrad Kesić.
"Pregovarački tim mora da ima plan svaki put kada ima kontakt sa Albancima i kada učestvuje u zvaničnim pregovorima i time pokaže da Srbija ozbiljno shvata obavezu u vezi s pregovorima i da iskreno želi da se nađe neko kompromisno rešenje", rekao je Kesić za Glas Amerike.
"S jedne strane, administracija SAD smatra da je jedino prihvatljivo rešenje nezavisnost Kosova, a s druge strane, postoji pregovarački proces koji su Amerikanci podržali, pa su ušli u jednu situaciju u kojoj više ne upravljaju tim vozilom pregovora, već to sada radi Evropa", rekao je Kesić.
"Za sada EU pokazuje da postoji jedinstvo, mada dobro znamo da je to jedinstvo vrlo plitko, da nema previše zajedničkih stavova što se tiče statusa Kosova. S druge strane, postoji nešto što je mnogo bitnije, a to je interes Evrope da sačuva stabilnost i barem okvir za pregovore jer će biti zadužena za očuvanje stabilnosti i bezbednosti na Kosovu", rekao je on.
"Potrebno veće angažovanje SAD i vodećih zemalja EU"
Učesnici panel diskusije o Kosovu u Vašingtonu založili su se za odlučnije angažovanja SAD i vodećih zemalja Evropske unije kako bi se proces rešavanja statusa Kosova pokrenuo sa mrtve tačke, javio je "Glas Amerike".
Učesnici diskusije na temu "Sudbina Kosova: Test za diplomatiju" koja je održana u centru "Vudro Vilson" kritikovali su neefikasnost dosadašnjih diplomatskih nastojanja, uključujući i pregovore uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe, i izrazili sumnju da će oni dovesti do rezultata.
Skup su organizovali vašingtonski Centar za istočnoevropske studije i ljubljanski Institut za strateške studije.
Dopisnik britanskog magazina "Ekonomist" i stručnjak za Balkan Tim Džuda smatra da će usaglašavanje stavova o budućnosti Kosova unutar Evropske unije biti od ključnog značaja, ali i da precizan stav većine zemalja verovatno neće biti poznat pre 10. decembra.
Profesor političkih nauka na Univerzitetu Klemzon u Južnoj Karolini Vladimir Matić ocenio je da je Kosovo "glavna pokretačka sila politike Srbije, ali i prepreka njenoj demokratizaciji i evroatlantskoj integraciji".
"Jedino pitanje o kojem postoji konsenzus je Kosovo, a politiku o Kosovu sprovode DSS i premijer (Vojislav) Koštunica. Stoga, na neki način može da se govori, o kako ja to nazivam, 'kosovizaciji srpske politike'", rekao je Matić.
Direktor Instituta za strateške studije u Ljubljani Borut Grgič, koji je i savetnik kosovskog premijera Agima Čekua, ocenio je da bi otežavajući faktor za postizanje rešenja o Kosovu mogli da budu i predstojeći izbori kako na Kosovu tako i predsednički izbori u Rusiji i SAD.
Bivši američki diplomata Džejms O'Brajen ukazao je da bi sadašnji diplomatski proces trebalo da uključi interese kosovskih Srba koji nisu adekvatno zaštićeni ni predstavljeni ni od strane Beograda niti od strane Prištine.
On je takođe ocenio da bi Rusija trebalo da bude stavljena u poziciju u kojoj se neće složiti sa predloženim rešenjem, ali neće ni uložiti veto protiv njega. SAD i vodeće zemlje EU bi posle toga trebalo da preuzmu odgovornost za destabilizaciju ili razjašnjenje srpske politike i za situaciju na Kosovu, kao i da uvere manje članice da to nije njihova briga.
Evropska unija bi, smatra O'Brajen, trebalo da prizna jalovost dosadašnjih pregovora i prihvati odgovornost za stabilizaciju jugoistoka i Evrope kao dela svoje teritorije, ali i mogućnost da nezavisnost Kosova i pridruživanje Srbije možda neće moći da se odigraju u isto vreme.
