Izvor: B92, 03.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić: Pregovori i posle 10. XII
Beograd, Priština -- Vuk Jeremić veruje da će pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova biti nastavljen i posle 10. decembra.
"Verujem da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali sa učešćem međunarodne zajednice. Nadam se na što institucionalniji način, jer na kraju krajeva legitimitet može doći jedino od strane UN", rekao je novinarima srpski ministar spoljnih poslova.
Jeremić učestvuje na godišnjoj konferenciji mreže škola za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << političke studije Saveta Evrope pod nazivom "Dometi i izazovi regionalnih saradnji" koja je danas otvorena u beogradskom hotelu "Kontinental".
Prema oceni Jeremića, naredna runda pregovora Beograda i Prištine pod okriljem pregovaračke "trojke" 5. novembra u Beču, treba da odredi pravac kojim će se pregovarački proces kretati do 10. decembra ka pronalaženju kompromisnog rešenja.
"Ne verujem da kompromisno rešenje može biti postignuto do 10. decembra ali verujem da je moguće približiti neke principijelne stavove", rekao je on.
Obraćajući se učesnicima konferencije, Jeremić je rekao da je za čitav region Jugoistočne Evrope pored težnji ka evropskim integracijama, "veoma bitno i međunacionalno pomirenje".
Pored Jeremića, na konferenciji učestvuju generalni direktor Političkog direktorata Saveta Evrope Žan-Luj Loran i ambasador Finske u Srbiji Kari Veijalainen i druge ugledne ličnosti.
Priština: (Ne)strpljenje
Skender Hiseni iz pregovaračkog tima Prištine je rekao da će albanska strana pre 10. decembra odlučiti o svim narednim koracima posle završetka pregovora.
On je najavio da će se proglašavanje nezavisnosti biti koordinirano sa glavnim međunarodnim partnerima, pošto Kosovo, kako je rekao, ima potrebe za snažnom podrškom i nakon utvrđivanja statusa, posebno u prvim danima kao suverena i nezavisna država.
Kosovski premijer Agim Čeku kaže da kosovska strana neće dugo čekati posle 10. decembra kako bi proglasila nezavisnost.
Kosovska strana će, kako je kazao kosovski premijer, do 10. decembra sarađivati sa pregovaračkom trojkom Kontakt grupe i poštovaće njihovu agendu, i pokušaće da pronađe zajedničke tačke na kojima sa Srbijom može da izgradi saradnju "dve suverene države".
Špend Ahmeti, direktor Instituta za napredne studije u Prištini, rekao je za B92 da će eventualno proglašenje nezavisnosti zavisiti od signala iz Vašingtona.
"U kosovskom pregovaračkom timu i u kosovskom društvu ima i onih koji kažu da će biti jednostranog proglašenja nezavisnosti, ali ima i ljudi koji kažu da treba da se čeka signal. Mislim da će se to uraditi sa međunarodnom zajednicom, uglavnom sa SAD i sa EU. Ako ne u decembru, onda veoma brzo posle toga, biće proglašenja nezavisnosti", smatra Ahmeti.
Iako u albanskom političkom vođstvu vlada apsolutno jedinstvo kada je reč o finalnom statusu Kosova, jučerašnji dan je na najslikovitiji načlin pokazao da u Prištini još nema konsenzusa oko koraka koje treba preduzeti nakon 10. decembra, ali i oko modela po kome bi trebalo implementirati zahtev za nezavisnošću Kosova.
Naime, pregovarački tim je saopštio da još nije utvrdio scenario nakon 10. decembra, ali će, prema rečima portparola tima Skendera Husenija, taj scenario biti utvrđen pre isteka pregovora. On je rekao da se rešenje statusa ne mogu primenjivati raniji modeli "poput nemačkog iz ranih sedamdesetih godina."
Disosantnim tonovima na političkoj sceni se pridružio i lider ORA Veton Suroji koji je rekao da bi model dve nemačke države tokom hladnog rata mogao biti prihvatljiv za rešenje odnosa između Kosova i Srbije.
"Male države i moćni zaštitinici"
Sonja Liht, predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost ne veruje da bi se Kosovo usudilo da proglasi nezavisnost bez saglasnosti iz inostranstva, jer jer kako ocenjuje, male države moraju da imaju moćne zaštitnike. Ona ocenjuje i da su male šanse da se pregovori o Kosovu završe 10. decembra.
"Verujem da će neka vrsta procesa da se nastavi kasnije. Ne 'trojka', ona će očigledno završiti svoj posao. Moje osećanje je da će 'trojka' ponuditi nešto što će zahtevati dalje pregovore ili dalji proces usaglašavanja. Možda neće biti pregovori", rekla je ona.
Lihtova napominje i da neke od zemalja koje imaju odlučujuću ulogu odredjivanju budućnosti Kosova ulaze u predizbornu kampanju, pre svega SAD i Rusija, kao i neke države EU.
"Iako to sve utiče na dinamiku rešavanja budućnosti Kosova 'status kvo' pokrajine neće moći još dugo da ostane takav", zaključuje Sonja Liht.
Koha Ditore: Ustav Kosova do 10. XII
Predlog novog ustava Kosova baziran na Ahtisarijevom paketu biće finalizovan do 10. decembra piše u današnjem izdanju dnevnik iz Prištine "Koha Ditore".
List navodi da su međunarodni eksperti, politički kosovski predstavnici kao i predstavnici manjina (ne i Srba koji ne učestvuju u ovom procesu) tokom trodnevnog sastanaka u Mitrovici, izjavili da očekuje da će finalizovati "predlog Ustava buduće države Kosova".
Izvori sa sastanka su rekli za "Kohu Ditore" da je harmonizacija poglavlja oko pitanja bezbednosti, manjina i kompetencija predsednika Kosova, vršeno bez velikih poteškoća. Ostalo je da radne grupe postignu saglasnost I oko preambule predloga ustava.
Neimenovani izvori iz sastanka su rekli da se očekuje da će preambula predloga ustava početi sa rečenicom: "Mi narod Kosova" i prema dnevniku, neće opisivati etničku pripadnost građana i neće sadržati istorijski aspekat.
Isti izvori su naveli da postoji raspoloženje kod međunarodnih faktora da podrže ovaj finalni predlog.
"Status od važnosti za sve"
Šefica američke kancelarije u Prištini Tina Kajdanov izjavila je da period posle 10. decembra treba iskoristiti za konačno definisanje statusa Kosova i ocenila da prolongiranje rešavanja statusa u nedogled definitivno neće koristiti Kosovu.
Ona je u izjavi KIM Radiju naglasila da će međunarodna zajednica budno pratiti proces koji vodi trojka do 10. decembra. "Posle tog datuma videćemo šta treba činiti dalje", rekla je Kajdanov.
"Želim da naglasim da kada pregovori budu zaključeni 10. decembra, neophodno je da se krene dalje. Neophodno je da znamo kakav će dalje biti status Kosova. Potpuno sam uverena i snažno verujem da je status od važnosti za sve ljude koji žive na Kosovu", izjavila je ona. Tina Kajdonov kaže da i albanska i srpska zajednica ili srpskoj prvenstveno traže zaposlenje, jasnoću u vezi sa budućnošću i napedak u njihovim životima. "To se može dogoditi jedino ako status bude rešen", kazala je ona.
"Cilj ovih pregovora je da se utvrdi da li suprostavljene strane mogu da dođu do nekog zajedničkog dogovora. Mislim da nikoga neće iznenaditi ako kažem da su stavovi dve strane za sada mnogo različiti", zaključila je Tina Kajdonov.
.jpg)
