Izvor: B92, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić: Podela Kosova moguća
Vuk Jeremić (FoNet)
Njujork, Beograd, Podgorica, Priština -- Vuk Jeremić upozorio da bi Srbima nastanjen sever Kosova mogao da se odvoji, iako Srbija podelu pokrajine ne želi.
Ministar inostranih poslova Srbije je u intervju za nemački nedeljnik "Špigel" moguće proglašenje nezavisnosti Kosova nazvao "lošom odlukom" i najavio da će Srbija, izuzev vojnih, iskoristiti sva raspoloživa sredstva da se usprotivi takvom ugrožavanju svog suvereniteta.
"Učinićemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve što jedna suverena država može da učini u odbrani svoje celovitosti. Preduzećemo sve što je u našoj političkoj, diplomatskoj, međunarodno-pravnoj i ekonomskoj moći protiv ove odluke koja nije u skladu sa pravom", rekao je Jeremić.
Pri tome šef srpske diplomatije nije isključio ni da će doći do ekonomske blokade Kosova.
Na pitanje da li će biti obustavljen promet robe prema Kosovu, Jeremić je rekao da i "privredni pritisak spada u arsenal mogućnosti koje ima Srbija" sa ciljem da "vlada Kosova opozove odluku o nezavisnosti".
Zapitan da li Srbija podržava pretnje kosovskih Srba koji sever Kosova žele da otcepe i pripoje Srbiji, Jeremić je rekao da se tu "Srbija nalazi na tankom ledu".
"Srbija želi da sve ostane u granicama međunarodnog prava i to je za nas veoma značajno. Ali pored toga postoji i stvarnost i ima ljudi koji stvari možda vide drugačije", rekao je Jeremić.
Dodao je da "praktičcno svi Srbi na Kosovu neće da prihvate nezavisnost" i da je sticaj okolnosti takav da oni zgusnuto žive na severu Kosova.
"Tamo bi mogla da se otvori Pandorina kutija i da izazove podelu Kosova koju Srbija ne želi", upozorio je Jeremić.
U intervjuu je istakao i da se Srbija, "devet godina nakon intervencije NATO-a u potpunosti promenila" i da ima "demokratski izabranu vladu, pravnu državu i rastuću privredu", te da je "na putu ka Evropskoj uniji i da se miri se sa svojim susedima".
"Milošević je demokratski srušen sa vlasti, umro je kao zatvorenik kojeg je optužio Haški tribunal. Zašto Srbija danas mora da plati cenu za rat koju Milošević nije morao da plati", zapitao je Jeremić na opasku da je posle intervencije NATO-a 1999. Kosovo bez velikih otpora moglo da dobije nezavisnost.
Njuzvik:"Prikočiti" sa nezavisnošću
Ugledni američki magazin "Njuzvik" ocenio je da bi SAD i EU trebalo da "zakoče" sa davanjem nezavisnosti Kosovu.
Kako se navodi, prema mišljenju mnogih obećanje o nezavisnosti južne srpske pokrajine nikad nije trebalo ni da bude dato. U svom internet izdanju, "Njuzvik" prenosi mišljenje analitičara Endrju Denisona da bi "Beograd mogao zadobiti neke simpatije Zapada ukoliko bi Hagu predao osobe optužene za ratne zločine, poput Ratka Mladića.
Za uzvrat Zapad bi mogao improvizovati diplomatsko rešenje poput onih koja već postoje u Tajvanu ili severnom Kipru".
"Stavljajući puno toga na kocku, Zapad mora da se zapita da li je slobodno Kosovo vredno ponižavanja ranjivog Beograda koji se nalazi u srcu Balkana", zaključuje "Njuzvik".
Magazin podseća da Vašington, sa velikim brojem evropskih država na svojoj strani, želi da na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 16. januara nastavi sa davanjem podrške nezavisnosti Kosova.
Iglberger: Otimanje naredbom
Stručnjak za Rusiju na univerzitetu Kolumbija Robert Legvold rekao je da se Moskva protivi nezavisnosti Kosova zato što je zabrinuta zbog posledica unutar Rusije i u njenom okruženju.
"Rusija je zabrinuta zbog separatizma na sopstvenoj teritoriji, uključujući Čečeniju. To, zatim postaje komplikovano zato što ćete dobiti različite ruske reakcije na paralelne slučajeve u njenom susedstvu. Abhazija u Gruziji, Transdsnjestrija u Moldaviji, možda i južna Osetija u Gruziji", rekao je Legvold.
On smatra da bi trebalo nastaviti razgovore i pronaći kompromis za kosovsko pitanje kako bi se izbegla nova promena granica u Istočnoj Evropi.
Bivši ambasador SAD u Jugoslaviji Lorens Iglberger poručio je da ima ozbiljan problem sa međunarodnom zajednicom, čiji su deo i SAD, koje zagovaraju "otimanje" dela teritorije jedne zemlje i stvaranje nezavisne države.
"Možete da govorite koliko god želite o problemima između Srba i Albanaca sa Kosova, ali još jedno pitanje je ovde umešano, a to je međunarodna tradicija koja ođednom uspostavlja pravo međunarodne zajednice da naredi ili izvrši pritisak za odvajanje određene teritorije i kaže nominalnom domaćinu da to više nije deo njegove teritorije", rekao je Iglberger.
Reakcije vlasti sa Kosova na Rupelovu izjavu
Predstavnici vlasti sa Kosova saglasni su u stavu da izjava ministra inostranih poslova Slovenije Dimitrije Rupela, da ne očekuje da će Kosovo proglasiti nezavisnost, neće uticati na proces definisanja statusa te pokrajine.
Kako piše današnji prištinski list "Koha Ditore" zamenik premijera Kosova Hajredin Kučiu podvukao je da će "vlada te pokrajine biti odgovorna u svom delovanju i poštovaće volju građana za proglašenje nezavisnosti uz potpunu koordinaciju sa Briselom".
Portparol predsednika Kosova Džavit Bećiri je rekao da institucije u Prištini imaju jasnu strategiju delovanja oko proglašenja nezavisnosti Kosova.
"Institucije Kosova rade da u optimalnom roku proglase nezavisnost u kordinaciji sa zemljama koje su podržale i nastavljaju da podržavaju nezavisnost Kosova, ka što su SAD, EU i druge demokratske zemlje", naveo je Bećiri.
Radulović: Crna Gora neće žuriti sa priznavanjem
Crna Gora će nastaviti da pažljivo prati dalji razvoj situacije na Kosovu i nagoveštene korake prištinskih vlasti, ali sigurno neće žuriti niti donositi ishitrene odluke, izjavio je danas politički direktor Ministarstva inostranih poslova Crne Gore Vladimir Radulović.
On je rekao da će Crna Gora "u saradnji i koordinaciji sa partnerima iz Evropske unije i međunarodne zajednice, kada za to dođe vreme, pronaći pravi, svoj odgovor na ovo pitanje".
"Odgovor na liniji deklarisanih spoljno-političkih prioriteta i evroatlantskih aspiracija, u skladu sa vlastitim interesima. Realan, ali odgovoran prema sebi, prema susedima i regionu u celini", kazao je Radulović podgoričkim "Vijestima".
