Izvor: B92, 09.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić: Misija EU uz rezoluciju SB
Beograd, Berlin -- Vuk Jeremić smatra da misija EU koja treba da zameni UNMIK i dođe na Kosovo uz odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbedenosti.
Ministar inostranih poslova Srbije ocenio je da bi bilo dobro da misija Evropske unije, koja treba da zameni UNMIK, dođe na Kosovo uz odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbedenosti Ujedinjenih nacija. On očekuje jedinstven stav EU po tom pitanju, što je, kako ocenjuju pojedini komenatatori, jedan od razloga današnje posete kancelarke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nemačke Angele Merkel SAD.
Srbija se zalaže za kompromisno rešenje i spremna je na nastavak pregovora i posle 10. decembra, ponovio je u Beogradu Jeremić. "Nadamo se da će taj proces biti okončan postizanjem kompromisa, sporazuma. Ne znam koliko će nam vremena trebati za tako nešto. Najbolje bi bilo da se to uradi do 10. decembra. Ako to ne bude moguće do 10. decembra, za nas je važno da se taj proces nastavi do postizanja takvog jednog rešenja", kaže on.
Jeremić, koji je pre dva dana posetio Berlin, nada se da će Nemačka odigrati važnu ulogu kada EU bude zauzimala stav o rešavanju statusa Kosova.
"Za Nemačku je izuzetno važno pitanje evropskog jedinstva pri donošenju odluka. Očekujem da će Nemačka biti važan i trezven glas u okviru EU pri postavljanju EU prema koracima u rešavanju budućeg statusa Kosova", kaže Jeremić.
Štajnmajer veruje u kompromis
Nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer smatra da je i dalje moguće postići sporazumno rešenje za budući status Kosova.
On je juče u Berlinu razgovarao sa članovima kosovskog pregovaračkog tima koji je predvodio predsednik Kosova Fatmir Sejdiju. Sejdiju je, posle sastanka sa Štajnmajerom, istakao da će Priština i posle 10. decembra odluke donositi u koordinaciji sa međunarodnim partnerima.
Nemački šef diplomatije na kratkoj konferenciji za štampu sinoć nije želeo da odgovori na pitanje kako će Nemačka i Evropska unija postupiti ukoliko kosovske institucije donesu odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti.
"Bio bi to pokazatelj lošeg političkog stila ako bih rad "trojke", koji treba da traje još punih mesec dana, dezavuisao time što bih prejudicirao njegov rezultat ili ga čak (kako je glasilo novinarsko pitanje) proglasio propalim", kaže on.
"Zato neka ostane na tome da procesu pod okriljem "trojke" damo, doduše malu, ali ipak šansu za uspeh", rekao je Štajnmajer.
Predsednik Kosova Sejdiju je na pitanje kada kosovske institucije nameravaju da donesu odgovarajuće odluke o proglašenju nezavisnosti, odgovorio uzdržano navodeći da će i "posle podnošenja izveštaja "trojke" 10. decembra Priština svoje akcije i dalje koordinirati sa partnerima u EU i NATO".
"Naša vizija je da Kosovo bude nezavisna, moderna država ne samo albanske većine, već i svih manjina, dakle i srpske manjine", rekao je Sejdiju navodeći spremnost Prištine da radi na ispunjavanju plana Martija Ahtisarija.
U razgovoru sa Štajnmajerom učestvovali su i premijer Kosova Agim Čeku, predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači, predsednik parlamenta Kolj Beriša, kao i Veton Suroi i Bljerim Šalja.
O Kosovu bi danas sa američkim predsednikom Dzordžom Bušom u Teksasu trebalo da razgovara i savezna kancelarka Angela Merkel. Prema navodima vladinih krugova u Berlinu, za tu priliku predviđena je i "produbljena razmena mišljenja" o Kosovu.
Uloga Nemačke
Nemačka se, ispred EU, trudi da nađe zajedničku liniju sa SAD koja bi objedinila zajedničke interese sa obe strane Atlantika i to se odnosi i na pitanje Kosova, kaže za B92 Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.
On navodi da će se, prema nekim analizama, EU na kraju prikloniti stavu SAD da Kosovu treba dati nezavisnost. "Druga linija razmišljanja je da, pre svega Nemačka, u ovom trenutku pokušava da utiče na SAD za stvaranje rešenja kroz pregovore 'trojke', da kraju EU ne izađe oštećena zato što bi, prema svim planovima, EU trebalo da zameni UNMIK i preuzme odgovornost za razvoj pokrajine i taj deo Jugoistočne Evrope", kaže on.
Interes čitavog Zapada je da se reguliše situacija na Kosovu i spreči prelivanje krize u druge zemlje regiona, kao što su Bosna i Hercegovina ili Makedonija, kaže reljić i dodaje kako smatra da ne treba očekivati dramatične odluke posle 10. decembra i kraja pregovora koje vodi "trojka".
Većina članica EU slaže se sa Ahtisarijevim planom o nadgledanoj nezavisnosti i dugoročnom prisustvu evropske uprave na Kosovu, kaže Reljić.
"Mislim da EU ne želi ni u kom slučaju da vidi neku vrstu potpunog oslobađanja Kosova od bilo kakve spoljne stege. U EU, međutim, ne postoji saglasnost o tome da EU treba da se izjasni za tu nadgledanu nezavisnost ili čak da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Pre svih Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka, Španija, spadaju među zemlje koje žele rešenje koje bi bilo postepeno i koje bi vodilo računa o interesima druge strane, Srbije. Ja mislim da, kad se sve sabere i oduzme, možda jedino Kipar ostaje zemlja koja ni u kom slučaju neće priznati nezavisnost Kosova ako do nje dođe, dok će ostale zemlje koje su se protivile verovatno izabrati mogućnost da se ne sukobe s većinom u EU", kaže Reljić.
Dodatni problem s kojim se EU suočava je ruski stav da je za evropsko preuzimanje uprave nad Kosovom apsolutno neophodna rezolucija SB UN. Reljić zaključuje da, u tim okolnostima, postoje dva moguća ishoda, a to je jednostranih poteza koja će promeniti situaciju na Zapadnom Balkanu, ili sporazum koji bi podržali i Brisel i Vašington i Moskva, ali i Priština i Beograd.
Čeku: Nezavisnost jedini izbor
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je danas da je sve očiglednije da institucije Kosova posle 10. decembra neće imati drugog izbora osim jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Čeku je, posle sastanka šefom UNMIK-a Joakimom Rikerom i komandantom Kfora Gzavije Bo de Marnakom u Prištini, izjavio da je sa međunarodnim predstavnicima razgovarao o svim mogućim scenarijima i događajima koji mogu uslediti posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od strane kosovskih institucija.
Riker je posle sastanka rekao da će UNMIK, Kfor i kosovske institucije obezbediti mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji i pre i posle 10. decembra. I komandant Kfora Gzavije Bo de Marnak je naveo da će Kfor, zajedno sa pripadnicima Kosovske policijske službe, obezbediti mir i stabilnost pre i posle okončanja pregovaračkog procesa o statusu Kosova.
Današnji sastanak predstavnika kosovskih institucija i međunarodnih misija deo je redovnih mesečnih konsultacija na kojima se razmatra bezbednosna situacija i utvrđuju mere bezbednosti na Kosovu.
