Izvor: Blic, 26.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jemstvo na dud
Jemstvo na dud
Advokat Mire Marković dao je jemstvo da će se njegova štićenica pojaviti na sudu. Nije se pojavila. Šta ćemo sad? Da li ćemo sa obećanjima na sud ili, što bi narod rekao, na dud? Da li će, drugim rečima, kao reka ponornica i ova afera propasti u zemlju ili će, ako smo makar izdaleka pravna država, imati razložan epilog?
Najpre, u čemu se jemstvo sastojalo? Da li u novcu koji je, kao i svuda u svetu, srazmeran riziku da se optuženo lice neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojaviti. Imajući to u vidu, u ovom slučaju je ta suma morala da bude vrlo velika. E, pa, kolika je bila? Ma u kojoj valuti računali - u dinarima, evrima ili, što bi bilo sasvim prigodno, u rubljama - neprestano dolazimo do nule. U sudski depozit, drugim rečima, nikakve pare nisu položene. Pa kako je tada ukinuta poternica protiv optužene? Lepo. Advokat je rekao: 'Ništa ne brinite. Doći će. Da mi umre majka ako ne dođe.'
Ali pustimo sad advokata. Nije više važno ni šta je rekao, ni šta je obećao. Ono što jeste važno sadržano je u jednostavnim, ali i izričitim pitanjima: ko je ne samo krajnje nepouzdano, već i praktično nepostojeće jemstvo prihvatio? Da li će, po analogiji, na 'časnu reč' biti ukidane poternice i protiv optuženih drugih lica ili će jemstvom bez pokrića, koje u pravnoj nauci do sada nije bilo poznato, moći da se koriste samo tako izuzetne ličnosti? Kakva je to, najzad, pravna država u kojoj i za davanje lažnog jemstva i za njegovo prihvatanje niko ne odgovara?
