Izvor: Blic, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedinstvo EU sve bliže
Najveći broj zemalja članica Evropske unije podržava ideju o „koordiniranoj deklaraciji nezavisnosti" Kosova, može se zaključiti iz izjava pojedinih šefova diplomatija članica EU koji su juče u Briselu razmatrali načine razrešenja pitanja statusa južne srpske pokrajine.
Zvaničnici su na konferenciji za novinare preneli da je EU jednoglasna u stavu da misija EU treba da ode na Kosovo, a da "teško i složeno" rešavanje statusa Kosova treba usaglasiti s UN, međunarodnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zajednicom, kao i sa Beogradom i Prištinom.
Iz rasprave ministara EU, koji su pripremali susret na vrhu EU koji treba da se održi u petak, proizilazi, kako je rečeno, da će taj proces "trajati neko vreme" i da će lideri Evropske unije stav o Kosovu zauzeti i na osnovu onoga što bude ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN.
Šef italijanske diplomatije Masimo D’Alema izjavio je da se Italija zalaže za „koordiniran" proces rešavanja statusa Kosova, zasnovan na planu Martija Ahtisarija. „Ne treba da bude žurbe, jer bi tranzicioni period trebalo da bude koordiniran sa Zapadom, Evropskom unijom i SAD", izjavio je D’Alema.
On se istovremeno založio da se što pre potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i da se, posle toga, Beogradu da status kandidata za članstvo u EU. On je ocenio da je došlo do značajnog napretka u saradnji s Hagom i da je to dovoljno da bi se dobio status kandidata.
Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt rekao je da su sve zemlje članice EU osim jedne spremne da prihvate nezavisnost Kosova bez rezolucije UN. „Takoreći imamo jedinstvo po pitanju Kosova", rekao je Bilt, ali nije naveo koja zemlja od 27 članica EU još želi usvajanje rezolucije SB UN. Ministar Luksemburga Žan Aselborn je rekao samo da Kipar ima „ogroman problem" u podržavanju nezavisnosti Kosova.
Kiparske vlasti potvrdile su juče da neće odustati od protivljenja jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, uprkos naporima EU da njene članice postignu jedinstven stav o tom pitanju. Portparol kiparske vlade Vasilis Palmas rekao je da Kipar ne planira da prizna nezavisno Kosovo čak i da se „praktično cela EU dogovori u tom smislu i reaguje protiv naše politike".
Žan Aselborn je istakao da očekuje da će proces biti okončan do februara, posle predsedničkih izbora u Srbiji. „Moramo Srbima da pružimo nešto veoma konkretno", izjavio je luksemburški šef diplomatije. I komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je novinarima da su evropske zemlje blizu jedinstvenog stava.
Oko tri hiljade uglavnom mladih Albanaca juče je protestovalo u Prištini, tražeći hitno proglašenje nezavisnosti Kosova.
I dok EU i Vašington uporno odbijaju svaku mogućnost nastavka pregovora, Rusija najavljuje da će na sledećoj sednici SB, 19. decembra, insistirati upravo na nastavljanju dijaloga.
Predstavnik Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan-Harčenko najavio je da će Rusija, ukoliko uslede jednostrana rešenja - tražiti da budu poništena i da se proces vrati u legalne okvire.
„Sednica SB 19. decembra je odlučujuća. Rasprava neće biti jednostavna. Raspravljaće se o daljim koracima, a Rusija će se aktivno boriti za nastavak pregovaračkog procesa", rekao je Harčenko u intervjuu Tanjugu.
Ističući da jednostrani potezi ne predstavljaju rešenje konflikta i da im se Rusija protivi, ruski diplomata je rekao da bi scenario u tom slučaju bio jasan: kosovski Srbi ne bi se sa tim saglasili, što bi „označilo de fakto podelu Kosova protiv čega je Kontakt grupa bila od početka". „Ne isključujem novi talas izbeglica i izbijanje nasilja. Neću da slikam veoma dramatične slike, ali će dramatičnih slika objektivno biti u tom slučaju". Bocan-Harčenko je podsetio u tom kontekstu da je srpsko rukovodstvo, isključujući vojne mere, pripremilo ekonomske mere „koje mogu biti težak udarac Kosovu". I ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjasnio se sinoć posle ministarskog sastanka "trojke" EU-Rusija u Briselu za nastavak pregovora Beograd-Priština i stavio do znanja da su i njegove evropske kolege stavile do znanja da bi bili srećniji da se do statusa Kosova dođe na temelju valjanog pravnog pristupa. Lavrov je ocenio da neodgovarajuća pravna tumačenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti daju "neke zemlje zato da opravdaju nezavisnost tog entiteta". I, kako je naglasio, "mi smatramo da je tumačenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN opasno, ako se to čini jednostrano. To važi i za svaki jednostran pristup međunarodnom pravu".
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je sinioć da je izuzetno važno što Savet ministara EU juče nije doneo odluku kojom se priznaje jednostrana nezavisnost Kosova jer bi to značilo kršenje međunarodnog prava i Povelje UN.
Status Kosova na Sudu pravde
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć RTS-u da će Srbija pokrenuti inicijativu da Savet bezbednosti UN od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li bi nezavisnost Kosova bila legalna ili ne. On je kazao da treba učiniti svi da ne dođe do jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova.
- Ako do takvog akta dođe naš posao je da poništimo takvu odluku, kazao je Tadić i naveo da će Srbija, u slučaju da neke zemlje prihvate takvu odluku, "i pred pravnim institucijama tih zemalja pokrenuti procese protiv vlada tih država".
