Izvor: Politika, 15.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jedan ustav za celu Srbiju

Tadić: Srbija će insistirati na pregovorima. - Koštunica: Skupština da donese odluku da ne prihvata Euleks

Srbija ne prihvata proglašenje kosovskog ustava i jučerašnji čin proglašenja ustava u Prištini ocenjuje kao pravno nevažeći i politički štetan, a zvanični Beograd podržava nameru Srba sa Kosova da na Vidovdan u Kosovskoj Mitrovici formiraju srpsku Skupštinu na Kosovu.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu potpisao je juče ukaze o proglašenju 41 zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pisanih prema uputsvima iz Ahtisarijevog plana, čime je označeno stupanje na snagu kosovskog ustava koji su, kako prenose svetske agencije, pisali Amerikanci.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je proglašenje tog dokumenta politički događaj sa štetnim posledicama i naglasio da Srbija ne prihvata Ustav Kosova kao pravnu činjenicu. „To je politički događaj sa štetnim posledicama i za Srbiju pravno ne važi. Srbija vidi Kosovo kao svoju južnu pokrajinu i nastavlja da brani integritet i suverenitet zemlje na Kosovu mirnim sredstvima, upotrebom diplomatije i nenasiljem”, rekao je Tadić.

Tadić je poručio da je Srbija spremna, i danas i ubuduće, da se vrati za pregovarački sto, na čemu će instistirati na svim međunarodnim forumima. „To će biti naša strategija i naš odgovor i na nelegalno proglašenje ustava, nelegalne, takozvane države Kosovo”, istakao je predsednik Srbije.

Predsednik Srbije je istakao i da je u pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu dao jasan odgovor da „nema nikakve rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu bez odluke Saveta bezbednosti UN”.

Predsednik Srbije je naveo da postoji politički konsenzus o konstituisanju srpske skupštine na Kosovu, i dodao da Srbija ne želi nikakvu tenziju i političke sukobe na Kosovu, nego „demokratske principe i demokratska pravila u južnoj srpskoj pokrajini”. „Želimo da legitimni predstavnici srpskog naroda imaju priliku da predstavljaju građane koji su za njih glasali. Ne radi se tu o kontraudaru, nego o poštovanju demokratskih principa i volje građana koji su glasali na izborima”, rekao je Tadić.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica smatra da protivpravnu odluku o proglašenju ustava Kosova treba da poništi Skupština Srbije, jer Srbija ne prihvata da se na njenoj teritoriji stvara nova albanska država.„Srbija na osnovu odluka Narodne skupštine mora da obavesti generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna i Savet bezbednosti da nismo saglasni i da se protivimo legalizaciji protipravne misije Euleks i da je Narodna skupština poništila akt o proglašenju ustava Kosova”, istakao je Koštunica.

Neophodno da se Narodna skupština hitno sastane, kako bi Srbija pre sednice Saveta bezbednosti UN donela jasnu odluku da ne prihvata misiju Euleks, ocenio je predsednik Vlade Srbije u izjavi dostavljenoj Tanjugu.„Pošto je cilj misije Euleks da na osnovu odbačenog Ahtisarijevog plana sprovede nezavisnost Kosova, očigledno je da je ova misija direktno suprotna i Rezoluciji 1244 i Ustavu Srbije”, naglasio je Koštunica.

Predstavnici kosovskih Srba izrazili su u izjavama Tanjugu zabrinutost zbog današnjeg usvajanja Ustava samoproglašene republike Kosovo, ali i nadu da taj dokument neće izazvati destabilizaciju srpske zajednice u pokrajini.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je juče u Kosovskoj Mitrovici da se kosovski Srbi i predstavnici drugih nacionalnih zajednica neće upravljati u skladu sa kosovskim ustavom.„Kosovski ustav je napisan u kabinetu daleko od Prištine i daleko od kosovskih Albanaca”, kazao je Samardžić. Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić je izjavio da Priština može da organizuje „kakve god političke manifestacije” ali da one za Srbiju nemaju nikakvu težinu. Na pitanje da li posle stupanja na snagu Ustava Kosova očekuje novi talas priznanja Kosova, Jeremić nije isključio tu mogućnost i dodao da postoji pojačan pritisak na države u svetu da priznaju nezavisnost Kosova.

Američki tekst

Ruska državna agencija Itar Tas navodi da se odgovor Beograda i lokalnih Srba na proglašenje kosovskog ustava očekuje 28. juna kada će delegati na teritorijama Kosova sa pretežno nealbanskim stanovništvom formirati srpsku skupštinu” i da će u srpskim enklavama, u kojima živi oko 100.000 ljudi, faktički i dalje važiti ustav i zakoni Srbije, a da će „albansko Kosovo” živeti po sopstvenim zakonima

Ta agencija navodi da je „zvanično uobičajeno da se smatra” da je tekst nacrta sačinila ustavna komisija Pokrajine, u skladu sa Ahtisarijevim preporukama.

Međutim, dodaje RIA Novosti, nedavno je profesor prava na Univerzitetu Taft u SAD Brus Hičner priznao medijima da je upravo on obezbedio temeljni nacrt, koji je 2004. naručila američka nevladina organizacija Grupa za međunarodno pravo i politiku i da su „potom dokument dorađivali drugi američki eksperti”.

U pisanju „ustava” Albancima su pomagali američki stručnjaci, navodi ovaj kanal i dodaje da Srbi, koji čine tek nešto manje od 10 odsto stanovništva Pokrajine, u tome nisu učestvovali.

Zakoni po Ahtisariju

Zvanično proglašenje stupanja na snagu Ustava obeležilo je potpisivanje Ukaza o proglašenju 40 zakona koji proizlaze iz paketa međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

Prema Ustavu, Kosovo je parlamentarna republika, u kojoj su jasno razdvojena ovlašćenja i odgovornosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Kosovo je definisano i kao multietničko društvo, u kojem se vlada na demokratski način, uz puno postovanje i vladavinu zakona, putem zakonodavnih, izvršnih i sudskih institucija, piše u Ustavu Kosova.

U Ustavu se navodi da se ostvarivanje političke vlasti na Kosovu zasniva na jednakosti svih građana, uz puno poštovanje osnovnih ljudskih prava koja su međunarodno garantovana.

Ustavom se garantuje i učešće pripadnika svih zajednica u političkom životu Kosova i u njega su uključene sve odredbe Ahtisarijevog plana.

Stupanjem na snagu Ustava, institucije Kosova formalno pravno preuzimaju sve državne funkcije i ovlašćenja, sem onih koje prema predlogu Ahtisarija, ostaju u nadležnosti misije EU - u oblasti pravosuđa i policije.

Ustav predviđa i savetodavnu i izvršne funkcije Međunarodne civilne kancelarije i Visokog predstavnika EU za Kosovo koji ima za zadatak da nadgleda ostvarivanje Ahtisarijevog paketa.

Do stupanja na snagu novog Ustava, najviši ustavno-pravni akt na Kosovu je bio Ustavni okvir koji je Skupština Kosova usvojila 15. maja 2001. godine.

Pretnja Srbima

U srpskim enklavama, nakon stupanja na snagu Ustava Kosova, dominantan je strah među srpskom zajednicom da će se razne administrativne prepreke svakim danom uvećavati.

Novinar Živojin Rakočević koji živi na centralnom Kosovu izjavio je da očekuje da će činovnici samoproglašene države otežavati život kosovskim Srbima na svakom koraku. „Šta čovek može da očekuje, zaustaviće vas policajac kojem se neće svideti vaša lična karta ili vozačka dozvola i imaćete probleme,„- rekao je on i naglasio da je postojanje srpskih institucija nešto što je nasušna potreba građana koji priznaju Srbiju za svoju matičnu državu. U severnoj Kosovskoj Mitrovici i ova nedelja protiče kao i svaka druga, a ustav koji je usvojen, kako kažu građani, sigurno neće imati uticaja na njih.

Oni podsećaju da kosovska vlada nije uspela ni u minulih devet godina da uspostavi vlast u ovom delu Kosova, a kako je rekao jedan od mitrovčana Vladica Stojković - siguran je da ni u budućnosti neće uspeti u tom naumu. „Na severu Kosova važiće zakoni države Srbije, a sigurno je da će vremenom biti pritisaka sa različitih nivoa da i ovde zažive kosovski zakoni. Koliko će Priština biti uspešna najviše zavisi od ponašanja međunarodne zajednice i jednim manjim delom od zvaničnog Beograda,„- rekao je ovaj tridesetpetogodišnjak iz Kosovske Mitrovice.

Na severu Kosova među građanima je takođe prisutan strah od zatvaranja dva administrativna prelaza sa Srbijom o čemu se već izvesno vreme govori u Prištini.

Tim povodom, ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da ne veruje da će se to dogoditi.

P. R.

[objavljeno: 16/06/2008]

Nastavak na Politika...