Izvor: Blic, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan račun za vlast i opoziciju
Nemojte ga pitati kako je stekao prvi milion, a za ostali novac će lako. On kaže: „Ja sam taj koji dobija ovaj tender". Poručuje: „U zakonu ne sme biti te odredbe. To mi ne odgovara". Ne priznaje da je tajkun. Traži da ga zovu biznismen. I, zahteva: „Nikada me ne spominjite, inače prestajem da finansiram vašu stranku".
Ovo je najkraći opis zašto tajkuni daju novac političkim partijama u Srbiji, a oni i dalje ostaju finansijeri iz senke. Eksperti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sagovornici „Blica", pojašnjavaju i zašto tajkuni finansiraju i poziciju i opoziciju - „Nije skupo, a isplati se isključiti iznenađenje izbornih rezultata".
Dva motiva
- Tajkuni uvek imaju dva slična motiva zašto finansiraju stranke. Prvi je taj što je dobar deo njih prošao kroz različite nagodbe s vlašću da bi došao do novca i njima je od velike važnosti da se ne proverava kako su ga zaradili. Drugi je u činjenici da imaju razvijen posao, a da svi ti poslovi uspevaju jer postoji neka vrsta monopola, a tu je i interes za donošenjem zakonskih rešenja koja mogu da ga favoriziju - kaže za „Blic" Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.
U Srbiji je, prema Zakonu o finansiranju političkih partija iz 2003. godine, strankama omogućeno da primaju priloge od fizičkih i pravnih lica. Ovakav način finansiranja ima svojih dobrih i loših strana. Kada političke partije finansira privatno lice, stimuliše se političko učešće građana i postavlja se ograničenje oslanjanju partija na državnu kasu. Rizik je da stranke potpuno padnu pod uticaj svojih bogatih i moćnih darodavaca koji će preko njih ostvarivati svoje interese. Nažalost, u Srbiji gotovo da nema onih koji stranci daju novac iz ubeđenja u politički program. Tako je slovo palo na tajkune koji daju novac da bi sačuvali imovinu i da bi i dalje uspešno poslovali.
Novcem kupuju zakone
A zašto daju i strankama na vlasti i onima koji su opozicija?
- Tajkuni nikada ne mogu da budu sigurni i obezbeđuju se tako što svima daju. Ali, svakako imaju miljenike kojima daju više - ističe Vuković.
Za tajkune se zna da su iz sveta biznisa. Ipak, to je teško proveriti i dokazati. Kako kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, „to je tako zbog našeg invalidnog sistema kontrole". On dodaje da činjenica da tajkuni ulažu istovremeno i u vlast i opoziciju govori da se to isplati - niko novac ne baca uzalud. I uloženi novci se isplate na dva načina.
- Jedan je klasično investiranje, to jest ulaganje novca u stranku da bi se dobilo još više. To se može postići na različite načine u društvu gde, nakon izbora, ta politička partija kontroliše različite bitne segmente, pa se novac vraća i donosi profit preko nameštanja tendera za javne nabavke. Ili na nešto komplikovaniji način, preko obezbeđenja eksluzivnih lokacija za gradnju ili kroz privatizaciju. Ali, i na najsloženiji način, kroz uticaj na koncept donošenja zakona ili na sadržinu ekonomskih mera koje država preduzima, čime se obezbeđuje ili čuva monopol - ističe Šabić.
Još gore na lokalu
Drugi razlog je, uslovno rečeno, ekonomsko osiguranje. Šabić kaže da „mnogima od njih ne bi odgovaralo da u detalje objašnjavaju poreklo novca". I dok u javnost najčešće procure informacije o vezi između tajkuna i političkih stranaka na takozvanom nacionalnom nivou, Đorđe Vuković iz CeSID-a kaže: „Katastrofalnija je situacija na lokalu".
- Na lokalu moćnici kupe sve poslanike, sve poslaničke grupe. Onda samo on postoji u gradu, on jedini gradi, samo on uzima vodu sa izvora. I to je teško iskoreniti - kaže on.
Šoškić: Sumnja u rad RIK
Advokat Slobodan Šoškić kaže da je javni tužilac po zakonu obavezan da reaguje na „svaki životni događaj u kojem se može naslutiti da je neko lice izvršilo krivično delo". On dodaje da bi, s obzirom na značaj, Okružno tužilaštvo moglo da reaguje, ali i da se republički tužilac zainteresuje i da nalog Okružnom sudu.
- Ono što ja vidim pojavljuje se sumnja u rad RIK. Javni tužilac bi trebalo da se obrati predsedniku RIK i zahteva objašnjenja i izvrši uvid u izveštaje stranaka o troškovima kampanje. Ukoliko se neko lice, pored predsednika, smatra odgovornim licem i nije obavio svoj posao, onda bi to lice eventualno moglo biti gonjeno zbog sumnje da je izvršilo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za šta je zaprećeno kaznom od najviše 12 godina - kaže Šoškić.
Zašto biznismeni daju novac strankama
- Da bi kroz partijske kanale imali obezbeđen pristup unosnim poslovima, čiji je krajnji korisnik država;
- Da bi sebi obezbedili monopolski položaj na tržištu (bilo na nacionalnom, bilo na lokalnom tržištu);
- Da bi svojim interesima prilagodili određena zakonska rešenja u čijem donošenju učestvuju njihovi dužnici
- Da bi oprali svoju biografiju
- Da bi svoje kadrove postavili u sve važnije partijske strukture, ali i one državne
