Izvor: Politika, 17.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan dan života
Gledam samo unapred, kaže Zoran Joksimović dvadeset dana posle otkaza u čačanskom Remontu
Čačak – Otkaz je bio brzometan, bez spiskova na zidu hodnika, ni vremena ili mogućnosti za prigovor.
– U subotu, 1. novembra u 21.30, iz firme su telefonom pozvali moju kuću i, pošto nisam bio tu, od dece uzeli broj mobilnog. Javili su mi da sutra, u nedelju, između 8 i 10 dođem po rešenje o prestanku radnog odnosa – kaže Zoran Joksimović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (35), do poslednjeg dana oktobra radnik Tehničkog remontnog zavoda u Čačku.
Prvih nekoliko dana borio se s mislima i pitanjima (Zašto? Kako?), a onda prihvatio našu svakodnevnu poštapalicu (Život ide dalje).
– Upravo sam bio na kapiji „Remonta”, uzeo neka dokumenta, i nema više ni ljutnje ni razočaranja. Bilo mi je potpuno svejedno, kao da nikad nisam prošao kroz ta vrata, iako mi je to jedina firma gde sam radio, i to 13,5 godina. Moram da gledam unapred – ispričao nam je Joksimović prošle srede po podne.
Nedelju kad je dobio otkaz smestio je u svoje pamćenje kao „jedan, običan dan života” i okrenuo se traženju novog posla. Kao glava porodice, sa nezaposlenom suprugom i dvojicom sinova, od 14 i 12 godina.
Neke uspomene ipak se još motaju za njim, ne bez gorčine.
– Godinama smo u proizvodnji dobijali 80 odsto plate, dok su režijski radnici, istog obrazovanja i na istom poslu, primali gotovo dvaput više od majstora. Zarađivao sam 17.000 dinara i možda mi je za greh uzeto to što nisam želeo da ostajem po podne i dobijam samo zarađene sate. Znao sam da od toga nema novca, a meni je jednostavno potreban da bih izdržavao porodicu – kaže Joksimović.
Usput pokazuje i uverenje Zavoda, izdato na ime, da je „uspešno završio obuku za pripremu i ispitivanje motora u ispitnoj stanici za motore”, kao i jednu fotografiju, njemu očigledno posebno dragu. Načinjena je u Uroševcu, maja 1999. godine.
– Te godine, 14. aprila u 22.30, pozvali su me iz Zavoda telefonom i poručili da poranim sutradan u pet, za put u Prizren. Tada je na Kosmet otišla druga ekipa, a ja sam krenuo 1. maja, na dan kad je Zavod bombardovan. Autobus je prevezao majstore do Bogutovca i srušenog mosta, pa smo onda zaobilazno, nekim uskim putem preko Kopaonika, sišli u Leposavić i dalje do Uroševca – govori Joksimović.
Njegov zadatak na Kosmetu trajao je do 21. maja i podrazumevao da noću popravlja vozila i borbena sredstva naše Vojske.
– Saopštavali su nam naziv sela gde je naš položaj i to je bilo sve. Išli smo nas četvorica u putničkim kolima, isključivo noću, kretali u jedan ili dva sata ujutro i svi držali otkočene puške u krilima. Za ne daj bože.
I to je ostalo iza... Šta radi ovih dana?
– Dobio sam novac za otpremninu, dvanaest mojih bruto plata iz septembra, sa razlikama ukupno 480.000 dinara. Javio sam se na tržište rada i rekli su mi da ću šest meseci primati 70 odsto svoje zarade. I pošteno dodali da te isplate kasne pet meseci.
Je li krenuo u potragu za poslom?
– Da. I siguran sam da ću naći novo radno mesto. Već prošle sedmice bio sam na razgovorima u jednoj auto-kući i čekam poruku, verovatno i oni na svoj način proveravaju kakav sam radnik... Mada vidim i sam da su svi u oskudici s poslom.
Joksimovići žive u Gornjoj Trepči, 18 kilometara od Čačka, a u grad redovno putuje još jedan ukućanin. Stariji sin Nikola trenira rukomet u Mladosti iz Atenice, a otac je čvrsto odlučio da svojim junošama omogući što bolje uslove za život.
-----------------------------------------------------------
Mesec otkaza u Čačku
Čačak - U novembru je više od petsto Čačana ostalo bez radnog mesta.
Tehnički remontni zavod otpustio je 361 radnika, uz otpremnine od dvanaest bruto plata koju je svako od njih zaradio u septembru. Kolektiv je pre toga imao 813 zaposlenih.
U fabrici termotehničkih uređaja CER za socijalni program prijavilo se 149 od 193 zaposlena. Kandidati za odlazak očekuju isplatu otpremnina u visini deset bruto plata u Srbiji (oko 470.000 dinara).
Ugostiteljsko preduzeće „Morava” (208 zaposlenih) pozvalo je radnike da prihvate minimalne plate ili da se prijave za odlazak uz otpremnine od jedne trećine bruto plate pomnožene sa godinama radnog staža. Prvih dana, za dobrovoljni odlazak izjasnila su se 32 zaposlena.
Radnici hemijske industrije „PKS Lateks HLC” u stečaju (207 zaposlenih) raspušteni su još u septembru 2006. godine, preduzeće trenutno ne radi, ali se sprovodi postupak reorganizacije. Vlasnik (firma „HLC hemi trejd” iz Frankfurta) ponudio je da u kratkom roku namiri sve poverioce, među njima i radnike kojima je do 14. novembra trebalo da isplati 18,22 miliona dinara na ime prvog dela dugovanja (drugi isplatni red). Međutim, sopstvenik fabrike tražio je odlaganje roka, do 28. novembra. Radnici imaju još 36,3 miliona dinara priznatih potraživanja (u četvrtom redu) a rok za isplatu svih poverilaca je 150 dana.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 23/11/2008]
