Izvor: Blic, 29.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan dan u koži ministra
Jedva čekam da sutra krenem za Ameriku jer će put potrajati, pa ću se malo odmoriti u avionu - bez mobilnog telefona - počinje razgovor za "Blic nedelje" Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, dan pre nego što je krenuo put Vašingtona u svoju 19. ministarsku posetu. S njim smo se sreli da bismo otkrili kako izgleda radni dan šefa diplomatije.
BIOGRAFIJA
Vuk Jeremić je rođen 3. jula 1975. godine u Beogradu. Završio je I beogradsku gimnaziju, a diplomirao teorijsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fiziku na Kembridžu. I sa Harvarda je izašao s diplomom mastera u javnoj administraciji. Tada je proglašen za jednog od najboljih studenata u klasi. Sa 29 godina postao je najmlađi politički savetnik u Srbiji, i to današnjeg predsednika Borisa Tadića, koji mu je inače u gimnaziji predavao psihologiju. Vukov otac je Mihajlo Jeremić, bivši predsednik NIS-a, a na internetu se može pronaći i podatak da je Jeremić potomak jedne od najmoćnijih bošnjačkih familija - Pozderac.
Bude i neprijatnosti
U dvodnevnoj poseti Španiji, Jeremića je sačekala i mala neprijatnost. Kada je trebalo da se susretne s tamošnjim ministrom odbrane, nije mu javljeno da je plan promenjen i da će biti primljen sa svim vojnim počastima.
- Kada sam izašao iz kola, naravno potpuno zatamnjenih, tako da ništa nisam video, sačekala me je postrojena vojska. Zatečen u momentu nisam znao šta tačno da uradim, kao ni čitav moj tim. Kako sam ranije kao savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića često prisustvovao ovakvim ceremonijama, brzo sam se snašao, a i ministar odbrane je shvatio šta se dešava, pa je hodao pored mene i govorio šta da kažem, kuda da se krećem, kada je pravi momenat za pozdrav...
Informacija iz prve ruke
Vuk Jeremić je jednom prilikom prisustvovao veoma važnom razgovoru Franka - Valtera Štajnmajera, nemačkog ministra spoljnih poslova sa avganistanskim Centrom za krizne situacije.
- Sedeli smo u kancelariji, kada je stigao hitan poziv iz Centra. Saradnici su ga pitali da li želi da pređe u drugu kancelariju, što je on odbio, a ja sam imao priliku da čujem o čemu se radi. Tada su ga obavestili da je oslobođen talac o kojem su pregovarali. Bio sam prva osoba sa kojom je podelio radost - kaže naš sagovornik.
Porodica najviše trpi
- Zbog tempa ovog posla moja porodica je na najvećem gubitku. Međutim, srećan sam što imaju puno razumevanja, a posebno moja supruga. Iako pokušavam što češće da budem s njima, to je obično rano ujutro ili kasno uveče. Čak i ako isplaniram da se vidimo tokom dana, to ume da se izjalovi - kaže Vuk Jeremić.
Njegova fotelja tek se lagano zagreva, a za dva i po meseca provedena na funkciji šefa diplomatije Jeremić je čak 37 puta seo u avion i proveo otprilike 120 sati u vazduhu. S druge strane, prednosti njegovog posla omogućile su mu da poseti 20 stranih zemalja, ugosti 12 ministara inostranih poslova, ali i da dosta proširi krug svojih saradnika, pa čak i prijatelja.
- Za to vreme sam razgovarao s više od 30 kolega iz raznih delova sveta, kao i više od 100 drugih zvaničnika, predsednika, premijera, ministara odbrane, međunarodnih posrednika... Mnogi su me primili s najvišim počastima, i obrnuto - priča Jeremić.
Čitajući ove redove mnogi bi verovatno poželeli da se makar na jedan dan nađu u njegovoj koži. Ipak, kako kaže, osim velike časti, ovaj posao, u ovom momentu od neizmernog strateškog značaja za zemlju, nosi i ogromnu odgovornost i pritisak. Kako kaže, taj pritisak se najviše odnosi na spavanje, odnosno nespavanje.
- Od kada sam stupio na ministarsku dužnost nisam ništa sanjao - kaže Jeremić, i dodaje da eventualno sanja dnevne događaje, što znači da se i u snovima druži s visokim svetskim zvaničnicima. Čini se zato da njegovi snovi pomalo liče na ono što mi gledamo u dnevnim vestima raznih televizija.
Međutim, njegove posete inostranstvu u najvećem broju slučajeva svedu se isključivo na zvanične sastanke, ponekad održi neko predavanje ili konferenciju za štampu za lokalne medije. Tako mu posao oduzme gotovo 90 odsto vremena.
- Kada mi raspored dozvoljava malo slobodnog vremena, onda volim da posetim neki muzej, makar na sat, da pročistim glavu i ne razmišljam o onome što me opterećuje - priča Jeremić, koji među brojnim putovanjima izdvaja posetu Grčkoj, gde je dočekan kao veliki prijatelj, srdačnije nego što nalaže zvanična procedura.
- Veoma zanimljiv je bio i moj susret s jednim ministrom spoljnih poslova koga neću imenovati. Presedan je bio da me je primio u svom stanu, gde nam je u opuštenoj atmosferi njegova supruga skuvala kafu. Da bih uzvratio tako izuzetno gostoprimstvo, i ja sam njega pozvao kod mene u stan, koji je naravno daleko manji od njegovog (smeh), ali je isto tako moja supruga skuvala kafu. Tako su ova poseta, ali i naš odnos izgubili zvanični prizvuk - otkriva ministar Jeremić.
A koliko je zapravo bitno da se osim strogo poslovnih veza sa svetskim zvaničnicima razviju i one ljudske ili prijateljske, Jeremić kaže:
- Fascinantno je koliko su mnogi od njih otvoreni za prijateljske ili lične odnose. Posebno bih izdvojio Lavrova, Štajnmajera, Bilta, Moratinosa i Bakojanijanijevu. Pre svega, jako je bitno razmeniti mobilne telefone, kao što je slučaj s ovim ministrima, jer kada nekoga morate na brzinu da pronađete, preskočićete protokol koji oduzima dosta vremena. Za to je, ipak, potrebno nešto više od politike - priča naš sagovornik.
Inače, prvog dana na poslu Jeremić je imao sastanak s Olijem Renom, komesarom za proširenje EU i Luisom Amadom, portugalskim kolegom, čime je otpočeo njegov rad na približavanju Srbije međunarodnim tokovima. Naravno, s krajnjim ciljem ulaska u Evropsku porodicu i to s Kosovom u Srbiji. Koliko je to verovatno - videćemo, još se ne zna. Osim uloge ministra spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić je i predsedavajući Ministarskog komiteta Saveta Evrope. I to je, kaže, takođe organizacioni i birokratski posao, pa dodatno oduzima vreme.
.jpg)
