Izvor: S media, 27.Avg.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Je li država kriva za brutalna ubistva žena?
'Neko mora odgovarati za smrt tih žena i, dok se to ne dogodi, zločina će biti sve više. U 90 posto slučajeva kazne su minimalne ili čak ispod toga. Počinitelj nasilja zna da ga zakon neće oštro sankcionisati. Policija, centri za socijalnu zaštitu i lekari znaju da - kada krene interna istraga - niko neće biti odgovoran', rekla je za tportal Neva Tölle iz Autonomne ženske kuće Zagreb, komentarišući jučerašnji zločin u Glini i nedavni masakr u Benkovcu.
Sve dok >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << on misli da je to prolazno, tada nije toliko opasan za nju. Ubistvo se događa onog trenutka kada on shvati da ga žena napušta', pojasnila je Neva Tölle. Upravo je razvod bio okidač zbog kojeg je Josip Štajdohar ubio svoju suprugu Nikolinu u Glini. Nakon dvogodišnjeg zlostavljanja Nikolina je s decom 2009. godine smeštena u sigurnu kuću. Tada je podnela zahev za razvod braka koji je nedavno i okončan, a u julu je napustila sigurnu kuću nadajući se novom životu za sebe i svoja dva sina. Prekid veze postaknuo je i Marka Dukića da ubije svoju bivšu djevojku Marinu Palavru i njenog brata Marina u Benkovcu pre nedelju dana.
Ko je kriv? Niko!
No ova dva tragična zločina povezuje još jedna stvar: policija je u oba slučaja znala da zlostavljač nešto smera. Marina je benkovačkoj policiji dan pre ubistva prijavila da joj je bivši dečko pretio, dok je majka ubice iz Gline veče pre zločina otkrila policiji da joj je sin rekao da namerava ubiti bivšu suprugu i sebe. Zločini nisu sprečeni. U Benkovcu je interna istraga pokazala da je postupanje policije bilo u redu. Interna istraga trenutno se odvija i u Glini. Uopšte ne sumnjamo u njen ishod.
'Nijedan predstavnik institucije ne veruje izjavi žene kada ona kaže da se boji nasilnika i da misli da će je ubiti. Oni joj ne poklanjaju poverenje, kažu - ma, on je to samo rekao', ističe Tölle i pojašnjava da postoji razrađena strategija za prepoznavanje faktora rizika, no da policija ne koristi te komponente u svom radu.
Začarani krug
U celom tom začaranom krugu pranja ruku od odgovornosti za zločin su, osim policije, sudstvo i socijalna zaštita. Iako su predmeti porodičnog nasilja 'hitni' prema zakonu i moraju ići u pravosudni proces odmah nakon što policija podigne prijavu protiv nasilnika, upravo da bi se žrtve nasilja zaštitile od novih trauma, u slučaju porodici Štajdohar iz Gline to se nije dogodilo.
Mila Jelavić, advokat za djecu:
'Posebno zabrinjava to što sudski postupci u slučajevima izrazito konfliktnih razvoda često traju predugo, a sudije nisu skloni donositi privremene odluke, čak ni u situacijama kad je jasno da ne postoji sporazum roditelja o tome s kim će dete živeti niti o susretima i druženju, te se tako sukob roditelja produbljuje. Nažalost, ni donošenje odluke nije sigurnost da će dete biti adekvatno zaštićeno, jer roditelji te odluke često ne poštuju, a sankcije za to su blage ili često izostaju.
Pitam se koliko je ovakvih tragičnih slučajeva potrebno da se propisi zaista počnu efikasno sprovoditi u život, da institucije dobiju kvalitetne mehanizme za brze reakcije, da im se omoguće uslovi za kvalitetan i ozbiljan pristup svakom pojedinačnom slučaju. Već niz godina upozoravamo na neefikasnost u zaštiti dece od nasilnih roditelja, manipulativnih roditelja, roditelja koji ne brinu o osnovnim životnim potrebama dece, međutim, konkretnih rešenja i pomaka zasad nema'
'U toj porodici policija je postupala 2008. i 2009. godine. Protiv njega je početkom ove godine podnesena kaznena prijava zbog nasilja u porodici, te dve kaznene prijave zbog zlostavljanja, tj. zapuštanja i zanemarivanja dece', rekla je za tportal Iva Hranitelj, portparol PU sisačko-moslavačke, te potvrdila da je u toku interna istraga MUP-a o postupanju policije. Početkom godine prijava je s policije poslata na sisački Opštinski sud. Tražena je kazna od godinu dana zatvora. No suđenje Štajdoharu, koji je, osim za porodično nasilje, prijavljivan i za nezakonito držanje oružja, krađe i pretnje, nije započinjalo.
Neva Tölle kaže da je pokojna Nikolina Štajdohar trebala tražiti zabranu pristupa za bivšeg supruga. 'Zabranu pristupa može tražiti tužilački tim iz skloništa u kojem je žena bila ili pak žena mora tražiti da policija u njeno ime zatraži tu meru', pojasnila je Tölle.
Da Nikolina Štajdohar nije tražila zabranu pristupa, potvrdio je za tportal i direktor Centra za socijalnu skrb u Glini Stjepan Klarić. Zločin u Glini dogodio se samo 40 minuta nakon što je ubica napustio Centar za socijalnu skrb s bivšom suprugom i sinovima.
Ubica je, prema odluci suda, imao pravo jednom nedeljno viđati decu, i to u pratnji nadležne osobe. Klarić kaže da je Nikolina nazvala to jutro i rekla da se dogovorila s bivšim suprugom o susretu. Deca su neko vreme provela u razgovoru s psihologom, dok je Nikolina bila na razgovoru sa socijalnom radnicom. Iako dogovoreni susret oca i dece u Centru za socijalnu zaštitu traje dva sata, bivši supružnici su tražili da odu ranije da bi odveli decu na sladoled i kupili im patike.
'Bio je to jedan u nizu susreta nakon razvoda i protekao je normalno, ništa nije ukazivalo da postoji bilo kakav konflikt', rekao je Klarić i pojasnio da susret počinje onog trenutka kada stranke uđu u zgradu Centra i prestaje kada izađu. Zločin se dogodio 400 metara od zgrade, stoga ispada da socijalna služba nema veze s tim?!
'Neko mora odgovarati za smrt tih žena i, dok se to ne dogodi, zločina će biti sve više. U 90 posto slučajeva kazne su minimalne ili čak ispod toga. Počinitelj nasilja zna da ga zakon neće oštro sankcionisati. Policija, centri za socijalnu zaštitu i lekari znaju da - kada krene interna istraga - niko neće biti odgovoran', rekla je Tölle.
'Prava biološkog oca kod nas su iznad psihofizičke sigurnosti majke i deteta, što je nedopustivo', istaknula je voditeljka Autonomne ženske kuće Zagreb. Kaže da to dokazuju procesi mirenja na sudu ili pak 'seanse' u centrima za socijalnu zaštitu, na koje moraju dolaziti evidentirani porodični nasilnici zajedno sa suprugom i decom. Iako je Josip Štajdohar, koji je pred očima svoje dece u sredu u centru Gline ubio bivšu suprugu, prijavljen zbog porodičnog nasilja nad suprugom i oba svoja sina, suđenje mu ni nakon pola godine nije započelo, a sudskom odlukom imao je pravo jednom nedeljno viđati djecu.
'Kada kažu da se boje, treba im verovati'
'Kada bismo imali samo malo više razumevanja za probleme s kojima žive zlostavljane žene i kada bismo verovali da se zaista boje za svoj i živote svoje dece, broj ubijenih žena bio bi puno manji. Takvim očevima ne treba odobravati kontakte s decom. Oni moraju shvatiti da njihovo ponašanje nije prihvatljivo te da, ako su nasilni, ne mogu viđati decu. Slučaj iz Gline pokazuje da je majka svake nedelje dovodila decu na susrete s ocem i izlagala se opasnosti', kaže Tölle.
Česti susreti s nasilnikom u sudnici i centrima za socijalnu zaštitu ne pomažu žrtvi da se oslobodi straha. 'Tim ženama je potrebno omogućiti svedočenje videolinkom, jer se one boje davati iskaz dok im nasilnik dahće za vratom u sudnici', rekla je Tölle za tportal.
Ona vodi istu bitku već 20 godina, otkada je osnovana Ženska kuća. Iako se, prema njenim rečima, ne može utvrditi povećava li se nasilje nad ženama, jer je pitanje znači li više prijava automatski više zločina ili su žene postale svesnije i češće prijavljuju nasilnike. No bez obzira na broj zločina, Autonomna ženska kuća uvijek je puna. Čak 300-tinjak žena mjesečno okrene njihov broj. One su, kako kaže Tölle, sretnice, jer barem dobiju informacije da mogu odbiti susrete s nasilnikom na sudu ili u centru za socijalnu skrb. Ostale ni ne znaju da imaju to pravo.
