Izvor: Politika, 21.Apr.2013, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javnom raspravom protiv korupcije
Za samo 25 od 165 zakona, u toku protekle i ove godine, održana je prava javna rasprava. Nekih elemenata javne rasprave bilo je za deset zakona, za 74 je nije bilo, a za 56 zakona se još očekuju podaci.
Ovo se odnosi na republičke, pokrajinske i lokalne akte, a analizu je sačinila „Transparentnost Srbija” u okviru projekta „Javne rasprave u pripremi zakona” koju je podržala ambasada Kraljevine Holandije.
„Javne rasprave imaju veliki značaj za borbu protiv korupcije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kao što je bitno urediti lobiranje, da bi se ograničio i obelodanio neprimeren uticaj pojedinaca i grupa koje, zahvaljujući ličnim kontaktima, moći ili finansijskim sredstvima, utiču na izradu propisa, važno je urediti i javne rasprave. Tako će se omogućiti građanima, udruženjima i svima koji žele da doprinesu kvalitetu propisa svojim znanjem da to i učine pravovremeno. Javna rasprava može da posluži kao korektiv prethodno učinjenog lobiranja sakrivenog od očiju javnosti, time što se tokom nje može pokazati da li su rešenja o kojima se raspravlja utemeljena na stvarnoj potrebi i javnom interesu da se uredi neki odnos ili ne”, objašnjava Bojana Medenica, izvršni direktor „Transparentnost Srbija”.
„Učešće javnosti ima ključnu ulogu u povećanju javnosti rada i odgovornosti političara. Proces usvajanja propisa u Srbiji, na svim nivoima, odlikuje nedovoljno učešće javnosti, zbog čega mnogi propisi postaju „instrument” korupcije i zloupotreba, umesto da budu sredstvo njihovog iskorenjivanja. Razlog za to je, između ostalog, odsustvo zakonske garancije da će u svim slučajevima usvajanju propisa prethoditi javne rasprave i da će njihovi predlozi biti razmotreni. U Srbiji nije regulisan ni proces lobiranja, kao mehanizma za uticaj zainteresovanih pojedinaca i grupa na usvajanje propisa i donošenje odluka, niti obaveza organa i funkcionera da obelodane ko je na njihove odluke uticao ili pokušao da utiče”, piše u analizi.
Zakon o državnoj upravi propisuje da su ministarstvo i posebna organizacija dužni da u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojom se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost sprovedu raspravu, što se bliže uređuje Poslovnikom Vlade.
Izmenom člana 41. Poslovnika detaljnije je uređena javna rasprava a ključna novina je to što se precizira da se javna rasprava mora sprovesti kada se donosi novi sistemski zakon ili ako se postojeći bitno menja.
„Transparentnost” daje preporuke za izmenu pravnog okvira koji se odnosi na javne rasprave, a prva je uspostavljanje ustavne garancije javnosti procesa izrade zakona i mogućnost građana da utiču na sadržaj opštih pravnih akata. Javne rasprave bi morali organizovati svi predlagači zakona, a ne samo državna uprava i ona bi se morala upriličiti u raznim fazama zakonodavnog postupka.
Milan Nikolić, sociolog, kaže da javna rasprava jeste demokratska tvorevina, ali da je važnije kakvo stanovište imaju stručna udruženja, advokati, pravnici, ekonomisti, odnosno stručnjaci raznih profila.
„Javne rasprave bi trebalo da budu obavezne po zakonu. Primer je Krivični zakonik u kome je tako sročena promena privatizacije kompanije da postoji mogućnost da Miroslav Mišković izađe iz zatvora, čemu bi se protivila policija. Čini se da je namerno napravljena ova rupa u zakonu. Da je bilo javne rasprave i da je u njoj učestvovala stručna javnost ne bi bilo tako.”
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da na borbu protiv korupcije najviše utiče pravna regulativa.
„Stanje je sada bolje, ali još postoje nedostaci koji se moraju otkloniti. Zakonska regulativa bi bila bolja uz učešće stručnjaka i javnih rasprava. Deo akata je nestručan, ali možda ima i namere da se ostavi prostor za korupcijsko delovanje. Neki zakoni se mogu različito interpretirati a pojedini propisi su doprineli širenju korupcije. Toga ima u oblasti privatizacije i izgradnje građevinskih objekata i javnih nabavki. Ali za korupciju nisu krivi samo zakoni, na nju utiče praksa i kultura. Za to je najodgovornija politička vlast.”
„Praksa donošenja zakona po hitnom postupku jedno vreme je bila pravilo. To treba izbegavati. U određenim oblastima i nemamo pravnu regulativu. Za gradnju je potrebno posetiti 40 šaltera što je nemoguća misija, osim ako niste u povlašćenom položaju. Sada se priča da će biti donet novi zakon pošto je stari pospešivao korupciju. Iako imamo pregršt institucija koje se bave korupcijom pitanje je koliko mogu da utiču na nju. Najvažnije je menjati mentalitet o poštovanju zakona. Svi su se deklarativno zalagali za borbu protiv korupcije, bilo je i pritisaka međunarodne zajednice, ali je sve ostalo pusto slovo na papiru. Nadajmo se da će biti bolje”, kaže Radojević.
Ivana Anojčić
objavljeno: 21/04/2013
