Izvor: B92, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Javna diplomatija"
Berlin -- List "Handelsblat" ocenio da je Andreas Cobel prekršio osnovna diplomatska pravila, ali da ne mora da strahuje od sankcija vlade u Berlinu.
U tekstu pod naslovom "Mešanje dozvoljeno, ali molimo diplomatski", nemački list navodi da je nemačko ministarstvo inostranih poslova još u vreme prošlog šefa diplomatije Joške Fišera svojim ambasadorima preporučila "public diplomacy" kao stil rada, prenosi Glas Amerike.
To znači da je "slika mirnog ambasadora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji deluje samo iza kulisa i eventualno prosleđuje demarše, organizuje prijeme i piše ulepšane izveštaje o zemlji u koju je poslat, za nemačku diplomatiju već odavno prošlost".
"Zapravo je Cobel povredio osnovna pravila svog zanata. Jer diplomate, za razliku od političara, ne treba sami da proizvode vesti. Ali, sa sankcijama Cobel po svoj prilici ne mora da računa. Čak i ako je u pomenutoj diskusiji na Forumu za međunarodne odnose Evropskog pokreta možda nastupio previše otvoreno, izričito je poželjno da se Cobel uključuje u javne i osetljive rasprave", navodi "Handelsblat".
List citira Martina Jegera, portparola sadašnjeg šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera, koji kaže da nemački MIP "izričito podstiče ambasadore da se uključuju u raspravu sa društvom i medijima u zemljama u koje su upućeni".
"Pri tome je svakako jasno da odatle pa do 'mešanja u unutrašnje stvari' može da vodi samo jedan mali korak. Za razliku od ranijih vremena, sada kao idealan ambasador slovi onaj koji govori jezik zemlje u koju je upućen i koji može da nastupa i u TV emisijama", navodi "Handelsblat".
List je istovremeno podsetio da Cobel nije prvi nemački ambasader koji se zamerio u inostranstvu. Navedeni su primeri ambasadora u Libanu Marijusa Hasa, koji se našao između dve vatre, pristalica i protivnika premijera Fuada Siniore, kao i ambasadora u Londonu Volfganga Išingera.
Tokom rata u Iraku, Išinger - koji je bio i nemački pregovarač u vreme pravljenja Dejtonskog sporazuma - znao je veoma jasno i oštro da kritikuje ovu vojnu akciju kojoj se Nemačka, za razliku od Velike Britanije, protivila i u kojoj nije učestvovala.
