Izvor: Politika, 15.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jasnija ponuda biračima
Stranke konačno počele da iznose ekonomske programe. Najkonkretnije predloge za sad iznela lista Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, a do kraja nedelje isto bi trebalo da učine i „narodnjaci”
Bilo je potrebno više od mesec dana kampanje za parlamentarne izbore da stranke i koalicije umesto uopštenih priča o nastavku evrointegracija, očuvanju Kosova u sastavu Srbije i borbi protiv korupcije, kao i međusobnih optužbi za izdaju i vođenje zemlje u samoizolaciju, građanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počnu da nude i konkretna rešenja za poboljšanje života u Srbiji, odnosno mere koje nameravaju da sprovode ukoliko dođu na vlast.
Tako je juče u ime liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, predsednik G17 plus Mlađan Dinkić predstavio „Dvadeset mera za prvih dvadeset meseci nove vlade”. Nekoliko dana ranije i Liberalno-demokratska partije obelodanila je svoj program pod nazivom „Ekonomija bez granica”.
Do kraja nedelje sa ekonomskom platformom će u javnost izaći i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.
Ostale stranke, međutim, ekonomske poteze koje planiraju da sprovode ako dođu na vlast, još nisu stavile na papir. Na svakom skupu, međutim, saopšte po neku meru.
Mada je LDP prvi objavio osnovne ciljeve ekonomske politike za koje bi se zalagali, program ove stranke deluje prilično uopšteno sa malo predloga konkretnih poteza koje bi preduzeli. A njegova suština mogla bi se sažeti u paroli koja je i na internet prezentaciji LDP-a: „Privreda privredi, a ne političarima. Posao preduzećima, a ne državi. Država samo da određuje pravila koja jačaju konkurenciju”.
Za razliku od njih, partije okupljene u koaliciji oko Demokratske stranke najavile su juče konkretne poteze koje će preduzeti ukoliko im građani ukažu poverenje na izborima 11. maja.
Proevropska koalicija obećala je biračima smanjenje pojedinih poreza i carina, kao i smanjenje birokratije čime bi se uticalo i na iskorenjivanje korupcije. „Evropska koalicija” najavljuje i naknade iz budžeta osim za zaposlene, što je i sada slučaj (dobijaju celu platu), i za nezaposlene žene na trudničkom bolovanju u visini prosečne zarade u Republici. Obećavaju i 1.000 godišnjih stipendija za najbolje studente završnih godina fakulteta u Srbiji, 500 godišnjih stipendija za školovanje u EU za najbolje studente u Srbiji, uz uslov da se posle studija vrate i rade u Srbiji.
Ova lista najavljuje i novi program stimulacija velikih svetskih kompanija iz oblasti automobilske i elektronske industrije, kao i iz oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija.
– Svi strateški investitori koji u Srbiju ulože više od 200 miliona evra i zaposle više od 1.000 radnika, mogu da računaju na povraćaj u visini do četvrtine vrednosti uloženog – najavio je juče Dinkić dodajući da će država pomoći i svim poljoprivrednim domaćinstvima koja žele da unaprede proizvodnju i uvedu evropske standarde kvaliteta hrane sufinansiranjem polovine od potrebne investicije.
Podsetimo, Demokratska stranka je i uoči prethodnih parlamentarnih izbora koji su održani u januaru 2007. godine obećala, a potom i sprovela u praksu, ukidanje poreza na kupovinu prvog stana, smanjenje poreza na kompjutere na osam odsto, subvencije od 100 evra po hektaru za individualna poljoprivredna gazdinstva"
Ekonomski program koalicije DSS–Nova Srbija je spreman i biće objavljen u narednih nekoliko dana, najverovatnije do kraja nedelje, kada će prema rečima Nenada Popovića, visokog funkcionera DSS-a, biti i više reči o njegovim detaljima.
On, ipak, otkriva da je jedna od mera sadržanih u ekonomskom programu „narodnjaka” i smanjenje poreza na dobit preduzeća sa sadašnjih 10 na osam odsto.
– To jeste simbolično smanjenje, ali bi ipak predstavljalo podsticaj za strane investicije – kaže Popović i dodaje da budžetski prihodi po ovom osnovu ionako ne predstavljaju značajnu stavku, tako da dodatno smanjenje ovog poreza neće bitno uticati na punjenje državne kase.
A kako je značajan deo programa koalicije DSS–NS posvećen privlačenju stranih investicija, kao osnova za ispunjenje tog cilja navedeno je ulaganje u resore saobraćaja i energetike.
Program „narodnjaka”, zapravo, najvećim delom zasniva se na onome što je radila druga vlada Vojislava Koštunice, a to su izgradnja infrastrukture i regionalni razvoj Srbije. Neke od ključnih tačaka tog programa su, kako je i juče u Negotinu ponovio lider DSS-a, izgradnja autoputa Horgoš–Požega i realizacija gasnog sporazuma sa Rusijom.
Socijalisti među svoje ekonomske prioritete ubrajaju promene radnog zakonodavstva, kao i izmene zakona u oblasti zdravstva i obrazovanja.
Objašnjavajući ekonomski program Srpske radikalne stranke, Jorgovanka Tabaković, član Centralne otadžbinske uprave SRS-a, kaže da je osnovni cilj ekonomske politike privredni rast zasnovan na zaposlenosti i poboljšanju standarda stanovništva, „a ne kao što je do sada bilo da je cilj monetarna stabilnost i niska inflacija”.
– Treba ukinuti sve agencije i paradržavna tela koja se bave poslovima koji su u nadležnosti ministarstava, banaka i fondova. Bankarskim poslovima moraju da se bave banke. SRS će stvoriti uslove da komercijalne banke ne trguju sa Narodnom bankom hartijama od vrednosti na osnovu kojih su napravili gubitak Narodnoj banci u 2006. godini od 376 miliona evra – kaže Tabakovićeva i najavljuje formiranje državne banke za razvoj i banke za finansiranje izvoza.
Ona kao nerealno ocenjuje obećanje Liste za evropsku Srbiju da će porez na plate biti smanjen na 10 odsto, jer, kako kaže, da bi budžet u tom slučaju mogao da funkcioniše moralo bi da bude otvoreno milion radnih mesta da bi se nadomestila razlika koja nedostaje.
– Porez na plate je jedan od najvećih izvora finansiranja države. Dugoročno osnova za finansiranje države moraju da budu stabilni porezi na plate, ali treba smanjiti poreze na sva investiciona ulaganja u znanje, infrastrukturu, a ne da razvoj finansiramo kreditima. Stimulisaćemo domaću štednju da bude generator razvoja. – zaključuje Jorgovanka Tabaković.
Prva tačka „Ekonomije bez granica”, programa sa kojim se LDP preporučuje biračima odnosi se na ulazak u EU „bez alternative”. Kao argument za ovo stanovište navodi se da je EU tržište trista puta veće od srpskog, da je veliki broj ljudi sa našim pasošima tamo našao posao ili započeo biznis.
Ova partija smatra da bi državnu potrošnju trebalo smanjiti sa 50 na 32do33 odsto, što se može postići smanjenjem državne administracije, ukidanjem velikog broja ministarstava i državnih agencija, privatizacijom državnih i društvenih preduzeća, ali i uvođenjem konkurencije u penzioni sistem i ukidanjem ogromnih subvencija za propala preduzeća.
Pored toga u partiji Čedomira Jovanovića se zalažu za potpunu spoljnotrgovinsku liberalizaciju, tačnije za jednostrano ukidanje svih carina bez obzira da li bi takvu meru preduzele i druge države prema našoj robi. Jedino se ova stranka zalaže za dvovalutni sistem, odnosno da potpuno ravnopravno sredstvo plaćanja u Srbiji pored dinara bude i evro, a prema njihovom mišljenju Narodnoj banci Srbije trebalo bi oduzeti zakonsko pravo da daje licence stranim bankama i na taj način dozvoliti potpuno slobodan ulazak u Srbiju svim stranim bankama.
Prema rečima ekonomskog analitičara Gorana Nikolića, temelji ekonomskih reformi su udareni 2000. godine i sada od partija ne treba očekivati „čudo”.
„Partije ne mogu da predlože neke mere koje bi predstavljale veliko iznenađenje za građane. Mnogo toga je učinjeno, naravno bilo je ošljarenja, ponešto je moglo i bolje da se uradi u proteklih osam godina”, kaže Nikolić.
Neki od poteza koje predlažu stranke morali bi neminovno da se preduzmu na putu Srbije ka Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji. Jedan od takvih koraka je smanjenje carina na uvoz automobila. I STO i EU zahtevaju od Srbije da pre ulaska u ove organizacije redukuje svoje carinske stope. To neće, kako kaže Nikolić, ni biti neko veliko opterećenje za budžet jer prihodi od carina nisu toliko značajna stavka.
On, međutim ideju koju zagovaraju LDP i SRS o ukidanju agencija ne smatra dobrom jer su mnoge od njih, kako ističe, obavile značajan posao pa redukovanje uloge države ne bi bilo na mestu. Nikolić lošim predlogom smatra i ideju LDP-a o uvođenju evra kao valute u Srbiji jer bi se, kako kaže, na taj način izgubila mogućnost vođenja sopstvene monetarne politike.
Milan Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ocenjuje da su ekonomski delovi predizbornih kampanja većine stranaka i koalicija „jadni”, ali kao pozitivan primer izdvaja ekonomski program LDP-a.
– LDP ima najbolji ekonomski program. Konačno neko ima jasan, liberalni program – ocenjuje Prokopijević i dodaje da druge stranke „ne nude ništa novo i sveže”, te da se sve uglavnom svodi na „državni intervencionizam”.
On, međutim, priznaje da LDP-ovom programu nedostaje konkretizacija iznetih ideja i u tom smislu pohvaljuje program koalicije okupljene oko DS-a. Istovremeno, međutim, postavlja i pitanje, šta su radili prethodnih osam godina na vlasti, odnosno zašto već nisu ispunili sve što sada obećavaju.
– Mogu oni sad da se pravdaju da im je ova vlada trajala samo godinu dana, ali Dinkić je, recimo, bio ministar i u prethodnoj vladi – kaže Prokopijević i dodaje da o ekonomskom programu radikala ne može ni da priča, jer „oni ga ni nemaju”.
– Sve što sada pričaju, čista je improvizacija – zaključuje Prokopijević.
----------------------------------------------------
(Ne) ispunjena obećanja DOS-a
Jedan od prvih programa konkretnih mera uoči izbora objavila je tada nevladina organizacija G17 plus, koja je septembra 2000. godine javno saopštila ekonomske i političke poteze koje će Demokratska opozicija Srbije sprovesti u delo ukoliko dođe na vlast u Srbiji. Većina je bila i oročena (precizirano je šta će biti urađeno prvog radnog dana nove skupštine, a šta će uraditi vlada u prvih sto dana). Međutim, šarolika koalicija sastavljena od 18 stranaka pokazala se nedoraslom ispunjenju tog obećanja. Istina, veliki broj obećanih zakona je usvojen, ali ne u roku (neki zakoni su usvojeni sa zakašnjenjem od nekoliko godina). Primera radi, već prvog radnog dana nove skupštine trebalo je da počne rad na usvajanju novog ustava, ali on je donet tek krajem 2006. godine.
Prvog radnog dana skupština je trebalo da usvoji i zakon kojim će smanjiti broj ministarstava barem za jednu trećinu i ograničiti broj potpredsedničkih mesta na najviše tri. Broj članova vlade je zaista smanjen gotovo za trećinu, ali je prva DOS-ova vlada imala čak sedam potpredsednika.
DOS se obavezao i da će nova skupština prvog radnog dana doneti zakon koji će svim poslanicima i članovima vlade zabraniti gomilanje funkcija, kao i rezoluciju kojom će svi članovi vlade i narodni poslanici biti obavezani da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i imovinskog stanja članova najuže porodice. Međutim, Zakon o rešavanju sukoba interesa koji reguliše tu oblast usvojen je tek 2004. godine.
Jelena Cerovina – Marko R. Petrović
[objavljeno: 16.04.2008]
