Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Janković: Građani budite uporni u traženju svojih prava
U poslednjih pola godine srpski zaštitnik građana dobio je više od 500 pritužbi na sporo pravosuđe, rad policije i penzijskih fondova, povrede prava dece...
Od jula prošle godine, od kada je prvi srpski ombudsman Saša Janković izabran na tu dužnost, građani Srbije poslali su mu više od 500 pritužbi na sporu i neljubaznu birokratiju i druge nevolje sa kojima se svakodnevno suočavaju. Možda bi ih bilo i više, ali mnogi još i ne znaju adresu novoosnovane ustanove.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Jankovićeva kancelarija počela je s radom tek u decembru prošle godine, kada je dobio i prostorije za rad u Ulici Milutina Milankovića 106 na Novom Beogradu, a prošle nedelje su otvorene i nove prostorije u Knez Mihailovoj ulici 36.
Inače, Zakon o ombudsmanu usvojen je još 2005. godine. Janković objašnjava da ni okolne zemlje nisu mnogo pre nas dobile zaštitnike građana. „I u Bugarskoj je zakon o ombudsmanu donet 2005. godine, a sa radom je počeo prošle godine. I U Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, ombudsmani su počeli sa radom pre nekoliko godina.”
Janković kaže da je u početku radio sam dok služba nije oformljena. Stručna služba će, prema njegovim rečima, imati 63 zaposlena i četiri zamenika ombudsmana. Za ovu službu u budžetu izdvojeno je 92 miliona dinara, a da li je to dovoljno, videće se posle ove prve godine rada.
Pored republičkog ombudsmana rade i pokrajinski, beogradski, kragujevački, niški i još desetak ombudsmana u opštinama u Srbiji. Janković kaže da je cilj da ih bude u svakoj opštini da bi zaštita koju ova institucija pruža bila što efikasnija i bliža građanima. Dodaje da ima i drugih modela – Grčka, na primer, nema lokalne ombudsmane, već samo nacionalnog, ali on ima službu od 180 zaposlenih.
Ombudsman kontroliše poštovanje prava građana u svim oblastima u kojima oni dolaze u kontakt sa vlašću. Ipak, njegova moć je ograničena, on ne može da se meša u rad Narodne skupštine, predsednika republike, sudova, Ustavnog suda, tužilaštva i vlade, niti da ih kontroliše. Ombudsman je nezavisan, mora biti ugledna ličnost, na njegove odluke nema žalbe, a račun polaže samo parlamentu koji ga je izabrao. On može da uđe u sve institucije i da traži čak i poverljive informacije.
Janković kaže da se 54 odsto pritužbi građana odnosi na sporost, odnosno predugačka suđenja i da zaštitnik građana na to ne može da utiče u pojedinačnim slučajevima, jer ne može da kontroliše rad suda. U Crnoj Gori i Hrvatskoj ovaj problem se rešava primenom posebnog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom rok, i Janković razmatra mogućnost da inicira donošenja takvog propisa i kod nas. Jedan od već postojećih mehanizama je žalba Ustavnom sudu, ali praksa tek treba da pokaže da li će taj lek, bez drugih mehanizama, biti dovoljno delotvoran. Ombudsman reaguje i na pritužbe građana koji i po osam meseci čekaju na donošenje rešenja o penziji. „Kada smo pokrenuli postupak povodom jednog takvog slučaja, on je odmah rešen, ali to nije naš jedini cilj. Naš cilj je da se rad organa uprave unapredi i da takvi slučajevi budu izuzetak, a ne pravilo”, kaže Janković.
Kada su u pitanju radni odnosi zaštitnik građana ne ulazi u odnose poslodavac – zaposleni, već kontroliše kako rade inspekcije nadležne za radne odnose. „Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je Republička inspekcija rada reagovala brzo i efikasno u svim slučajevima u kojima su im se građani po našem uputstvu obratili”, dodaje Janković. Pritužbe stižu i na poresku upravu, sada su u postupku 62 predmeta po pritužbama građana, a još pet je zaštitnik građana pokrenuo samoinicijativno.
Čak 27 odsto pritužbi se odnosi na sporu i nekorektnu administraciju, 18 odsto je u vezi sa imovinsko-pravnim i stambenim odnosima, a isto toliko pritužbi odnosi se na rad policije. Samo na rad penzijsko-invalidskih fondova otpada 12 odsto pritužbi.
„Reagovali smo kada jedan od sedam članova porodice ni posle dve godine nije dobio državljanstvo, niti bilo kakvo obaveštenje o postupku. Proveravamo zašto rešavanje po tom zahtevu traje toliko. Ali, pokretanje postupka ne znači automatski da postoji propust u radu organa. Ombudsman u postupku nepristrasno utvrđuje postoji li propust, i ne zastupa interes građana, već javni interes”.
Često je problem u neshvatanju pravog odnosa između građana i uprave. „Na primer, jedno ministarstvo nam je odgovorilo da je postupak koji vode po zahtevima građana uslovljen pravilima koja nameće kompjuterski program u kome se zahtevi obrađuju. Naravno, od nas su dobili obavezujuću preporuku da izmene softver da bi postupak bio što lakši za građane, a ne za kompjuter”, kaže Janković.
Pritužbe su stigle i od 21 zatvorenika. Zaštitnik građana ne može da kontroliše da li je nečija kazna preoštra ili opravdana, već kontroliše da li ima torture, odnosno zlostavljanja, da li je zatvorenicima omogućeno pravo na zdravstvenu zaštitu, fizičku aktivnost i druga prava predviđena našim i međunarodnim propisima. Ima pritužbi i na povrede prava deteta i tada, najčešće, proveravamo rad centara za socijalni rad. „Prvo pokušavamo da predupredimo propuste i ne nastupamo kao da vršimo istragu. Sankcije slede tek ako utvrdimo nezakonitost, odnosno lošu nameru”, kaže Janković.
Ombudsman može da pomogne i kada je odluka vlasti formalno zakonita, ali nije pravična. Poznat je slučaj dvoje albanske dece sa Kosova i Metohije koja su htela da nastave školovanje u Medveđi, ali njihove diplome, koje su izdale kosovske institucije, nisu bile važeće, a nostrifikacija je bila nemoguća, jer nije u pitanju strana zemlja. Uz posredovanje ombudsmana, Ministarstvo prosvete je našlo rešenje u okviru zakona, u najboljem interesu dece koja danas pohađaju nastavu bez problema.
Nisu sve pritužbe u pisanom obliku, ljudi dolaze i lično na razgovor. Saša Janković kaže da svaki građanin treba da insistira na svojim pravima: „Moraju biti istrajni ako su uvereni da su u pravu, jer se situacija neće sama popraviti”.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 13/02/2008]
