Izvor: Blic, 08.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvor ekstremizma u siromaštvu
Izvor ekstremizma u siromaštvu
Ekstremizam u ponašanju građana Srbije, koji je vidljiv u mnogim oblicima, posledica je nepostojanja raskida sa ranijom miloševićevskom političkom ideologijom, ali i izraženim siromaštvom društva, kao i nepostojanjem perspektive mladih, ocena je sagovornika 'Blica'.
Upad skinhedsa u izbegličko romsko naselje u Beogradu krajem prošle godine samo je jedan u nizu sličnih incidenata koji se proteklih meseci događaju u Srbiji. Kubanki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dženi Grant radnik obezbeđenja zabranio je ulaz u jedan beogradski supermarket uz obrazloženje: 'Cigani ne kupuju ovde, kupuju na buvljaku'. Jednog Beograđanina je u centru grada pretukla grupa mladića i izvređala njegovu suprugu crne puti. Učestali su i nacionalistički istupi na sportskim takmičenjima, a pokazatelj verske netrpeljivosti je i sprečavanje anglikanske zajednice da održi božićnu misu u zgradi Patrijaršije.
Politikolog Zoran Lutovac smatra da kod ekstremizma treba razlikovati samu pojavu, a na drugoj strani, odnos prema ekstremizmu, odnosno kako se na njega reaguje. - Reakcija na to zavisi od stepena političke kulture, društvenog okruženja i odnosa države. Posle 5. oktobra i dalje su primetni razni vidovi ekstremizma, ali i spremnost države da ih verbalno osudi i protiv njih konkretno deluje. Mora se shvatiti da je ovde dugo negovana nedemokratska politička kultura u kojoj je kompromis vezivan samo za 'truli kompromis', a svaki politički protivnik je smatran neprijateljem. Sada nije lako napustiti to nasleđe - kaže za 'Blic' Lutovac. Međutim, on naglašava i postojanje 'manjinskog ekstremizma'.
- Često postoji sklonost da se većinski narodi u državi optužuju za sklonost ka ekstremizmu i da se njihov nacionalizam osuđuje. Međutim, manjinski nacionalizam se čak brani objašnjenjem da je to prirodna reakcija na većinsko okruženje. Posle 5. oktobra otvorio se prostor da i lideri manjinskih stranaka stišaju političke strasti. Recimo, istovremeno se traži i insistira i na etničkim pravima ali i na građanskoj državi. Takođe, na jugu Srbije manjinski ekstremizam povezan je sa teritorijalnim zahtevima i može dovesti do destabilizacije regiona - objašnjava Lutovac i dodaje da se ovi oblici ekstremizma 'ne smeju potcenjivati, tolerisati, niti se njima sme selektivno pristupati'.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević za 'Blic' ističe da se ekstremizmi sve više pojavljuju u različitim oblastima društvenog delovanja. - To nisu sporadične pojave, već sve to uzima maha i počinje da brine. Potreban je poziv na uzbunu i alarmiranje javnosti. Ekstremizam je prijemčiv u uslovima nepotpunog raskola sa ranijom političkom ideologijom ali i siromaštva i nepostojanja perspektive kod mladih. To je pogodno tlo za razvoj ovakvih pojava. S druge strane, činjenica je i to da je država zaokupljena drugim problemima i da se ovaj problem relativizira, odnosno umanjuje - smatra on. Sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević za 'Blic' ističe da vidi ekstremizam u pravnom sistemu.
- Nalazimo se u metežu tranzicije i još nije uspostavljena pravna država, tako da se naš pravni sistem nalazi u haosu. U njemu jedino dobro uspevaju ekstremi. Zato i živimo u vremenu netolerancije, paradoksa i drugih krajnosti. One se sve više šire kao klatno u zamahu - smatra Ivošević. On objašnjava da je 'klatno ekstrema pokrenuto podelom političara na ‘pragmatiste’ i ‘legaliste’'.
- 'Legalisti' se izjašnjavaju za poštovanje prava ali to u ovoj situaciji ne deluje preterano uverljivo. 'Pragmatisti' ignorišu pravo i onda kada, uprkos svemu, ono može biti upotrebljeno - kaže on.
Ivošević ističe da su ove dve grupacije kada je reforma sudstva u pitanju potpomogle ekstreme u ovoj oblasti. - 'Legalisti' su bili za kontinuitet, 'pragmatisti' za diskontinuitet, da bi došlo do nagodbe u kojoj je prohodnost Zakona o radu zamenjena za prohodnost seta zakona o pravosuđu. Takođe, primetno je i da suđenje putem medija iako u manjem obimu i dalje postoji, a to je bila jedna od odlika miloševićevske ere - kaže Ivošević. On smatra da je vrhunac ekstremizma u pravosuđu dostignut pre nekoliko dana.
- U režiji 'pragmatista' 1. marta ove godine prestale su da važe odredbe o organizaciji i nadležnosti sudova koje su ostale u primeni po prestanku važenja Zakona o sudovima iz 1991. godine. To i nije tako neobično jer ti sudovi i ne bi trebalo da postoje. Neobično je, međutim, što ne postoje ni sudovi po važećem Zakonu o uređenju sudova, koji bi morali da postoje. Oni ne postoje jer taj zakon, u delu o organizacije nadležnosti sudova nije izvršen. Tako imamo situaciju u kojoj raniji sudovi faktički postoje, a ne postoje pravno, dok novi sudovi postoje pravno gledano, a faktički ne postoje. To će imati za posledicu da radnje i odluke postojećih sudova budu lišene pravnih dejstava - zaključuje Ivošević.
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da će se rasizam, nacionalizam, kao i svi ostali oblici izražavanja ksenofobije, u Srbiji smanjiti sa demokratizacijom društva i rastom standarda građana. Nasilni oblici ispoljavanja netrpeljivosti smanjiće se, između ostalog, 'ako političari budu govorili više jezikom tolerancije i civilizovanim načinom rešavali konflikte, čime će davati primer ostalim građanima', smatra Trebješanin.
- U škole bi trebalo uvesti predmet koji bi kod dece gradio političku kulturu i svest o poštovanju i uvažavanju ličnosti drugih, a veliku ulogu trebalo bi da igraju i porodica i mediji. N. M. Jovanović
