Izvor: B92, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvestioci: Situacija nije gora
Beograd, London -- Situacija u Srbiji nije se pogoršala u poređenju sa prošlom godinom, ocenili su izvestioci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
U intervjuu FoNetu Šarl Gerens i Andreas Gros tokom višednevne posete Beogradu pripremaju prvi izveštaj o tome kako samostalna Srbija ispunjava obaveze kao članica te organizacije. "Situacija se nije pogoršala i to je verovatno prvi zaključak koji možemo da izvedemo za sada," izjavio je Gerens.
"Bio sam ovde prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine neposredno pred referendum u Crnoj Gori i sada sam imao priliku da uporedim situaciju", rekao je Gerens i dodao da koliko su videli tokom dvodnevne posete, situacija se poboljšava "pogotovo u ekonomskom pogledu sigurno".
"Ipak, postoje dugoročne hipoteke iz prošlosti", rekao je on i upozorio da je suočavanje sa prošlošću uvek delikatan i dugotrajan proces.
Andreas Gros je dodao da su izvestioci tokom boravka u Srbiji hteli da se sastanu sa što više ljudi na svim nivoima društva jer se sada pravi prvi izveštaj o nezavisnoj Srbiji.
"Ovo je nova država i Savet Evrope sastavlja prvi monitoring izveštaj o tome kako Srbija ispunjava svoje obaveze u pogledu demokratije i ljudskih prava. Otvaramo novu stranicu", rekao je on.
Gros je rekao da su on i Gerens tokom posete pitali više ministara u vladi Srbije o najvećim problemima i prioritetima i dodao da je, sa nekim izuzecima, Kosovo uvek bilo među prva tri.
"Uglavnom su Kosovo stavljali na prvo mesto", precizirao je Gerens. "Mi smo čuli da lokalne vlasti izvan Beograda ne daju Kosovu isti prioritet," rekao je Gros.
"Kosovo bi moglo da bude veliki teret jer rešavanje tog pitanja nije u nadležnosti samo Srbije. Važno je da vlada i odgovorni ljudi postupe na mudar način kada se Srbija bude suočila sa tom teškom situacijom. Ako postupe mudro, Kosovo neće biti prepreka na putu ka Evropi," rekao je Gros.
Govoreći o konvencijama koje Srbija treba da ratifikuje, Gros je rekao da je primena mnogo važnija od ratifikacije.
"Ja ne brojim konvencije i sporazume, već pokušavam da shvatim realnost u vezi sa njihovom primenom, pogotovo u slučajevima ljudi kao što su izbeglice", naglasio je on.
Gerens je rekao da će proces nadzora trajati koliko god bude potrebno. "Mi smo došli ovde da vidimo kakva je veza oko procesa integracije u Evropu jer postoji jasna veza između pristupanja Srbije Evropskoj uniji i članstva u Savetu Evrope. To su dva lica iste stvari," rekao je on.
"Po mom mišljenju, posle razgovora sa ljudima koji nisu političari, najvažnije je pristupanje EU što pre", rekao je Gerens i dodao da je "to perspektiva koja daje najviše nade građanima Srbije".
"Partnerstvo za mir je od pomoći u procesu integracije, ali to nije jedini način da se Srbiji pomogne da ostavi izolaciju iza sebe", dodao je on.
Gros je rekao da posle razgovora o saradnji sa Haškim tribunalom ima utisak da svi znaju šta treba da urade i da bi svi hteli da se reše te obaveze tako što će je ispuniti.
"Utisak mi je da to više nije pitanje političke volje kao što je bilo ranije. To je važno za suočavanje sa prošlošću", rekao je on.
Gerens i Gros su najavili da će izveštaj biti objavljen verovatno sredinom iduće godine i objasnili da je to zbog toga što se vladi i parlamentu Srbije daje tri meseca da razmotre i reaguju na nacrt izveštaja.
Izvestioci razgovarali sa ombudsmanom
Ombudsman Saša Janković predstavio je danas izvestiocima Komiteta za posmatranje Parlamentarne skupštine SE Čarlsu Gorensu i Andreasu Grosu Zakon o zaštitniku građana i upoznao ih sa aktivnostima na uspostavljanju institucije ombudsmana u Srbiji.
Kancelarija ombudsmana je saopštila da su se Gorens i Gros posebno interesovali za ovlašćenja ombudsmana u odnosu na izvršnu vlast, stvaranje uslova za početak rada Stručne službe zaštitnika građana i zadatke rada te nove institucije.
"Srbija na 55. mestu"
Srbija je na osnovu demokratskog indeksa za prošlu godinu, koji je objavio The Economist Unit Intelligence, na 55. mestu, od 167 rangiranih zemalja. Zemlje su prema 60 kriterijuma rangirane u četiri grupe, a to su puna demokratija, demokratija s nedostacima, hibridni režimi i autoritarni režimi.
Srbija je u sredini tabele, u kategoriji demokratija s nedostacima, u kojoj su zemlje od 29 do 82 mesta. Ispred Srbije su tri balkanske zemlje, Bugarska, na 49. mestu, Rumunija, na 50, i Hrvatska, na 51.
Na prvom mestu je Švedska, a slede Island, Holandija, Norveška, Danska, Finska, Luksemburg, Australija, Kanada i Švajcarska.
Jedine od postkomunističkih zemalja, novih članica Evropske unije, koje su u grupaciji zemalja s punom demokratijom su Češka, na 18. mestu, ispred Francuske i Velike Britanije, i Slovenija, na 27.mestu.
Mađarska je na 38. mestu, Slovačka na 41. mestu, dok Poljska zauzima 46. mesto.
Najgore stanje demokratije je, prema toj tabeli, u Severnoj Koreji.
