Izvor: B92, 19.Feb.2009, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj: Na Srbiju treba motriti
Beograd -- Srbija je svrstana među zemlje u kojima postoji rizik od ogromnih pronevera javnih resursa u novom izveštaju američke nevladine organizacije "Global integriti".
Antikorupcijski mehanizmi u Srbiji ocenjeni su kao slabi. U izveštaju američke nevladine organizacije, koja prati postojanje, efikasnost i dostupnost antikorupcijskih mehanizama u zemljama širom sveta, Srbija ima 62 od mogućih 100 poena. To je dva poena manje nego pre dve godine, kada je takođe bila rangirana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Zakonski okvir za antikorupcijske mehanizme postoji i ocena je u tom delu 75, ali je primena zakona ocenjena sa 45.
Izuzetno niska ocena u oblasti finansiranja partija (17 poena), kao i loša ocena u oblasti kontrole i dostupnosti podataka o kontroli rada javnih preduzeća, svrstala je Srbiju među zemlje "na koje treba motriti jer su podložne korupciji u velikim razmerama".
U izveštaju se navodi da to ne znači da pljačka javnih resursa i politička korupcija već postoje, ali da je rizik od njihovog pojavljivanja veći nego u drugim zemljama.
Srbija je na toj listi u društvu sa Crnom Gorom, Belorusijom, Irakom, Palestinskom upravom, Angolom, Kambodžom, Kinom, Gruzijom, Marokom, Nikaragvom, Somalijom i Jemenom.
Manje od 60 indeksnih poena označava "veoma slabe" mehanizme, 60-70 slabe, 70-80 srednje, 80-90 jake i više od 90 veoma jake antikorupcijske mehanizme.
Najlošije ocenjena oblast u Srbiji jesu administracija i javne službe (41 poen), pri čemu su u tom segmentu javne nabavke ocenjene najpovoljnije - 66, a najlošije privatizacija (24 poena).
Ješić o korupciji
Predsednik opštine Inđija Goran Ješić kaže da je državna administracija glavni izvor korupcije, a da najviše korupcije ima u domenu izdavanja građevinskih dozvola.
Ješić je ocenio da sa visokim stepenom centralizacije raste i korupcija. Prema njegovim rečima, jedno od rešenja za suzbijanje korupcije jeste dostupnost informacija od javnog značaja i uvođenje elektronske uprave.
Ješić je govorio kao predavač učesnicima projekta Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) "Istraživanje rada lokalnih samouprava u Srbiji".
Odgovornost vlasti je još jedan segment sa niskom ocenom - 47 poena, pri čemu najnižu ocenu ima zakonodavna vlast (32).
Finansiranje partija, sa 17 poena, jeste crna tačka u izveštaju za Srbiju - zbog nepostojanja efikasnog sistema kontrole, odnosno činjenice da zakon propisuje da partije same sebe kontrolišu kroz RIK i skupštinski odbor za finansije.
Ceo izborni proces ima ocenu 64 - ostvarivost izbornog prava gotovo maksimalnih 98, a integritet izbornog procesa 77 poena, zbog nepostojanja profesionalnog tela za sprovođenje izbora – državne izborne komisije.
Antikorupcijske odredbe krivičnog zakonodavstva dobile su maksimalnih 100 poena, a njihova primena 85.
Lošije je ocenjena efikasnost postojećeg antikorupcijskog tela - Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa i nedostupnost podataka koje prikuplja - 64 poena, a najlošije rad policije i okvir za kontrolu njenog rada - 40 poena.
Dobro su ocenjeni civilno društvo (84 poena), mediji (87), dok je dostupnost informacija dobila 65 poena.
Na ovogodišnjoj listi rangirana je i Bosna i Hercegovina - ima 63 od 100 poena, pri čemu je postojanje zakonskog okvira ocenjeno bolje nego u Srbiji - 87, ali je primena jako loša - 41 indeksni poen.
Crna Gora ima 56 od 100 poena i najlošije su ocene iz oblasti javnih preduzeća (12 poena) i zaštite zaposlenih, koji ukazuju na korupciju (osam poena).
Makedonija je bolje rangirana, sa 76 poena, prvenstveno zbog dobrih ocena za kontrolna tela - ombudsmana, državnu reviziju i antikorupcijsku agenciju.
