Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvan konteksta
Ideja o podeli Pokrajine u direktnoj je suprotnosti sa čitavom dosadašnjom srpskom pregovaračkom strategijom i taktikom. – Šta je Rašković-Ivić stvarno rekla
Bi-bi-sijeva vest da je Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju u radijskom intervjuu izjavila da bi podela Kosova mogla da bude jedna od opcija uzburkala je duhove na sve tri strane uključene u rešavanje kosovskog problema – i u Beogradu, i u Prištini i u međunarodnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zajednici.
Rašković-Ivić je naime, kako je to u subotu preneo B92, rekla da bi, ako se Srbi i Albanci suoče s činjenicom da je zajednički život nemoguć i ako se međunarodna zajednica suoči s tim, neka vrsta podele Kosova bila rešenje za obe strane.
Dva dana kasnije, na Internet sajtu Bi Bi Sija (stranica na srpskom jeziku), pojašnjeno je da je Sanda Rašković-Ivić, dajući pomenutu izjavu, naglasila da je reč o njenom ličnom stavu i ponovila da je stav vlade Vojislava Koštunice da je najbolje rešenje za Kosovo "suštinska autonomija" unutar Srbije.
Slavko Živanov, šef Odeljenja za komunikaciju i medije pri Koordinacionom centru, izjavio je juče za beogradske "Večernje novosti" da je izjava Sande Rašković-Ivić istrgnuta iz konteksta, te da ona nijednog trenutka nije negirala stav Vlade Srbije iznet u Platformi o suštinskoj autonomiji.
Prema njegovim rečima deo razgovora koji se odnosi na rešenje kosovskog pitanja intoniran je tako "da se stiče utisak kako se Srbija odriče Platforme o suštinskoj autonomiji s kojom srpski tim nastupa na pregovorima u Beču, što nije tačno".
Živanov je istakao da je Rašković-Ivić bila izričita da će Srbija insistirati na suštinskoj autonomiji. "Napomenula je i da, ako Albanci ne odustanu od nezavisnosti, a u tome ih podrži međunarodna zajednica, jedna od opcija može biti podela Kosova", kazao je Živanov.
On je podsetio da je Bi-Bi-Si tu informaciju objavio i na srpskom i na engleskom, ali s različitim naslovima. "Na srpskom – ′Moguća podela Kosova?′, a na engleskom ′Srbija razmišlja o podeli Kosova′", rekao je Živanov.
Juče se ovim povodom oglasio i Slobodan Samardžić, koordinator pregovaračkog tima za Kosovo. Bio je manje rečit od Živanova, ocenivši samo da "to nije zvaničan stav državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije".
Ništa drugo verovatno nije ni mogao da kaže, s obzirom da je ideja o podeli Pokrajine u direktnoj suprotnosti sa čitavom dosadašnjom srpskom pregovaračkom strategijom i taktikom, dakle i sa onim što Vojislav Koštunica zastupa u okviru svoje diplomatske ofanzive za Kosmet. Do sada su Kontakt grupa i Beograd uvek s jednakom čvrstinom zastupali stav da ne može biti podele pokrajine.
Uostalom, i kada bi Srbija želela podelu Kosova, verovatno bi čekala da to Albanci prvi ponude. U tom slučaju bi situacija mogla da se okrene za 180 stepeni. Kosovski Albanci međutim čvrsto stoje na polaznom stanovištu – ništa manje od nezavisnosti – i do promene njihovog stava bi moglo doći jedino ako uvide da obećana im samostalnost neće doći tako brzo, odnosno u strahu od odlaganja brzog rešenja koje im je obećano. Takvu ponudu bi Beograd morao veoma ozbiljno da razmotri, i to je verovatno ono na što je aludirala Sanda Rašković-Ivić.
Novinar londonskog "Ekonomista" i publicista koji dobro poznaje situaciju na Balkanu Tim Džuda misli da opcija podele Kosova nije realna i da Kontakt-grupa na nju neće pristati, ali dodaje i da se u nekim diplomatskim krugovima ostavlja mogućnost drugačijeg rešenja za sever Kosova.
– Kontakt-grupa javno čvrsto stoji na stavu da nema podele Kosova, ta ideja ipak kruži među diplomatama već neko vreme. Ne mislim da će se to na kraju ipak dogoditi, ali ima ljudi koji misle da je poželjno podeliti Kosovo duž reke Ibar ili dati severu Kosova specijalni status, koji, međutim, ne znači i uspostavljanje međunarodnih granica. Mislim da je reč o probnom balonu i da Beograd testira reakcije, i to ne u okviru Kontakt-grupe, jer njene članice znaju da bi Srbija to prihvatila. Mislim da je Sanda Rašković-Ivić to pomenula kako bi, između ostalog, testirala javno mnjenje u Srbiji – kaže Džuda.
Zapadne diplomate koje pominje Tim Džuda o podeli Kosova razmišljaju iz najmanje dva razloga. Prvi je svakako budućnost Pokrajine, ali je značajniji onaj koji se tiče odnosa Rusije sa zapadnim zemaljam, pre svega sa Amerikom. Podela Kosova koja bi bila rezultat dogovora između Beograda i Prištine ne bi mogla da posluži kao presedan koji bi Rusija mogla da iskoristi u rešavanju teritorijalnih problema susedne Gruzije, čije oblasti Abhazija i Južna Osetija žele da se otcepe i eventualno pripoje Rusiji.
Juče se komentarom o Kosovu oglasila i Ruska informativna agencije "Novosti". Komentator ove agencije izjavu Sande Rašković-Ivić stavlja u kontekst neuspeha prošlonedeljne runde pregovora o statusu Kosova u Beču, i citira kao još jedan dokaz da su ti razgovori došli u ćorsokak.
RIA "Novosti" podseća i na ranija ponašanja i žurbu međunarodne zajednice kada je reč o "kosovskom pitanju" kojima je kosovskim Albancima stavljano do znanja da mogu da se bore za nezavisnost, kao i na stavove višeg naučnog saradnika Evropskog instituta Ruske akademije nauka Pavela Kandelja, iznete krajem marta ove godine u tekstu u dnevniku "Vremja novostej", da je ta "žurba teško objašnjiva" ako se ozbiljno uzme i deklarisani cilj stvaranja demokratskog multietničkog društva na Kosovu, ali i žurba Vašingtona i Brisela sa davanjem "uslovne i prelazne nezavisnosti" Pokrajini koja bi postala potpuna stupanjem u Evropsku uniju, sve uz zadržavanje "međunarodnog prisustva".
Prema mišljenju Kandelja, ne dopušta se podela Kosova i njegovo ujedinjenje sa nekom zemljom ili delom zemlje, kao i povratak na stanje do marta 1999. godine a utvrđuje se neophodnost poštovanja teritorijalne celovitosti i stabilnosti suseda u regionu – iako eventualna nezavisnost Kosova direktno narušava teritorijalnu celovitost Srbije.
Na taj način, zaključio je stručnjak Evropskog instituta, Beograd se "unapred lišava pozicija i slobode manevra, kao što su predlog o podeli Kosova, potencijalni zahtev za isto rešenje za Kosovo i Republiku Srpsku u BiH, odugovlačenje pregovora ili nepriznavanje nametnutih rešenja" i ostavljeno mu je samo da bira "način na koji će kapitulirati".
--------------------------------------------------------------------------
Vučić: Skupština pa promene
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je juče da bi, ukoliko vlast u Srbiji namerava da promeni svoj plan za Kosovo, o tome trebalo da se izjasni Skupština Srbije. "Nije dobro da ostali zvaničnici Srbije izlaze u javnost sa svojim stavovima, pre nego što o njima donese odluku Skupština Srbije. Ako već postoji nakana vlasti da menja svoj plan, onda bi najpre morala da dođe sa takvim predlogom u Skupštinu, pa da se o tome izjasne poslanici", rekao je Vučić.
"Mi imamo samo jedan plan, a to je da Kosovo i Metohija moraju da budu sastavni deo Srbije i to je ponovila Skupština. Cela teritorija Kosova i Metohije je deo Srbije. Ako neko misli drugačije to mora da iznese pred poslanike i Skupštinu", rekao je generalni sekretar SRS-a. (Beta)
M. R. Petrović
[objavljeno: 15.08.2006.]
