Izvor: Blic, 10.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izručenje Miloševića
EU najavili političku i finansijsku podršku Beogradu Izručenje Miloševića Hagu bez oročavanja
LUKSEMBURG (Tanjug, Beta) - Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije zatražili su juče od Beograda da sarađuje sa Haškim tribunalom, ali nisu postavili nikakve rokove za izručenje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića tom sudu. Ministri EU su na sastanku u Luksemburgu usvojili saopštenje u kojem izražavaju uverenje u spremnost jugoslovenskih i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srpskih vlasti da ustanove punu saradnju sa Međunarodnim sudom za zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije.
'Istovremeno, EU je spremna da nastavi podršku - političku i finansijsku - jugoslovenskim nastojanjima da konsoliduje demokratiju' i sprovede ekonomske reforme, navodi se u saopštenju.
Šefovi diplomatija evropske petnaestorice pozdravili su hapšenje Miloševića, ističući da bi bivši jugoslovenski predsednik trebalo da položi račune za sve što je učinio.
Nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer izjavio je tim povodom da je uveren da će 'Beograd doneti pravu odluku u pravo vreme' i izručiti Miloševića Haškom sudu, jer on 'mora da odgovara za ozbiljne međunarodne zločine koje je počinio'.
Šef diplomatije Švedske, koja predsedava Unijom, Ana Lind istakla je da Beograd ne bi smeo da zaboravi saradnju sa Haškim tribunalom. Po njenom mišljenju, prirodna je želja Beograda da sudi Miloševiću na nacionalnom nivou, ali je 'važno da Beograd ne zaboravi saradnju sa Haškim tribunalom', jer Unija, posle nacionalne rasprave i suđenja, očekuje izručenje Miloševića tom međunarodnom sudu.
Prema američkoj agenciji AP, Unija nije direktno uslovila nastavak pomoći Jugoslaviji izručenjem bivšeg predsednika jer među petnaestoricom nema 'jasnog konsenzusa' o tom pitanju.
Pozivajući se na jednog neimenovanog diplomatu, AP tvrdi da se za direktnije vezivanje pomoći EU sa izručenjem Miloševića zalagala Nemačka, ali da se Francuska usprotivila takvom pristupu.
Povodom situacije na jugu Srbije, šefovi diplomatija petnaestorice su u saopštenju izrazili zadovoljstvo 'napretkom u dijalogu predstavnika jugoslovenskih vlasti i albanske zajednice', ocenjujući da se, izgleda, pojavljuje 'konsenzus o modalitetima za uspostavljanje multinacionalnih policijskih snaga u regionu'.
Oni su pozvali vlasti SRJ i Srbije da 'nastave putem reformi', izrazili zadovoljstvo zbog 'napretka u dijalogu vlasti SRJ i Srbije i predstavnika albanske zajednice o rešavanju situacije na jugu Srbije'. Ministri su posebno ukazali 'na sve uočljiviji konsenzus o načinu za stvaranje etnički mešovitih lokalnih policijskih snaga u tom području'. Šefovi diplomatija EU su 'zatražili da se strogo poštuje obustava vatre, da hitno budu oslobođeni taoci i da se nastavi sa sprovođenjem mera za jačanje poverenja'.
Ministri EU su izrazili očekivanje da kampanja i predstojeći izbori u Crnoj Gori budu 'pošteni i ispravni' i pozvali vlade u Beogradu i Podgorici da se o 'obostrano prihvatljivim' ustavnim promenama dogovore u 'sveukupnom saveznom okviru'. Naglašeno je da 'jednostrani potezi' u vezi sa budućim odnosima Crne Gore i Srbije 'mogu imati ozbiljne posledice za stabilnost celog regiona'.
'Savet ministara EU', kako je saopšteno, 'posebno podvlači nužnost uravnoteženog i objektivnog izveštavanja svih državnih medija u Crnoj Gori, a naročito glavnih televizijskih kanala'.
Šefovi diplomatija Unije su, kako se navodi u zaključcima sa njihovog zasedanja, 'ponovo zatražili od vlasti u Beogradu i Podgorici da se dogovore o otvorenom i demokratskom postupku, u sveukupnom federalnom okviru, s ciljem da se dođe do odluke o novim ustavnim rešenjima za odnose između dva sastavna dela federacije, prihvatljivim za sve strane'.
Funkcioneri su nezvanično rekli novinarima da je, kao i dosad, 'čvrst i jednodušan stav' vlada i institucija Evropske unije da 'vlasti u Podgorici nikako ne bi smele da se ogluše o očekivanja Evrope' da se rešenje i dogovor s 'demokratskom vlašću u Beogradu' mora naći na 'razuman i nikako ishitren način, jer će, inače, od toga imati štete svi u regionu, pa i Crna Gora'.
Zaključci izvučeni iz nedavnih poseta evropskih zvaničnika Podgorici govore i da bi unutrašnji razvoj u Crnoj Gori i još uvek uočljive mogućnosti za nagodbu demokratskih snaga i u Podgorici i u Beogradu,
