Izvor: Akter, 13.Dec.2015, 20:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrada Građanskog zakonika
U održavanju skupa pravnika na Kopaoniku pomogla je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.(GIZ)
Naša je želja da konačan tekst Nacrta Građanskog zakonika u sebi sažme savremena saznanja i opšteprihvaćena rešenja i bude usklađen sa tekovinama savremene evropske pravne civilizacije, rekao je danas ministar pravde Nikola Selaković otvarajući susret pravnika na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.
Selaković je precizirao da će javne prasprave o nacrtu >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << tog zakonika trajati do sredine iduće godine.
"Vladavini prava, možda i više od sadržine normi, pogoduje povoljna društva, ekonomska i moralna klima", naglasio je Selaković, dodajući da vladavina prava, osim od paragrafa zavisi od tradicije i razvoja pravne svesti i pravne kulture.
Napominjući da je izrada Građanskog zakonika obiman zakonodavni projekat od posebnog nacionalnog značaja, Selaković je podsetio da će na jednom od okruglih stolova na ovom skupu, biti predstavljen Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, čija primena počinje od naredne godine.
"Reč je o zakonu koji je izuzetno važan i za ostvarivanje ljudskih prava, neophodno je da se svi angažujemo, pre svega zaposleni u pravosudnim institucijama, da se on delotvorno primeni", rekao je Selaković.
Selaković je napomenuo i da je ovogodišnja generalna tema skupa - Pravo i autonomija ličnosti, posebno aktuelna i složena i da bi trebalo ispitati koliko slobodu ličnosti
ugrožava i sputava sve šira mreža pravnih propisa, sve izraženija težnja da se skoro sva ispoljavanja života urede, predvide, izmer, proračunaju i normiraju.
Pitanje je da li je to zakoniitost, imenentnost savremenih društava i dokaz napretka civilacije ili samo zastranjivanje onih koji njima upravljaju, rekao je Selaković navodeći da Kopaonička škola prirodnog prava, koja od pre nekoliko godina radi pod pokroviteljstvom UNESKO, zaslužuje svu podršku u nastojanju da odgovori na ovakva pitanja.
Da li se, upitao je još Selakoviić, uporedo s pravima ličnosti i ljudskim pravima rađa i pravo robotizacije čoveka.
"Ako je Ustav osnovni zakon uglavnom o društveno političkim odnosima, odnosima vlasti, demokratije i slobodne u društvu, onda je Građanski zakonik osnovni zakon o društvenim odnosma kada je reč o pojedincima i odnosIma između pojedinaca i organizacija ili institucija", rekao je član Komisije za izradu nacrta Građanskog zakonika Miodrag Orlić.
On kaže da se radi o sređivanju društvenih odnosa, o tome da građani znaju da su pravila pouzdanija, sigurnija, da se mogu više osloniti na njih jer su čista i jasna
"Mi želimo da što veći broj građana učestvuje u pripremi i raspravi o Građanskom zakoniku da bi Zakonik mogao zaista biti svojina svih građana kada jednog dana bude počeo da se primenjuje", rekao je Orlić, podsetivši da je u prednacrtu unento oko 400 alternativnih rešenja predloženim odredbama, ali i tamo gde nije ostavljena alternativa računa se sa doprinosom kroz sugestije.
Orlić kaže da je želja da se čuju i eventualne primedbe iz međunarodnog pravnog sveta tako da postoji Odbor sastavljen od sedam istaknutih pravnika iz inostranstava koji prate rad na izradi Građanskog zakonika.
Nacrt ovog Zakonika ima puno dobrih noviteta i oni su u skladu sa evropskim zakonodavstvom, dok neka dosadašnja rešenja u ovoj oblasti nisu bila naročito moderna, ocenio je član tog Odbora Profesor Pravnog fakultet Univeziteta u Trentu, u Italiji, Đan Antonio Benakio.
Srbija je, kako je istaknuto na skupu, imala među prvima u Evropi svoj Građanski zakonik, donet 1884 godine, koji je bio na snazi sve do 1946. godine kada formalno prestao da važi, kao i drugi propisi doneti pre 6 aprila 1941. i za vreme okupacije, tako da Srbija od tada nije izvršila kodifikaciju u vidu opšteg Građanskog zakonika.
Predviđeno je da Građanski zakonik, čija izrada predstavlja najveći zakonodavni poduhvat u svakom pravom sistemu, ima pet osnovnih celina i to Opšti deo, Obligacioni odnosi, Stvarno pravo, Porodični odnosi i Nasleđivanje.
.
