Izvor: Politika, Tanjug, 10.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene statuta regrutuju nove independiste
Ponovo otvaranje debate o Statutu Vojvodine moglo bi izazvati i probleme unutar vladajuće koalicije. – Razmena optužbi između političkih predstavnika Vojvodine i centralne Srbije
Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan juče je rekla da jedinstvo vladajuće koalicije nije dovedeno u pitanje i da ne zna otkud teza da sve stranke vladajuće većine ne podržavaju Statut Vojvodine kao takav. „Možda postoji sporenje oko pojedinačnih rešenja, ali o tome ćemo razgovarati”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istakla je ona. Vojvođanske stranke, međutim, smatraju da su sva rešenja već usaglašena u toku javne rasprave i da bi izmene teksta, nakon što je za njega glasalo tri četvrtine pokrajinskih poslanika, predstavljalo svojevrsno ponižavanje vojvođanske skupštine.
Politički analitičar Jovo Komšić, profesor novosadskog univerziteta navodi da bi korekcija teksta statuta mogla pre svega da ponovi otvori neka sporna pitanja među koalicionim partnerima koja su već apsolvirana, recimo da SVM sada ponovo pokrene pitanje uređenja sudova, ili da LSV ponovo počne da insistira na nekim svojim rešenjima. „Naravno, DS i bez njih može u Skupštini Vojvodine da izglasa izmene koje predlaže, baš kao što i u Skupštini Srbije može da usvoji statut uz pomoć nekih drugih stranaka. Ali ta vrsta skupštinske aritmetike ozbiljno kompromituje volju i pokrajinske skupštine i birača čiji su glasovi bili vrlo značajni upravo za pobedu koalicije koja je sada na vlasti u Srbiji”, kaže Komšić.
On dodaje da je najveća odgovornost na DS-u da objasni kako je donošenje statuta od interesa za celu zemlju, da je model vojvođanske decentralizacije model za celu Srbiju i da brani one vrednosti i ideje kojima se rukovodila kada je statut pisan i usvajan. Prema njegovim rečima, prilično je nejasno zašto je vladajuća struktura sebi dozvolila da vraća tekst koji je sama usvojila i time otvori prostor za nove političke manipulacije, posebno stoga što je reč o aktu koji je sam po sebi podložan emotivnom i dosta iracionalnom reagovanju.
Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam, nevladine organizacije koja je aktivno učestvovala u javnoj raspravi o predlogu statuta AP Vojvodine, kaže da je do izvesnih tenzija u Vojvodini već došlo. „Uključili su se i neki faktori, poput SPC-a, koju su, očigledno na scenu izveli političari kojima to odgovara. Činjenica je da je atmosfera oko statuta podgrejana, i najgore je to što vladajuća koalicija sada odlučuje pod takvim političkim pritiskom. I sada se stiče utisak da se unutar vladajuće koalicije ne zna šta je čiji stav, i ko šta zastupa. Očito je cilj većine oponenata da se uradi ono što je urađeno u Miloševićevo vreme – da od autonomije ostane prazna ljuštura, bez ikakvog sadržaja. S druge strane, ako Vojvodina u kojoj je oko 70 odsto Srba, kao što sad neko želi da predstavi, želi da se otcepi, onda je Srbija zaista u velikom problemu”, kaže Popov. On podseća da je Vlada Srbije 2005. godine, dok je njenu okosnicu činio DSS, predložila tekst Ustava po kojem je bilo predviđeno da pokrajinska skupština donosi zakone, što jeste prerogativ državnosti.
Pavel Domonji, iz Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže da reakcija u Vojvodini već ima i svode se na tezu da nas „Beograd ponižava, nudi jednu vrstu autonomije Vojvodini, drugu Kosovu”. „Da li će tenzije biti pojačane zavisi od toga kakav će stav zauzeti većina u Skupštini Vojvodine. Ako se statut doradi tako da dodatno umanji neke nadležnosti, to će sigurno dovesti do nove radikalizacije. Stanke koje su od početka bile protiv statuta će likovati, independisti će regrutovati nove članove”, kaže on.
Najglasnije u zalaganju za potpunu autonomiju Vojvodine i istovremeno najkritičnije prema centralnoj vlasti u severnoj pokrajini su nevladine organizacije, među kojima je i njih 13 okupljenih u Vojvođanskom klubu, čiji predsednik Đorđe Subotić, najavljuje da eventualno „skraćivanje” statuta u pokrajini neće proći bez reakcija. „Sve što slušamo ovih dana samo govori o odnosu centralne Srbije prema Vojvodini. Očigledno je da će se, zbog toga, kod nas promeniti dosadašnja tiha, mirna borba za očuvanje interesa Vojvodine i da ćemo morati da pronađemo nove metode otpora. Ali o tom-potom ... Sve što se sada dešava, već je viđeno pre dvadeset godina i Vojvođani su u tom već viđenom shvatili i naučili da moraju i drugačije da se ponašaju. Ali sada budite sigurni da našu dušu neće ubiti čaša jogurta”, kaže Subotić i dodaje da prljavu kampanju protiv predloga statuta vode oni koji osećaju da taj predlog zapravo „kruni” centralističku vlast.
G. Novaković - A. Popović
-------------------------------------------------
Tri grupacije autonomaša
Pavel Domonji kaže da se u Beogradu pod pojmom autonomaši često podrazumeva jedna homogena grupa ljudi sa zajedničkim idejama i ciljevima, dok je u suštini reč o vrlo raznolikim grupacijama. „Ja sam ih podelio na tri grupe. U prvoj su legalisti, koji pokušavaju da maksimalno iskoriste postojeći ustavni okvir za autonomiju Vojvodine i ovoj grupi pripadaju sve vojvođanske stranke u pokrajinskom parlamentu. Drugu grupu čine „kontraktualisti”, koji se zalažu za potpuno novu vrstu dogovora sa Srbijom i praktično odnos dve federalne jedinice. Treći su independisti, koji nisu nikakva organizovana grupa, već je reč o ličnostima koje nastupaju pojedinačno, najčešće pišući tekstove o tome kako je besmisleno dalje insistirati na priči o autonomiji, kako je svaki dogovor sa Beogradom nemoguć i da je jedino rešenje Vojvodina država”, objašnjava Domonji.
[objavljeno: 11/02/2009]
