Izvor: Politika, 06.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene prema Evropi
Zašto neki već doneti zakoni moraju na doradu, dopunu ili promenu
Evropska unija je podržala ustav Srbije, poručujući da prvi zakon ove zemlje predstavlja korak ka integraciji u Evropu i da će njegovim donošenjem biti ispunjen deo kriterijuma za članstvo u Uniji.
A, koliko je Srbija podržala Evropu i njene standarde u svojim drugim, nižim zakonima od ustava? S obzirom na to da ona sada, u ovoj fazi odnosa sa Briselom, zaista ne mora da harmonizuje svoje zakonodavstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa evropskim propisima – prilično. Ali, imajući u vidu ono što je nadalje čeka, pogotovu od trenutka potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kada će od nje biti zahtevano i strogo kontrolisano usklađivanje sa evropskim pravnim poretkom – ona je tek na početku tog izuzetno obimnog posla.
Za unutrašnje tržište
"Paket evropskih zakona" otvara se (prema stavovima iz "evropskog partnerstva") po određenom redosledu. Postoje, naime, prioritetne oblasti koje najpre treba da budu zakonodavno usklađene sa evropskim standardima, kako bi sve to zajedno najpre dovelo do funkcionisanja unutrašnjeg tržišta. Šest ključnih oblasti ispregovarane su – prema rečima Jelene Popović, načelnika Odeljenja za harmonizaciju zakona sa propisima EU u Kancelariji vlade Srbije za pridruživanje Uniji, u februaru ove godine, u drugoj tehničkoj rundi pregovora sa stručnjacima Evropske komisije, a reč je o zakonima o konkurenciji, državnoj pomoći, zaštiti potrošača, javnim nabavkama, standardizaciji i tehničkim propisima, kao i o intelektualnoj svojini.
Kratak presek do sada urađenog, s tim u vezi, glasi: većina pomenutih akata zapravo je doneta, mada ne i do kraja usaglašena sa evropskim propisima, pa će neki od njih morati da budu ili dopunjeni ili izmenjeni.
Što se tiče Zakona o konkurenciji, jednog od tih bitnih akata na kojima insistira EU, a koji treba da omogući otvaranje slobodne konkurencije i da stvori klimu kakva postoji na evropskom tržištu, usvojen je u Skupštini prošle godine. Na osnovu njega formirana je i Komisija za zaštitu konkurencije. Ali, pomenutim zakonom nije obezbeđeno da ta komisija bude nezavisna i u tome što bi imala mogućnost izricanja adekvatnih kazni u slučaju povrede konkurencije (sada to rade nadležni prekršajni organi). Zbog toga je neophodno da ovaj zakon bude promenjen.
Zakon o zaštiti potrošača takođe je usvojen lane, ali ima falinki. Problem je što sadrži mahom deklarativne odredbe o zaštiti prava potrošača, a ne i rešenja o tome kako i pod kojim uslovima će ta prava biti zaštićena. Imajući u vidu, pre svega, to koliko se potrošač ceni na evropskom tržištu, ovaj akt će, takođe, morati na doradu.
Zatim, tu je i Zakon o javnim nabavkama, treći iz ovog seta koji je usvojen prošle godine, a opet, u izvesnoj meri, odstupa od evropskih standarda. Iako je već jednom dopunjavan, ponovo će morati pred poslanike, između ostalog, i zbog toga što predviđa da protiv odluke Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača može da bude pokrenut spor pred upravnim sudom – sudom koji još ne postoji.
Iz dve oblasti Srbija je, međutim, preuzela propise ranije donete na nivou državne zajednice: šest zakona iz oblasti standardizacije i tehničkih propisa, kao i četiri zakona iz oblasti intelektualne svojine. Što se tiče prvopomenutih akata, Popović navodi da će tu biti preuzeto mnogo evropskih direktiva. Prva u tom izvlačenju biće direktiva o građevinskim proizvodima, za naš izvoz, svakako, od izuzetne važnosti.
I na kraju, zakon o državnoj pomoći, koji treba da omogući pravilnu dodelu subvencija, trenutno je u fazi izrade.
–Sve u svemu, superrezultat – podvlači Popović, posebno objašnjavajući da tih šest oblasti treba da predstavljaju, zapravo, sporazum o otvaranju zone slobodne trgovine. Još konkretnije, reč je o slobodnom protoku robe i našem izvozu, pa je ,,veoma važno da ih na vreme usaglasimo sa evropskim propisima".
U javnosti se, inače, pominju druga polja u kojima će EU, navodno, do kraja zategnuti "konce". Recimo, da neće biti potpisivanja sporazuma dok se ne izaberu ombudsman i državni revizor. Ali, naši izvori potvrđuju samo da na tome EU zasad –"insistira".
Dobrovoljno usaglašavanje
Inače, Akcionim planom za harmonizaciju zakona Republike Srbije sa propisima EU za 2006. godinu, usvojenim u martu ove godine, bilo je predviđeno usvajanje 43 zakona, među kojima su i propisi preuzeti iz prošlogodišnjeg vladinog programa. Od toga, zaključno sa septembrom (kada je Kancelarija dostavila i redovni izveštaj vladi o tome šta je završeno), utvrđeno je osam zakonskih predloga, a Skupština je, od toga, usvojila tri akta – Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o telekomunikacijama i Zakon o ličnoj karti.
Znači, pet zakonskih predloga, koji su pripremljeni za usvajanje, a, ipak, nisu doneti u proteklom periodu, biće, najverovatnije, ostavljeni budućem parlamentu u amanet.
Popović ističe da pre potpisivanja sporazuma sa EU nemamo nikakvu formalno-pravnu obavezu da donosimo zakone u skladu sa evropskim propisima, već da se ovde, zapravo, radi na tzv. dobrovoljnoj harmonizaciji.
Kada, pak, potpišemo sporazum sa Unijom – koji će tada zahtevati usaglašenost naših zakona sa evropskim pravnim poretkom – Evropska komisija će redovno pratiti ispunjavanje naših obaveza na ovom planu. Tada će oni praviti i tabele usaglašenosti: – Ići će, bukvalno, član po član, njihova uredba, naš zakon, pa tabela, pa njihov član, pa naš član, da se tačno vidi koliko je domaći zakon usaglašen i zašto nije.
--------------------------------------------------------------------------
Zajednički prevod propisa EU
Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji i Ministarstvo za evropske integracije Crne Gore utvrdili su tekst Memoranduma o međusobnoj saradnji u pristupanju EU. Memorandum će, kako saznajemo od Srđana Majstorovića, zamenika direktora srpske kancelarije, biti potpisan u narednih mesec dana.
Ovim dokumentom biće obezbeđena saradnja Srbije i Crne Gore u oblasti usklađivanja domaćeg zakona sa evropskim pravom, zatim u izgradnji državnih institucija, u obuci državnih službenika, kao i u komunikacionim aktivnostima.
Memorandum o takvoj saradnji Srbija je već potpisala sa Mađarskom, Hrvatskom i Češkom. U toku su razgovori sa Makedonijom, a sa Bosnom i Hercegovinom važi još ranije potpisani međudržavni ugovor.
Iako je jasno da je ovde, pre svega, reč o iskazivanju naše spremnosti da prihvatimo ono što Unija od nas traži – regionalnu saradnju u oblasti evropskih integracija – pitali smo našeg sagovornika da li je tekst memoranduma po nečem specifičan.
Na to pitanje Majstorović je odrečno odgovorio. Jedino je izuzeo oblast koja se odnosi na prevođenje akija (evropskog pravnog poretka), objašnjavajući da zemlje balkanskog regiona koje su na početku procesa pridruživanja EU, imaju snažan interes da zajedno pristupe složenom poslu prevođenja oko 100 hiljada stranica pravnih propisa Unije. Zato, Kancelarija Vlade Srbije, crnogorsko ministarstvo i njihove kolege iz BIH nastoje da "privole" Evropsku komisiju da im omogući da što pre krenu u zajedničko prevođenje evropskih propisa. Time bi ove države "značajno uštedele na vremenu i sredstvima" neophodnim za to.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 06.11.2006.]
