Izvor: S media, 04.Jun.2011, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene Zakona o Ustavnom sudu na jesen?
Sudije Ustavnog suda Srbije do kraja juna će dostaviti Ministarstvu pravde njihovo viđenje izmena Zakona o Ustavnom sudu.Ove godine Ustavni sud je dobio manje sredstava za rad od zaštitnika građana.
Očekuje se da značajne promene u nadležnosti i načinu postupanja Ustavnog suda Srbije stupe na snagu već na jesen.
Ustavni sud: Poništene odluke o razrešenju sudija!
Ustavni sud: Blanko ostavke su neustavne
Ustavni sud o zabrani 15 >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << navijačkih grupa
Sudije Ustavnog suda Srbije do kraja juna će dostaviti Ministarstvu pravde njihovo viđenje izmena Zakona o Ustavnom sudu, saznaje „Politika”.
Ministarstvo će na osnovu toga dostaviti svoj predlog izmena zakona i tražiće da ga Narodna skupština usvoji po hitnom postupku.
Kako list saznaje, predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević već je o tome obavio razgovore s predsednikom vlade Mirkom Cvetkovićem i ministarskom pravde Snežanom Malović.
Postojeći zakon blokira rad
Postojeći Zakon o Ustavnom sudu blokira rad ovog suda jer sudije o svakom predmetu odlučuju u kompletnom sastavu od 15 sudija i nema mogućnost odlučivanja u manjim većima od troje ili petoro sudija.
Pred sudom je čak 7.000 ustavnih žalbi, od kojih neke čekaju na rešavanje više od dve godine. Polovina tih žalbi podneta je zbog povrede ustavom garantovanog prava na suđenje u razumnom roku, a upravo se Ustavni sud, koji treba da zaštiti to pravo, zbog svoje preopterećenosti pretvara u još jedan sud koji krši isto to pravo građana, pa se može očekivati da se i na Ustavni sud Srbije građani žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Zato će se prva predložena izmena sastojati u tome da se određene odluke mogu donositi u nadležnosti veća od tri ili pet sudija, naročito u slučajevima pružanja ustavne zaštite građanima kao fizičkim licima, ali i pravnim licima kada se obraćaju sudu ustavnom žalbom zbog povrede ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Druga izmena, koju će sudije tražiti, jeste da se zakonskim odredbama onemogući zagušenje suda podnošenjem ustavnih žalbi koje su očigledno neosnovane, jer su podnete iz drugih razloga, a ne zbog povrede ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Ima mnogo građana koji se obraćaju Ustavnom sudu očekujući da on postupa kao sud instancione nadležnosti, čime bi se ustavna žalba pretvorila u vanredni pravni lek, a Ustavni sud u sud četvrtog stepena.
Takve žalbe bile bi vraćene podnosiocima, uz obrazloženje da Ustavni sud nije nadležan da po njima postupa. Zbog toga će biti predloženo i osnivanje stručne službe suda, koja bi cenila dopuštenost ustavnih žalbi. Više od 70 posto predmeta koji stižu u Ustavni sud Srbije su upravo ovakve žalbe, koje se odbacuju iz raznoraznih razloga.
– Građani često traže od Ustavnog suda da poništi odluku višeg ili apelacionog suda i da sam presudi umesto njih. To su nedopuštene ustavne žalbe – kaže Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda Srbije.
Pravne praznine
Izmenom zakona treba omogućiti i odloženo dejstvo odluka Ustavnog suda. To je nužno u situaciji kada sud kasiranjem jednog zakona stvara pravnu prazninu. Kako se ne bi dogodilo da neko vreme „ne postoji” zakon koji uređuje čitavu jednu oblast, mora se omogućiti važenje zakona čija je neustavnost utvrđena, kako bi se taj propis uskladio sa Ustavom do momenta stupanja na snagu odluke Ustavnog suda i tako onemogućio nastanak pravne praznine.
– Ako Ustavni sud, primera radi, kasira pravilnik nekog privrednog društva o isplati zarada, nastala bi pravna praznina zbog koje zaposleni ne bi mogli ostvariti pravo na zaradu. Zato naše odluke moraju imati odloženo dejstvo kako bi se uspostavljeni pravni poredak očuvao – kaže sagovornik.
Treća izmena odnosila bi se na prenošenje nadležnosti sa Ustavnog suda na Vrhovni kasacioni sud kada su u pitanju žalbe u kojima se ističe samo povreda prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudovima, dok su suđenja još u toku, dakle u „živim” predmetima, koji još nisu okončani. Samo povreda prava na suđenje u razumnom roku u već pravnosnažno okončanim predmetima bila bi u nadležnosti Ustavnog suda.
Ustav propisuje da se ustavna žalba može podneti samo ako su već iscrpljena sva pravna sredstva pred redovnim sudovima. Zato je paradoksalno i zapravo nezakonito da se ove žalbe podnose Ustavnom sudu u vezi sa suđenjem koje još traje pred nekim osnovnim, višim ili apelacionim sudom.
Četvrta značajna izmena Zakona o Ustavnom sudu odnosi se na inicijative građana za ocenu ustavnosti zakona, propisa i drugih opštih pravnih akata. Svaki građanin može podneti takvu inicijativu, a zakonom bi to bilo promenjeno.
– Ne može neko ko se iz hobija bavi pravom i ne zna kako da utroši svoje slobodno vreme, svakodnevno da piše inicijative za svaki zakon i svaki član zakona, da zatrpava Ustavni sud. Imamo po 20 i 30 inicijativa od jednog istog građanina, sa različitim idejama i zahtevima da utvrdimo da li je zakon ustavan ili neustavan – kaže Slijepčević.
Da bi se Ustavni sud rasteretio, potrebno je kroz zakon iznaći mogućnost da se postupanje po inicijativama građana uslove postojanjem njihovog pravnog interesa, dakle samo ako su oni u nekom postupku pred sudom ili drugim državnim organom isticali da je reč o neustavnom zakonu ili opštem aktu, a taj sud ili organ to nisu prihvatili. Tada bi taj građanin mogao da se obrati Ustavnom sudu inicijativom za ocenu ustavnosti, jer je to njegov pravni interes,
– Ustavni sud nije sud opšte nadležnosti niti je prekršajni sud da bi se bavio svim i svačim. On se mora baviti samo pitanjima koja su od značaja za pravni poredak, vladavinu prava i očuvanje demokratije, a to svakako neće činiti ako mora da iznosi na plenarnu sednicu baš sve što mu se dostavi – kaže Slijepčević.
Peta izmena zakona biće uređivanje budžetskog položaja Ustavnog suda. On je, po Ustavu, samostalna i nezavisna institucija. Međutim, ta samostalnost se može ostvariti samo ako Ustavni sud ima i samostalnost u odnosu na budžet, koji mu je neophodan da vrši svoju funkciju. U sadašnjem zakonskom rešenju, sud nema mogućnost da utiče na predlog budžeta i Zakon o budžetu kojim mu se dodeljuju sredstva. Ove godine Ustavni sud je dobio manje sredstava za rad od, na primer, zaštitnika građana.
Za najnužnije potrebe, Ustavnom sudu je početkom ove godine nedostajalo 32 miliona dinara. Jedan deo tog novca je u međuvremenu dodeljen sudu iz državnog budžeta.
(Politika)
.jpg)
