Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između izbora i podela
Ako bi pregovori bili nastavljeni, bilo bi otvoreno "neko novo vreme" u kojem bi Srbija mogla da pokaže da zaista čini sve da ispuni svoje obaveze
Poslednjih dana sve češće stižu signali o spremnosti Evropske unije da nastavi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ali tako da hapšenje Ratka Mladića i dalje ostane uslov za potpisivanje tog sporazuma.
Takvu mogućnost najavili su evropski zvaničnici sa kojima je razgovarao Rasim Ljajić, predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, koji je izjavio da bi, prema onome što je čuo od njih, nastavak pregovora usledio odmah nakon izbora u Srbiji.
Priču o eventualnom "odmrzavanju" pregovora čuli smo, prethodno, i od Miroslava Lajčaka, političkog direktora slovačkog Ministarstva spoljnih poslova, koji je, takođe, naveo da je nastavak moguć nakon formiranja nove vlade, sa novim mandatom za odnose sa EU, u kojem bi Hag bio prioritet, ali i nekakvim napretkom u sprovođenju Akcionog plana. Zapravo, Lajčak ocenjuje da se sada traži potvrda da Srbija ima dobru volju i da je zato sve u rukama Beograda da pregovori o pridruživanju EU budu nastavljeni.
Hrvatskoj je uslov postavljen kasnije
Šta bi za nas značio taj uslovni nastavak pregovora, nastavak koji nam ne bi garantovao i parafiranje sprorazuma koji otvara dalji put prema Briselu? Pogotovu, ako bi se dogodilo da tehnički deo posla bude odrađen, a da osnovni uslov koji nam EU postavlja ni tada ne bude ispunjen.
– Kada imate pregovore i Evropsku uniju uvučenu u proces pregovaranja onda imate i aktera koji može da utiče na zbivanja u Srbiji i da ih stalno kanališe reformskim i proevropskim putem – kaže najpre Milica Delević-Đilas, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dodajući da veruje da bismo, ako nova vlada Srbije bude demokratska i takva da može nedvosmislenio da podrži saradnju sa Haškim tribunalom i istakne hapšenje optuženih kao prioritet, u dogledno vreme došli i do izručenja ili do kredibilne potvrde da je izručenje izvan mogućnosti srpske vlade u tom trenutku.
Kad je reč o praktičnoj strani priče koja je, takođe mogućna, da se recimo u tom nastavku tehnički posao završi, a postavljeni uslov ne ispuni, ona podseća na izjavu Doris Pak, predsednicu Komisije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, koja je rekla da je Evropska unija pogrešila što je hapšenje Ratka Mladića prerano postavila kao uslov Srbiji za nastavak pregovora o približavanju Uniji, kao i to da je taj uslov Hrvatskoj uslov bio problem tek u trenutku otpočinjanja pregovora o članstvu.
– Znači, ako bismo nastavili pregovore, opet bi se "lopta" našla u vazduhu. Ostalo bi da vidimo da li bi do zaključenja sporazuma nova vlada učinila nešto novo, ili u smislu ili hapšenja ili kredibilne potvrde da do hapšenja ne može doći, što bi onda omogućilo i da se taj sporazum potpiše, bez odlaganja – ističe ona, naglašavajući da je Hrvatska potpisala sporazum, pa su tri članice EU pravile problem sa ratifikacijom tog sporazuma koje nisu bile zadovoljne kako ova država sarađuje sa Hagom.
Mogućno je, dakle, da i raspoloženje za potpisivanje sporazuma Srbije sa EU u određenom trenutku bude drugačije, da političke okolnosti budu drugačije. Jer ako otpočnete pregovore, onda, kako kaže naš sagovornik, otvarate i "neko novo vreme" u kojem možete da pokažete da zaista činite sve da dođe do tog izručenja.
Dva niza razloga
Otkud to da ovakve najave baš sada stižu iz Brisela?
Za to postoje dve vrste razloga, smatra sociolog Vladimir Vuletić. Prvi je u vezi sa onim što se u samoj Uniji dešava: postoje interne podele oko toga da li EU treba i dalje proširivati ili ne, a drugi se tiče specifičnih okolnosti u Srbiji i predizborne kampanje koja je u toku.
Ovu priliku za svoju tezu, prema njegovom mišljenju, koriste oni u EU koji su za dalje proširenje, željni da se taj proces ne prekida.
– Činjenica jeste da je ovakva vrsta poruka nešto što bi trebalo da ohrabri i osnaži one snage u Srbiji koje se u EU prepoznaju kao demokratske. To bi, u najmanju ruku, trebalo da znači da Unija ne želi da im oteža ovu predizbornu utakmicu – kaže Vuletić.
I drugi beogradski analitičari ocenjuju, inače, da bi eventualno usvajanje predloga o uslovnom nastavku pregovora sa Srbijom uticalo na biračko telo u Srbiji.
Zasad iz Brisela, kao što je poznato, imamo "sve odlične ocene, ali jedinicu iz vladanja, zbog neispunjene obaveze prema Haškom sudu" (kako je slikovito rekao Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova Srbije). Uprkos ranijim očekivanjima da će naša zemlja već ovoga meseca imati potpisan Sporazum sa Unijom, to se nije dogodilo, jer su pregovori, započeti pre godinu dana, prekinuti u maju, zbog nedovršene saradnje Srbije s tribunalom u Hagu, odnosno neizručenja bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića tom sudu.
Bilo je na početku predviđeno da se održe tri zvanične i pet tehničkih rundi pregovora, ali su, zbog prekida pregovora, održane dve zvanične i dve tehničke runde pregovora. Pored usaglašavanja preambule tog sporazuma, usaglašeni su i Opšti principi Sporazuma.
Na tehničkim rundama pregovora predložene su liste proizvoda za koje je u prelaznom periodu trebalo da budu liberalizovane carinske stope, slobodno kretanje usluga, kapitala i robe i zaštita intelektualne svojine. Liberalizacije, nažalost, i dalje nema, jer je planirano da ona stupi na snagu tek nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 27.11.2006.]
.jpg)
