Izvor: B92, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izglasan novi ustav Srbije
Beograd, Kosovska Mitrovica, Novi Sad, Brisel -- Novi ustav Srbije potvrđen je na referendumu, pokazuju rezultati RIK-a i CeSID-a. Uočene nepravilnosti.
Preliminarni rezultati Republičke izborne komisije pokazuju da je za potvrđivanje novog ustava glasalo 52,31% od ukupnog broja birača, na osnovu obrađenih 98,8% biračkog tela. Na referendum je, prema tim podacima, izašlo 54,19 odsto birača. CeSID je saopštio konačnu procenu da je odziv bio 53,3, a da je "za" glasalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 51,4 odsto celog biračkog tela. To je dovoljno za potvrđivanje ustava. EU je zadovoljna referendumom.
Najveći odziv bio je na Kosovu, 90,1 odsto, a najmanji u Vojvodini, 45,9 odsto. U Beogradu je odziv bio 53,1, a u centralnoj Srbiji 56,1 odsto.
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković najavio je da će za nedelju, 5. novembar, zakazati sednicu Skupštine na kojoj će biti proglašen novi ustav.
Kritike i nepravilnosti
Najglasniji u kritici rezultata referenduma je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović. LDP je saopštio da referendum nije ni uspeo jer je izašlo 49,7 odsto građana i ukazao na to da je tokom glasanja bilo organizovanih nepravilnosti i planskih zloupotreba.
Ta stranka je prikazala snimak sa dva biračka mesta u opštinama Vračar i Stari grad, na kojima se vidi da su birači glasali bez dokumenata. Jovanović je rekao da je na policiji da dokaže autentičnost snimaka koje je prikazala njegova stranka.
"Ja ne želim da dokazujem autentičnost tih snimaka, mislim da su građani Srbije svedoci svega što se dešavalo u protekla dva dana. To je samo ilustracija hiljada nepravilnosti od 15.00 do 20.00h, u trenutku kada je postalo jasno da referendum neće uspeti. Na hiljade prigovora smo podneli", kaže Jovanović.
CeSID je saopštio da su od 600 biračkih mesta, njegovi posmatrači zabeležili veće nepravilnosti na osam mesta, gde su birači glasali bez dokumenata ili po jedan član u ime cele porodice, a da je zabeleženo više desetina manjih nepravilnosti.
"Kutije punio birački odbor"
Stranka za Sandžak je saopštila da referendumski proces u Novom Pazaru i Sjenici nije bio regularan i da su njeni posmatrači zabaležili niz nepravilnosti.
"Imamo i snimke koji svedoče o niskoj izlaznosti i nudimo ih javnosti na uvid. Kutije su punili članovi biračkih odbora", rekao je potpredsednik SZS-a Azem Hajdarević.
Inače, i CeSID je upozorio da je najozbiljnije kršenje izbornih pravila bilo u Novom Pazaru.
U Končarevu odziv skoro 100 odsto
U Končarevu, selu u kome živi predsednik opštine Jagodina Dragan Marković Palma, zabeležen je skoro stoprocentni odziv na referendumu. Na tri biračka mesta u tom selu odziv je bio od 97 do 98,9 odsto.
Na biračkom mestu Končarevo 2, od 372 upisana birača, samo četvoro nije izašlo na glasanje, a od 368 onih koji su glasali, samo dvoje je bilo protiv. Na sva tri biračka mesta u Končarevu "ne" je zaokružilo po dvoje birača.
Tadić: Važno da na rezultat ne padne senka
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da nadležne institucije treba da razmotre sve žalbe u vezi sa referendumom, jer je bitno da na rezultate glasanja ne padne "ni trunka sumnje".
"Jako je važno da na ovaj referendum ne padne ni trunka sumnje, jer sve što se dešava u izbornom smislu u Srbiji mora da bude drugačije nego u vreme Slobodana Miloševića. Zbog toga treba vrlo brižljivo izvršiti sve provere", rekao je Tadić.
"Zrno s velikim uticajem"
Novinar NIN-a Dragan Bujošević kaže za B92 da nije siguran da je Srbija rešila ijedan svoj veliki problem time što je donela novi ustav.
"Političare bi trebalo da zabrine činjenica da u Vojvodini nije izašlo 50 odsto birača, drugi problem je u tome što nije glasao niko od Albanaca u Preševu i Medveđi, treći problem je u tome da su iz biračkih spiskova bili isključeni Albanci na Kosovu. To su problemi koje će imati svi oni koji misle da su završili posao donošenjem ustava", kaže on.
"Čini mi se da ovoga puta glasači nisu prihvatili da Kosovo bude mamac za izlazak na birališta, izleda da manje veruju političarima nego ranije, a to će morati da se odrazi na nekim budućim izborima, i to ćemo relativno brzo videti", kaže Bujošević.
"Očigledno, postoje sumnje da je neka čudna ruka glasala u poslednjim trenucima, a imate i podatak da je u poslednjim satima glasalo četiri odsto biračkog tela na sat, što nije zabeleženo. Imate i tolike nepravilnosti, a ako one ne budu dokazane, imaće pravo svi oni koji tvrde da je sve čisto kao suza. Zrno sumnje postoji, a mislim da će to zrno dosta uticati na ishod sledećih izbora", kaže on.
"Izbori će najverovatnije biti održani u decembru, makar prema dogovoru stranaka, a pošto je referendum, na neki način, bio referendum o Koštuničinoj vladi, rezultati referenduma njemu duvaju u leđa. Mora se priznati da je Koštunica to maestralno izveo, a to što su mu Tomislav Nikolić i Boris Tadić to dozvolili, to je već njihov problem", kaže on.
"Ankete pokazuju da građani ustav najviše pripisuju Demokratskoj stranci Srbije i Demokratskoj stranci, pa će rezultati referenduma najviše koristiti njima, ali će mali odziv u Vojvodini koristiti nekim malim strankama, pre svega onim koje su bile za bojkot", kaže Bujošević.
Najveća korist za Koštunicu
Sa ocenom da najveću političku korist od referenduma ima Vojislav Koštunica slaže se i analitičar Dušan Pavlović.
On kaže da je Koštuničin DSS sada u poziciji koju najviše voli, a to je da bira. "To je jedna lagodna pozicija srednjeg igrača, koji je u poziciji da ulazi u koalicije sa onima koji su i sa leve i sa desne strane", kaže on.
"Oni su prosto centralna stranka i sada mogu da biraju između dve strane, i DSS upravo želi da bude u takvoj poziciji - da s jedne strane ima DS, sa kojom može da vodi proreformsku, proevropsku i prodemokratsku politiku, a s druge strane ima otvorenu mogućnost saradnje sa Srpskom radikalnom strankom, sa kojom može da vodi više nacionalističku politiku", smatra on.
Pavlović pretpostavlja da će se DSS opredeliti za saradnju sa Demokratskom strankom. To, međutim, nije izvesno i zavisi od toga da li će parlamentarni izbori u Srbiji biti pre ili posle odluke o statusu Kosova.
.jpg)
