Izvor: Blic, 03.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni rat na mestu etničkih sukoba
Dva-tri vozila policije patroliraju poslednjeg dana vikenda Hrtkovcima. Na ulicama nema vidljive napetosti iako je MUP Srbije zabranio javna okupljanja u ovom sremskom selu. Jučerašnji dan je za Hrtkovčane bio uobičajen iako su tokom vikenda zbog policijske zabrane skupova sprečeni incidenti i sukobi između radikala i naprednjaka, do kojih je trebalo da dođe, nezvanične informacije govore, po nalogu Vojislava Šešelja.
Izbor ovog mesta za ključnu stanicu u predizbornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kampanji pred ponovljene lokalne izbore u Rumi, zakazane za 9. novembar, i istovremene skupove pristalica SRS i SNS nije, međutim, slučajan. U ovom pograničnom sremskom selu 1992. godine nasilno su iseljavani žitelji hrvatske nacionalnosti i za to su optuživani radikali. Ovih dana pred Haškim tribunalom traje rasprava o odgovornosti Šešelja za etničko čišćenje u Vojvodini i iseljavanje Hrvata iz Hrtkovaca.
Radikali žele da potvrde ovo mesto kao uporište gde su na vlasti još od devedesetih godina, dok naprednjaci skup u Hrtkovcima vide kao priliku za distanciranje od Šešeljeve politike. Uostalom, ovo je i njihova prva predizborna kampanja.
Istovremene skupove u mestu koje su radikali želeli da preimenuju u Srbislavce, vojvođanski lider radikala Milorad Mirčić vidi kao „jedan od mnogobrojnih pokušaja Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića da ometaju radikale, i to po uputstvima iz američke i britanske ambasade", te tvrdi da odluka da se skup radikala održi upravo u Hrtkovcima nema veze sa dešavanjima u prošlosti.
S druge strane, zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić optužio je radikale da su u Hrtkovcima i Rumi organizovali okupljanja i provocirali sukobe sa predstavnicima SNS. On je, međutim, izbegao da odgovorio ko je naložio provociranje sukoba, ali je rekao da je „među okupljenim radikalima na televizijskim snimcima prepoznao Nemanju Šarovića, Lazara Marjanskog i druge".
Za razliku od tona govora koji je u Hrtkovcima Šešelj održao 1992. godine, njegov donedavno stranački kolega i istomišljenik Aleksandar Vučić ovoga puta najavljuje novo stranačko okupljanje za sredu, kada će „izbeglice lepo da dočekaju predstavnike SNS, koji, za razliku od nekih, o njima brinu i hoće da idu u Knin, Kistanje, Dvor na Uni, Vojnić.
- Ne smatram da Brač, Hvar, Vis ili Makarska treba da pripadnu Srbiji, već da treba da pomognemo izbeglicama da se vrate u svoje domove i da žive životom pristojnih ljudi, bez diskriminacije - poručio je Vučić.
Novu Vučićevu interpretaciju istorije i izmenu čuvene radikalske retorike, Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka vidi kao uobičajenu posledicu unutarstranačkog sukoba i formiranja nove partije.
- Kada prođe lični plan sukoba, između nekadašnjih partijskih istomišljenika dolazi do udaljavanja politika. I zato odluka Nikolića i Vučića da se distanciraju od Šešeljeve politike ne iznenađuje - kaže Stojiljković za „Blic".
On procenjuje da će se među radikalima i naprednjacima povećavati razlike, pa može uskoro ispasti da oni već nekoliko godina ne dele isto mišljenje ili da u nekim aktivnostima nisu ni rado učestvovali.
Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je da je policija od bezbednosnih službi dobila informacije da se u Hrtkovcima pripremaju incidenti, zbog čega su zabranjeni skupovi SRS i SNS.
- Veoma retko primenjujemo takve mere, ali smo procenili da je bolje da učinimo takav potez - rekao je Dačić i objasnio organizatori skupova informisani o razlozima zabrane.
Uprkos tome što od podele nisu prošla ni dva meseca, i Vučić i Mirčić očekuju pobedu na izborima u Rumi i Hrtkovcima. Evidentno je da meštani ovog sremskog sela tradicionalno glasaju za radikale još od devedesetih, od kada je tamo SRS na vlasti. Danas u Hrtkovcima živi oko 70 odsto Srba, dok ostalih 30 odsto meštana čine Mađari, Hrvati i Romi. Od Hrvata koji su pre 16 godina bili primorani da se isele, u Hrtkovce se vratio samo jedan čovek koji je kupio svoju nekadašnju kuću. Ipak, bez obzira na nacionalni sastav, predsednik mesnog odbora DS Zoran Slavujević kaže da se od avgusta ove godine raspored političkih partija menja, pa je u savet mesne zajednice, koji broji 15 članova, izabrano 14 iz redova demokrata, a samo jedan iz SRS.
Nečista savest ili gubitak memorije
Vest da su zabranjeni skupovi naprednjaka i radikala u Hrtkovcima prisilno mi je vratila slike iz maja 1991. godine, kada sam kao reporter prvi put došla u to selo stotinak kilometara daleko od Beograda i zatekla gotovo avetinjski prizor - spuštene roletne, katance na kapijama i reze na vratima. Bilo je to vreme kada je lokalni kabadahija, radikal Ostoja Sibinčić, predsednik mesne zajednice Hrtkovci, delio pravdu, a njegova mesna kancelarija bila bogato ukrašena oglasima za zamenu, u kojima se Hrtkovčanima nude kuće u Podravskoj Slatini, Slavonskoj Požegi, Šibeniku, Osijeku"
Sećam se i priča o tome kako je sve počinjalo bezazleno, od kamena bačenog u prozor, pokidanih sadnica na njivi, obranih zelenih lubenica, da bi krug nasilja kao vir na vodi počeo da se širi. Pa su krenule pljačke, zastrašivanja, noćna haranja nekog zelenog „mercedesa" valjevske registracije, pozivi telefonom u gluvo doba noći, bombe kašikare koje su eksplodirale u dvorištima, noćne straže" Sećam se kako sam, dve godine kasnije, umesto table sa natpisom Hrtkovci, zatekla onu na kojoj je pisalo Srbislavci, umesto Ulice Vladimir Nazor, natpis Ulica srpskih dobrovoljaca i kako su mi kuće, vojnički poređane u kolone, tog ledenog zimskog jutra izgledale kao da žmure. Tada je trajala akcija policije u kojoj je trebalo iz kuća u Hrtkovcima iseliti bespravno useljene Srbe, a useliti druge Srbe, koji su legalno sa Hrvatima zamenili svoje kuće u Hrvatskoj, što nije išlo baš glatko, jer su ovi prvi tražili da naplate svoje ratne zasluge i ostanu u zaposednutim kućama. Sećam se i priča o tome kako je u Hrtkovcima bilo mira samo dvadeset i tri dana koliko je Ostoja Sibinčić bio u pritvoru i susreta s njim u kući iza zelene drvene kapije iz koje se širio težak miris podvarka i suvih rebara. I kutije za cipele iz koje je, posle višesatnog objašnjavanja ko je neprijatelj a ko strani plaćenik, tek da predahne, izvukao sveske sa ljubavnim pesmama koje piše i pročitao mi jednu: on car ljubavi, a ona carica"
Radikali i naprednjaci u Hrtkovcima sedamnaest godina kasnije"Nečista savest?! Ili znak da smo društvo bez memorije. Vesna Mališić
Ko je Ostoja Sibinčić
Radikalska perjanica u Hrtkovcima za sprovođenje kampanje iseljavanja Hrvata bio je Ostoja Sibinčić. On i danas živi u ovom mestu. Iako Mirčić tvrdi da je Sibinčić bio član SPO, te da u to vreme nije ni formirana SRS, Zoran Slavujević iz DS kaže da je Sibinčić, iako teško bolestan, pre oko godinu dana napustio radikale razočaran sadašnjom strukturom čelnika stranke, a „posebno činjenicom da je prvi čovek mesnog odbora radikala po profesiji šofer, i to šofer Dragana Todorovića".
