Izvor: Politika, 25.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborne igre kamate i kursa
Uglavnom se računa da za Tadića glasaju oni koji su se zadužili kod banaka ili planiraju da uzmu kredite, a za Nikolića oni koji o tome ne mogu ni da razmišljaju. – Koliko stvarno ishod izbora može uticati na pad berzanskih akcija ili rast evra
Već u prvim satima po okončanju prvog kruga predsedničkih izbora, dvojica kandidata koja idu u drugi krug poručili su građanima Srbije da ih sa njihovom pobedom čeka bolji život. Pored ostalih predizbornih obećanja (koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se tiču najviše Kosova i Metohije, Evropske unije i Rusije), Tomislav Nikolić i Boris Tadić spremili su i socio-ekonomsku priču za osvajanje birača, iako sama pozicija predsednika republike ne omogućava bitan uticaj na tu sferu života. Ipak, očigledno je da izborni proces utiče na ekonomski život u Srbiji, jer i sama mogućnost prevremenih izbora ili formiranja nove vladajuće koalicije, koja bi mogla da usledi nakon eventualnog izbora Nikolića za predsednika, utiče na poteze investitora.
Posle iskustva koje smo imali u maju, kada je izbor Nikolića, koji je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, za predsednika Skupštine Srbije doveo do pada dinara i akcija na Beogradskoj berzi, očekivalo se da će domaće tržište kapitala reagovati i na ishod prvog predsedničkog kruga. Ništa dramatično se nije dogodilo, ali je prvog dana posle izbora ipak primećeno smanjenje vrednosti prometa i broja zaključenih poslova, kao i povlačenje stranih investitora (u odnosu na kraj prethodne nedelje), što je nesumnjivo i odraz krize na svetskim berzama.
Kreditni rejting Srbije neće biti promenjen zbog rezultata prvog kruga izbora, saopštila je agencija „Standard end purs” (prema kojoj je trenutni rejting Srbije BB-, što znači da je stanje u našoj ekonomiji „osetljivo”), ali je navela da bi pobeda Nikolića u drugom krugu predstavljala rizik za integraciju Srbije u EU i odnos stranih ulagača prema njoj. Ipak, ova agencija je ocenila i da će politika koalicione vlade nakon mogućeg proglašenja nezavisnosti Kosova biti ključan faktor za utvrđivanje kreditnog rejtinga Srbije.
Pozivajući se na „Standard end purs”, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider G17 plus Mlađan Dinkić izjavio je pre dva dana da su „neke od najozbiljnijih međunarodnih finansijskih organizacija počele da razmišljaju” o posledicama eventualne pobede kandidata SRS-a na predsedničkim izborima. A odsustvo stranih investicija, prema Dinkićevim rečima, u krajnjem bi moglo dovesti do dužničke krize.
I Vesna Perić, direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije, kaže da investitori čekaju da vide ko će pobediti na predsedničkim izborima. Kako je juče rekla za agenciju Rojters, ako pobedi Nikolić, poslaćemo jasnu poruku da članice EU i druge zemlje neće podržati Srbiju a investitori uvek slušaju uputstva svojih vlada.
Da nisu sve ocene „katastrofične”, govori i ljubljanski list „Dnevnik”, koji je posle prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji ocenio da na Beogradskoj berzi „narednih nedelja ne treba očekivati veće pozitivne ili negativne pomake”, jer su investitori uračunali političke rizike. Kako je naveo pomenuti list, a prenosi Beta, „neki dugoročni investitori povećavaju svoje prisustvo na srpskom tržištu, jer ocenjuju da je trenutak za dobru priliku za kupovinu”.
Zbog svega, neizbežnopitanje za Nikolića pred drugi krug izbora vezano je i za – berzu. „Tri puta je padala berza za poslednjih šest meseci i to nije imalo veze sa Tomislavom Nikolićem. NBS je u nekoliko navrata prilikom velikih privatizacija manipulisala kursom evra da bi nekome uštedela novac, ali to niko od tih vajnih eksperata ne želi da analizira”, rekao je, između ostalog, predsednički kandidat radikala odgovarajući pre nekoliko dana na pitanje lista „Pres” kako reaguje na tvrdnje da će njegova pobeda dovesti do pada berze, skoka evra, ekonomske krize.
Ovakve izjave radikala, naravno, upućene su investitorima ali i onom delu biračkog tela koji se zaista plaši da bi mogao da izgubi neke stečene pozicije, poput onih koji su ušli u kreditne aranžmane.
Novinar Miša Brkić je pre desetak dana u „Građanskom listu” napisao da „milion i po ljudi koji su uzeli kredit kod neke banke s mesečnom ratom koja ima deviznu klauzulu” imaju razloga da „mnogo strepe od dolaska radikalsko-populističke koalicije na vlast” (misli se na moguću koaliciju radikala i „narodnjaka”, u slučaju da pobedi Nikolić). „Kad krene loše s dinarom i inflacijom, za sve njih krediti će postati veoma skupi, a oni će morati da stegnu zube i otplaćuju ih ukoliko ne žele da padnu u dužničko ropstvo. Biće i onih koji neće moći da otplaćuju takve astronomske rate, pa će ostajati bez stana, kola ili neke druge dragocenosti koju su uspeli da kupe pomoću kredita. I novi krediti, ako ih bude, biće sve skuplji ”, ocenio je, između ostalog, Brkić.
Građani koji su se zadužili kod banaka, kao i oni koji upravo planiraju da zatraže kredit, uglavnom su oni koji, kako se računa, glasaju za Tadića. Međutim, istraživanja govore da je u Srbiji mnogo i onih koji ne mogu ni da razmišljaju o kreditima, bilo zbog toga što nemaju posao (među njima je, naravno, priličan broj onih koji su posao izgubili poslednjih godina, ili još nisu uspeli da ga nađu, iako su to očekivali od postoktobarskih vlasti) bilo zbog toga što su im plate toliko male da ne mogu da dobiju veći kredit. Oni su, procenjuje se, pretežno naklonjeni Nikoliću.
Nesumnjivo je, ipak, da će i jedna i druga kategorija stanovništva biti na „meti” oba predsednička kandidata, jer treba obezbediti oko dva miliona glasova za pobedu u drugom krugu. Zbog toga Nikolić obećava promene kada ga izaberu za predsednika i zbog toga Tadić ističe da će pobediti u drugom krugu, jer građani neće dozvoliti da se „opet dese izolacija, sukobi i ekonomsko nazadovanje”.
A sudeći po istraživanjima, ekonomske prilike i socijalni položaj su i te kako važna stavka na listi prioriteta građana Srbije. Sociolog Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, kaže da su građani najviše zainteresovani za ekonomski razvoj i porast zapošljavanja, pa tek za KiM i, na četvrtom mestu, za borbu protiv kriminala i korupcije.
Pri tom, iako po svojim ovlašćenjima nema upliva na prve dve stavke, predsednik, kažu sagovornici „Politike”, može preko svoje partije u vladi, odnosno preko svojih ministara da utiče na pojedine ekonomske segmente. Tadić to može već sada, pošto je Demokratska stranka najjača partija u vladajućoj koaliciji, dok Nikolić ima tu mogućnost u budućnosti, ako njegova partija, koja je pojedinačno najjača u parlamentu, jednog dana bude učestvovala u izvršnoj vlasti.
Iako su, dakle, saglasni da će predsednički kandidati između dva kruga igrati i na tu socioekonomsku kartu, naši sagovornici se ne slažu u broju stanovništva u pojedinim kategorijama, kojima se moraju slati određene izborne poruke.
Milan Nikolić, recimo, ističe podatak da 60 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, ekonomista Danijel Cvijetićanin smatra da je siromašnih i više (jer različita istraživanja koriste različite parametre), a ekonomista Goran Nikolić, pozivajući se na novija istraživanja koja su se služila kriterijumima Međunarodne organizacije rada, kaže da je siromašnih u Srbiji ispod 10 odsto, i da ih je još oko 10 odsto na granici siromaštva.
Milan Nikolić ističe da je u Srbiji vrlo loša socijalno-ekonomska situacija, koja pre svega počiva na visokoj nezaposlenosti. U tom položaju je, po njegovim rečima, i više od milion ljudi.
– Međutim, i taj sloj stanovništva se deli. Imate one koji još imaju neku nadu i gledaju na EU kao na neku svetlost na kraju tunela, oni glasaju za Tadića. Drugi deo, oni koji sebe vide kao gubitnike tranzicije i ništa ne očekuju od približavanja EU, oni glasaju iz protesta za Nikolića. Znači, mnogo je više onih koji glasaju iz protesta, zbog socijalno ekonomske situacije, nego što su oni nekakvi nacionalisti pa zato glasaju za Nikolića – ocenjuje Milan Nikolić.
A srednji sloj u Srbiji je, po njegovim rečima, još „dosta tanak”, ali i „žestoko raslojen”.
Govoreći o velikom raslojavanju društva i velikom broju onih koji se ne vide od bleštavila beogradskih izloga, a koji i ne ulaze u te prodavnice, Danijel Cvijetićanin, profesor na Univerzitetu „Braća Karić”, ističe da na njih i te kako ima uticaja ako im neko obeća da će im biti bolje kada se vlast promeni. Njih je, po njemu, mnogo više od onih koji već nešto imaju i plaše se da bi to mogli da izgube.
– U krajnjoj liniji, najbolje je pitati marketinške agencije. Evo, videćete šta će predsednički kandidati izjavljivati, videćete kojih je više – da li je više onih jadnih i bednih ili onih koji se boje da nešto ne izgube. Videćete da će retorika više biti okrenuta prema „jadnicima”, a to je implicitno priznanje da smo postali (ili ostali) država sirotinje, a ne država velikih mogućnosti – ističe Cvijetićanin.
Ekonomista Goran Nikolić, iz Centra Privredne komore Srbije za naučnoistraživački rad i ekonomske analize, procenjuje da kandidat radikala dobija veći deo glasova gubitnika tranzicije, ali njih je, po njegovim rečima, malo, odnosno nedovoljno za pobedu u drugom krugu.
– Oni čine, verovatno, maksimalno od četvrtine do trećine biračkog tela i na njima ne mogu da se dobiju izbori – ukazuje Nikolić.
Objašnjavajući da brojke svedoče o padu siromaštva u Srbiji (pa i one najsvežije, prema kojima je prosečna plata u decembru bila 425 evra, uz „ogradu” da su decembarske plate uvek veće nego obično), Goran Nikolić navodi da postoji znatan broj ljudi koji sebe percipira kao gubitnike, koji to nisu stvarno, nego misle da im je gore nego što jeste. Ili su relativni gubitnici, zato što je njegov komšija bolje prošao u tranziciji. Ova kategorija birača je rezervoar glasova oko koga će se, po mišljenju Nikolića, boriti dva predsednička kandidata. Jer, istraživanja govore da dobitnici (oni koji sebe doživljavaju kao dobitnike tranzicije) i glasaju najviše za Tadića, te se on neće njima previše obraćati.
Dobitnici koji sebe vide kao gubitnike su oni koji, recimo, imaju posao i platu od 300 evra, što zaista nije dovoljno za život, ali su zaboravili da pre sedam ili deset godina nisu imali ni toliko. Među njima su, dakle, i oni koji će, razočarani ili revoltirani, i nadajući se boljem, glasati za Tomislava Nikolića, ali i oni koji će, plašeći se da bi njegovom pobedom mogli da izgube i ono što sada imaju, glasati za Borisa Tadića. To je, naravno, krajnje pojednostavljeno izvođenje izborne računice, samo u jednom segmentu, jer, naravno, građani se (bar ne svi, i verovatno ne većina) ne opredeljuju samo prema jednom kriterijumu. Ali, svakako da će kandidati, boreći se za svaki glas koji će im očigledno biti potreban za konačnu pobedu, ići na to da pridobiju i one birače koji razmišljaju upravo na ovaj način. Pitanje je samo ko će biti ubedljiviji.
--------------------------------------------------------------------------
Vize kao izborni adut
Najava Evropske komisije će 30. januara pokrenuti dijalog s vlastima u Beogradu o potpunom ukidanju viza za putovanja srpskih građana u Evropsku uniju deluje kao veoma jak adut u rukama predsedničkog kandidata Borisa Tadića. Istina je, međutim, da mogućnost putovanja po zemljama EU bez čekanja ispred ambasada u Beogradu i izdvajanja 35 evra za vizu, mnoge u Srbiji ne uzbuđuje, jer nemaju novac za putovanja. Ipak, u Srbiji postoji i veliki broj onih koji bi mogli da putuju kod rođaka u inostranstvo (o njihovom trošku), ali ne mogu da dobiju vizu, pa sada sa nestrpljenjem očekuju da Srbija dođe na belu šengensku listu. To je takođe šansa i za siromašnije građane koji bi, bez viza, mogli da traže bar sezonske poslove u zemljama „šengena”.
-----------------------------------------
Dinar pao za 2,3 odsto zbog političke neizvesnosti
Narodna banka Srbije saopštila je juče da kretanja na deviznom tržištu u prethodna tri dana pokazuju da je, kao posledica političke neizvesnosti koja je stvorena posle prvog kruga predsedničkih izbora, povećana tražnja za devizama.
Dinar je juče, u odnosu na 23. januar, oslabio prema evru za 2,3 odsto, što znači da su akteri na međubankarskom tržištu deviza postali oprezni i da su njihova očekivanja da bi konačni ishod izbora mogao zemlji doneti nestabilnost.
Posle ovog saopštenja, posredstvom agencije Tanjug oglasio se i Izborni štab kandidata radikala, navodeći da lider DS-a Boris Tadić koristi sva sredstva da bi se zadržao na vlasti i da je krenuo u „ogoljenu i najbesprimereniju kampanju laži i neistina” protiv Tomislava Nikolića.
Štab predsedničkog kandidata SRS-a upozorio je vlast „da se ne igra narodnom voljom i da ne laže građane Srbije kako Nikolić donosi političku nestabilnost i kako zbog njega dinar pada”.
Iz SRS-a poručuju da za bilo kakav pad dinara odgovornost mogu da snose samo ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Dinkić i Jelašić su, kako su naveli u SRS-u, „kao najbliži satrapi” Tadića nastavili kampanju zastrašivanja građana Srbije u slučaju Nikolićeve pobede.
Biljana Baković
[objavljeno: 26/01/2008.]
