Izvor: Blic, 02.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori tek posle promene Ustava
Izbori tek posle promene Ustava
BEOGRAD (Srna, Fonet) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić rekao je da se izbori u Srbiji i Jugoslaviji mogu održati samo kao posledica promene Ustava, ali da to sigurno neće biti u skorije vreme. On je dodao da je na poslednjem sastanku Predsedništva DOS određen tajming za izbore i da bi izbori na saveznom nivou mogli da se održe za nekoliko meseci, a izbori u Srbiji, koje je ocenio kao najvažnije, tek posle donošenja novog ustava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << definisanja odnosa u federaciji i rešenja statusa same Srbije.
- Oni koji sada koriste situaciju za političku kampanju prave grešku, jer će do raspisivanja izbora dosaditi ljudima - ocenio je Đinđić i dodao da on lično ne vodi nikakvu kampanju ni za Demokratsku stranku ni za izbore.
Đinđić nije želio da komentariše rad ministra zdravlja Srbije Obrena Joksimovića, kao ni to da li će on ostati u Vladi ili ne, naglašavajući da je Joksimović 'kadar Demokratske stranke Srbije i da će po želji te stranke ostati da vrši funkciju ili ne'.
'U avgustu i septembru izvršiće se procena rada svih ministara, pa i ministra zdravlja, a svaka stranka bi trebalo da svog ministra koristi kao sredstvo za promociju', zaključio je Đinđić.
Premijer Srbije je izjavio da će nastaviti lobiranje za inicijativu da Srbi na Kosovu dobiju specijalan status. Đinđić je rekao da je to njegova lična inicijativa, a ne stav Vlade Srbije ili DOS.
'Oni argumenti koji su deset godina navođeni da bi se tražio specijalan status za Albance, a to je njihovo nepoverenje prema državi Srbiji i potreba da imaju kolektivnu zaštitu, sada u mnogo većoj meri važe za Srbe na Kosovu i Metohiji', rekao je Đinđić.
On je dodao da je šef Unmika Hans Hekerup odbio zahtev da se definišu mehanizmi kolektivne zaštite prava Srba u ustavnim okvirima.
'To nije usvojeno, ali mi istrajavamo na tome', naglasio je Đinđić i dodao da će nastaviti lobiranje u 'važnim zemljama u svetu' da međunarodna zajednica prihvati uvođenje mehanizama kolektivne zaštite Srba. Đinđić je precizirao da ti mehanizmi podrazumevaju 'poseban pravni sistem, kako je bilo predviđeno u Rambujeu za Albance, ili vid neke teritorijalne autonomije na principu kantona ili entiteta'.
'U svakom slučaju, cilj je da Srbi imaju kolektivna prava, a ne, kako je sada definisano, građanska, individualna. Moram da kažem iskreno da nema trenutno raspoloženja u međunarodnim organizacijama da prihvate taj stav', rekao je Đinđić.
'Ako to nije logično onda ne znam šta smo dvanaest godina razgovarali sa svim tim međunarodnim organizacijama kada su tražili specijalni status za Albance. U mnogo većoj meri danas Srbi imaju razloga za zabrinutost ako bi centralne kosovske institucije proizašle posle izbora bile neposredno primenjivane i na njih. Onaj ko to osporava ili je nedobronameran ili nije dobro informisan', zaključio je Đinđić.
Protokol nema značaja
Premijer Srbije ocenio je potpisivanje protokola o saradnji DSS i SDS kao 'partijski sporazum koji nema neki širi značaj za sudbinu srpskog naroda sa dve strane Drine'.
'Ne mislim da se potpisivanjem partijskih sporazuma narod nešto udaljava ili zbližava. To je partijska politika, a trenutne funkcije potpisnika protokla ne znače mnogo, jer su sporazum potpisali kao predsednici stranaka, a ne kao državni funkcioneri', zaključio je Đinđić. Protokol o saradnji u ime dve stranke u ponedeljak su potpisali predsednici DSS i SDS Vojislav Koštunica i Dragan Kalinić.
