Izvor: Politika, 20.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori sve bliže, zakoni ni u nacrtu
Propisi čije usvajanje nalaže Ustavni zakon pre raspisivanja predsedničkih izbora nisu još ni u vladinoj proceduri
Izbori za predsednika Srbije, gotovo je sigurno, neće biti održani ove godine, a i njihovo raspisivanje do kraja 2007, kako piše u Ustavnom zakonu, moglo bi da bude prilično "nategnuto", jer nijedan od šest zakona, koji su neophodan uslov za raspisivanje predsedničkih izbora, kako "Politika" nezvanično saznaje, još nije ni u vladinoj proceduri.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Zakon kaže da ove izbore treba da raspiše predsednik Narodne skupštine "do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti". Prema ovoj formulaciji, moglo bi se zaključiti da je zakonodavac računao na to da će pomenuti zakoni biti doneti pre kraja ove godine (Ustavni zakon je usvojen 10. novembra prošle godine) i, naravno, još nije kasno da tako i bude. Neki poznavaoci srpskog parlamentarnog života, međutim, upozoravaju da je reč o veoma važnim zakonima u vezi sa kojima bi moglo da bude dosta polemika i tokom javnih rasprava i u Skupštini Srbije. Stoga nije nerealno očekivati da neki od ovih zakona bude prenet u 2008. godinu. A šta onda? Da li do stupanja na snagu tog poslednjeg zakona treba čekati na raspisivanje predsedničkih izbora, ili ih svakako raspisati do kraja ove godine?
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Demokratske stranke, izjavila je proteklog vikenda, kako prenosi Beta, da će izbori biti raspisani do kraja godine. "Obaveza po Ustavnom zakonu je da se lokalni i predsednički izbori raspišu do kraja godine. Mi ćemo poštovati zakon", rekla je ona.
Kada se, dakle, može očekivati donošenje neophodnih zakona? Zakon o predsedniku republike nikad nismo ni imali, pa će na to verovatno biti utrošeno više vremena nego na zakon o izboru predsednika republike, koji sigurno neće biti bitno drugačiji od postojećeg, koji je poslednji put izmenjen 2004. godine, pre izbora Borisa Tadića za predsednika. Kako saznajemo, za izradu ovih zakona nadležan je republički Sekretarijat za zakonodavstvo, od koga nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja, upućena još u petak, u kojoj je fazi izrada ovih zakona, pa ni potvrdu ili demanti da Sekretarijat radi na tome.
Prema najavama iz Ministarstva odbrane, predlozi zakona o odbrani i vojsci biće gotovi do kraja ovog meseca, u avgustu će biti na javnoj raspravi, da bi u septembru ušli u vladinu proceduru, a onda poslati i u Skupštinu Srbije.
Kako saznajemo u Ministarstvu spoljnih poslova, u toku je rad na pripremi zakona o spoljnim poslovima. "Smatramo da je neophodno da takav zakon bude što pre donet, kako bi se regulisale sve specifičnosti u radu Ministarstva i drugih aktera međunarodne saradnje u Srbiji", kažu u tom ministarstvu. Ovaj zakon je u fazi radnog teksta, a očekuje se da bude pripremljen i dostavljen vladi do kraja sledećeg meseca.
Premijer Vojislav Koštunica je u ekspozeu 15. maja istakao da je preko potrebno da se "zakonski konkretizuje ustavno pravilo prema kome rad službi bezbednosti kontroliše Narodna skupština". "Put za to je usvajanje novog zakona kojim će se propisati uređenje službi bezbednosti i njihova kontrola, ali mnogo jasnije i preciznije nego što je to učinjeno važećim zakonom koji je donesen za vreme državne zajednice Srbija i Crna Gora", rekao je tada Koštunica.
Tim novim zakonom o službama bezbednosti trebalo bi da se reguliše, između ostalog, i rad Saveta za nacionalnu bezbednost, osnovanog uredbom Vlade Srbije poslednjeg dana maja, koji je zadužen za koordinaciju svih obaveštajno-bezbednosnih službi u zemlji. Šta će sve sadržati taj zakon i da li će postojati samo jedan koji će tretirati sve službe bezbednosti (Bezbednosno-informativna agencija – BIA, Vojnobezbednosna agencija – VBA, Vojnoobaveštajna agencija – VOA, kao i Služba za istraživanje i dokumentaciju – SID i Služba bezbednosti, koje su pri Ministarstvu spoljnih poslova) ili će, kao do sada, postojati Zakon o BIA i zakon koji će se odnositi na ostale službe bezbednosti (koje su bile na nivou državne zajednice), da li će novi zakon predvideti objedinjavanje VBA i VOA, o čemu se intenzivnije razmišlja od prošle godine... Sve su to pitanja na koja još nema konkretnih odgovora.
Nikakve odgovore još nema ni Ivica Dačić, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije i lider Socijalističke partije Srbije. Kako je rekao za "Politiku", do ovog skupštinskog odbora još nikakav predlog, ni od koga, nije stigao.
"Budući da ne postoji ni neki početni koncept, ne mogu ni da govorim o nekim detaljima. Još je otvoreno pitanje i da li će to biti jedan zakon o svim službama bezbednosti u Srbiji ili će biti posebni", ističe Dačić naglašavajući da je taj zakon potrebno doneti što pre, jer "sve što sada radi Savet za nacionalnu bezbednost izlazi iz ustavnog i zakonskog okvira".
Prema njegovim rečima, Odbor neće pre letnje pauze stići da razmotri neki zakonski predlog.
Dačić misli da svi zakoni neophodni za raspisivanje predsedničkih i lokalnih izbora ne mogu biti usvojeni na vreme. "Postoji niz političkih prepreka. Najpre mora, bar u okviru vladajuće koalicije, da se postigne dogovor o tome da li će izbori biti istovremeno održani, kakav će biti izborni sistem na lokalu, kakva će biti kontrola službi bezbednosti... A takvog dogovora još nema", ističe Dačić, koji zbog toga ne očekuje izbore do kraja godine.
Član istog skupštinskog odbora Đorđe Mamula, koji je funkcioner Demokratske stranke Srbije, kaže da ne može da predvidi koliko će trajati rad na zakonu o BIA, ali smatra da će Vlada Srbije dati predlog u skladu sa savremenim rešenjima u svetu (možda ne i sa onim koja idu na ograničavanje ljudskih prava, kojih je bilo naročito posle terorističkih napada na Zapadu).
Bitno je, kako ističe, da službe bezbednosti budu na visini zadatka i da se nađe prava mera između efikasnosti i kontrole. S tim u vezi, dodaje Mamula, treba razmisliti o iskustvu zemalja Istočne Evrope, koje su posle raspada SSSR-a otišle previše u ovu drugu stranu, a sada neki kažu da su preterali i da su imali gotovo osvetnički odnos prema tim službama zbog antisovjetskog naboja.
Kako je naveo, od 3. marta 2004. godine (kada je počela da radi prva Koštuničina vlada) došlo je do velike smene generacija u BIA, a ta agencija sada ima partnerski odnos sa više od 50 službi bezbednosti u svetu, što znači da je prihvaćena i cenjena.
Jedan mogući predlog zakona o službama bezbednosti već je završen – uradila ga je grupa stručnjaka koju je osnovao OEBS. Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, koji je radio na tom tekstu, kaže da se "stalo s tim" i da taj predlog zakona još nije poslat Vladi Srbije.
Biljana Baković
[objavljeno: 20.07.2007.]
