Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori između želja i realnosti
Analitičari veruju da u ovom momentu čak ni stranački čelnici ne znaju kada će biti održani predsednički, pokrajinski i lokalni izbori
Jedino što je u ovom trenutku izvesno u vezi sa održavanjem predsedničkih i lokalnih izbora jeste to da neće biti zakazani za oktobar kako su pre manje od mesec dana najavljivali pojedini mediji na osnovu informacija iz nezvaničnih izvora. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, iz Demokratske stranke, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pre dva dana da je realno da predsednički izbori budu održani do kraja godine, a lokalni izbori na proleće 2008. godine.
Ovakva procena zvuči posebno zanimljivo ako se uzme u obzir kojim zakonima su uslovljeni predsednički, a kojim lokalni izbori. Ustavni zakon, naime, propisuje da se izbori za predsednika Srbije moraju raspisati "do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti". Nijedan od ovih zakona, prema saznanjima "Politike", još nije stigao na razmatranje u nadležne odbore Vlade Srbije, koji moraju da daju mišljenje pre nego što se konačno o njima izjasni ministarski kolegijum.
Ni zakoni potrebni za raspisivanje lokalnih izbora (o teritorijalnoj organizaciji Republike, lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima i položaju glavnog grada) nisu spremni, ali, čini se da bi njihovo usvajanje trebalo da ide brže od onih neophodnih za organizovanje predsedničkih izbora.
Ministar Marković je rekao da bi zakoni iz njegove nadležnosti u oktobru mogli da uđu u skupštinsku proceduru, iako, kako je naveo, još nije poznato kakav će biti izborni sistem za lokalne izbore. Ne zna se još, dakle, da li će biti proporcionalni, većinski ili mešoviti, da li će se gradonačelnici birati na neposrednim izborima ili u lokalnim parlamentima, da li će cenzus za ulazak u skupštine opština biti podignut sa tri na pet odsto...
Zbog svih tih nepoznanica i Žarko Obradović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, smatra da je realnije da se predsednički izbori održe pre lokalnih, dok Dragan Šormaz, potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, misli da je mnogo lakše pripremiti set zakona za lokalne nego onaj za predsedničke izbore.
Obradović kaže da je zbog loših zakona mnogo problema u funkcionisanju organa lokalne samouprave i da su u toj oblasti očigledno potrebne značajne promene, čija rešenja, kako on kaže, ne zavise od opozicije, nego od stranaka u vlasti. A pošto se još ništa ne zna, Obradović predlaže da se najpre donese zakon o lokalnim izborima (koji će i prema njegovom mišljenju najverovatnije biti zakazani za sledeću godinu) da bi stranke imale više prostora i vremena da se pripreme za izborne uslove.
Dragan Šormaz, pak, ocenjuje da je set zakona o lokalnoj samoupravi lakše doneti, jer se u vezi sa tim može lakše naći zajednički jezik sa opozicijom u parlamentu.
"Čini mi se, međutim, da se DS-u mnogo žuri za predsedničke izbore, iako su po usvajanju Ustava govorili da nema potrebe održavati te izbore pre 2008. godine. Jesu oni naši koalicioni partneri, ali čini mi se da zbog rezultata na vanrednim lokalnim izborima u prethodne dve godine, DS oseća da nema snage za njih. Računaju, valjda, da će Tadić sigurno pobediti na predsedničkim izborima, pa da će na krilima njegove pobede bolje proći i na lokalu", kaže Šormaz.
Na pitanje da li je realnije da se prvo održe predsednički, pa lokalni izbori, kako misli ministar Milan Marković, programski direktor Cesida Marko Blagojević jednostavno kaže da ne zna. "Ne znam, niti mogu da pretpostavim. Reč je o sukobu različitih političkih interesa – ne znam čiji će da pretegnu", kaže Blagojević.
Nezvanično se već dugo spekuliše o tome da DS-u odgovaraju istovremeni izbori, jer bi na popularnosti Borisa Tadića mogli da "izvuku" više glasova i za lokalne skupštine. DSS-u to, naravno, ne odgovara i po svaku cenu želi da razdvoji izbore, a izgleda da DS to počinje i da prihvata, ali pokušava da bar nametne predsedničke izbore pre lokalnih.
U spekulacijama o ovim izborima, pokrajinski se najčešće zanemaruju. A njih je još i najjednostavnije organizovati – uslov je samo donošenje zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije.
Namera Izvršnog veća Vojvodine da pre izbora u pokrajini promeni izborni sistem, upućivanjem predloga vojvođanskom parlamentu da se obezbedi sigurnih 12 mandata za predstavnike osam nacionalnih manjina, pored prirodnog praga koji već postoji, vrlo verovatno, neće se ostvariti. Predlog, naime, nema podršku Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je u vladajućoj koaliciji u pokrajini sa DS-om, Pokretom snaga Srbije i Savezom vojvođanskih Mađara, ali rampu na izmenu izbornog sistema u Vojvodini mogla bi da postavi i Vlada Srbije pokretanjem zahteva za ocenu ustavnosti takve odluke vojvođanske skupštine. U DSS-u, naime, ističu da ovaj predlog nije u skladu sa Ustavnim zakonom, u kome se kaže da "do dana stupanja na snagu novog statuta autonomne pokrajine, pokrajinski organi i službe nastavljaju sa radom u skladu sa odredbama važećeg statuta i odluka skupštine autonomne pokrajine".
Ipak, i izbori za poslanike u Skupštini Vojvodine deo su još nepotpisanog koalicionog sporazuma stranaka koje čine Vladu Srbije, i sigurno će se rešavati u paketu sa odlukom o predsedničkim i lokalnim izborima. Da li će pokrajinski izbori biti održani zasebno ili če biti "pridruženi" nekim od drugih izbora?
Marko Blagojević smatra da je i ovo pitanje potpuno otvoreno. "Mislim da na to ne može u ovom trenutku da odgovori niko u Srbiji, čak i prvi ljudi partija teško da mogu to da kažu. Mogu ruku na panj da stavim da to još niko ne zna", kaže Blagojević dodajući da pre polovine septembra nećemo moći ni da naslutimo šta se sprema u vezi sa svim ovim izborima. A neki bi, kako dodaje, već krajem septembra mogli da budu raspisani.
B. Baković
[objavljeno: 25.08.2007.]
