Izvor: Blic, 12.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori dele opoziciju
Izbori dele opoziciju
BEOGRAD Tri godine od održavanja poslednjih izbora u Srbiji, a tada su održani parlamentarni i predsednički izbori, opozicija se naizgled promenila, ali je u suštini ostala ista. Ni danas, kao ni pre tri godine, opozicija nije jedinstvena, ali su sada glavni igrači zamenili pozicije i nastavaljaju da vuku svaki na svoju stranu.
Demokratska stranka, koja je 1997. godine sprovodila antiizbornu kampanju, uz obrazloženje da uslovi za održavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izbora nisu regularni, danas se zalaže za izlazak na izbore, bez obzira na to kakvi su izborni uslovi. U takvom stavu, kao i pre tri godine, ima podršku DSS, GSS, DC, ali i drugih stranaka koje 1997. ili nisu postojale (DHSS), ili su tada bile za učešće na izborima, kao što su SD i DA.
U ovom bloku zvanično se našla i ND, koja je na izborima 1997. nastupala kao koalicioni partner SPS i JUL, ali je već prošle nedelje iz ove stranke promovisana ideja da se pravljenje kriterijuma za stvaranje zajedničkih lista odloži i da se još jednom sedne za sto kako bi se otklonile nesuglasice u opoziciji.
Srpski pokret obnove, s druge strane, danas tvrdi da ne postoje minimalni uslovi za fer i demokratske izbore, ali ne tvrdi ni da će bojkotovati izbore. SPO se, međutim, nije priključio ostatku opozicije uz obrazloženje da je javno deklarisanje opozicije da će učestvovati na izborima dok oni još nisu ni raspisani kontraproduktivno.
Predsednik DS Zoran Đinđić smatra da nije bitno to što su uslovi za izbore sada gori nego pre tri godine.
Da su sve stranke demokratske orijentacije učestvovale u bojkotu pre tri godine, on bi uspeo jer je Miloševiću tada bilo važno šta Zapad misli o njemu. Zbog toga je i učinio velike ustupke nekim strankama da ih navede na izbore. Danas on čini sve da nas otera od izbora. Moj princip je da ako imaš protivnika kao što je Milošević, uvek gledaš šta je njemu važno i radiš suprotno, jer nećeš pogrešiti smatra Đinđić.
Savetnik predsednika SPO Ognjen Pribićević, međutim, ne misli da ova stranka, svojim stavom, koji je trenutno bliži bojkotu nego izlasku na izbore, ide na ruku Miloševiću.
Mislim da se Milošević najviše boji fer i demokratskih izbora, jer na iole normalnim izborima on gubi. Cela opozicija trebalo bi da ostane na stanovištu zalaganja za fer i demokratske izbore smatra Pribićević.
Jedan od razlog za bojkot izbora 1997. bio je, prema Đinđiću, postojanje Gonz- alesovog izveštaja, koji je usvojila i Skupština Srbije, a koji je izričito tražio da izborni zakon ne sme da bude promenjen u toku izborne godine.
Izborni zakon je promenjen i tada smo imali sjajnu priliku da, pozivajući se na legalizam i dokument koji je Skupština Srbije usvojila, osporimo legalnost tih izbora ocenjuje predsednik DS. Đinđić, takođe, upozorava da opozicija danas nema drugu strategiju osim predloga da se kaže da izborni uslovi nisu dobri i da zbog toga opozicija ne izlazi na izbore.
Pribićević, međutim, i dalje tvrdi da je najbitnije boriti se za demokratske uslove pod kojima bi izbori bili održani, pritiskom preko javnosti, što je, kako smatra, jedino oružje koje opozicija poseduje.
Na prvom mestu potrebno je da prestane represija režima nad strankama, studentima i nezavisnim medijima. Neop- hodan je i minimum pristojnosti na državnim medijima, da se neki prostor da opozicionim strankama i da se prestane sa komentarima koji su izvan svakog dobrog ukusa. Potrebno je i ukidanje zakona o informisanju i o univerzitetu. Najvažniji uslov je revidiranje biračkih spiskova i da se obezbedi minimum kontrole, pre svega domaće, od raspisivanja izbora do brojanja glasova ocenjuje Pribićević.
Na pitanje da li očekuje da će ti uslovi biti ispunjeni, Pribićević odgovara: Mogu samo da kažem da smo se mi dogovorili, uključujući i ostale relevantne opozicione stranke, da ćemo se boriti za ispunjenje tih uslova. Mislim da je apsolutno pogrešan trenutak da se napusti borba za ove uslove kao prioritet broj jedan opozicionih stranaka.
Đinđić se slaže sa ocenom da je kontrola izbora najvažnija stvar i ocenjuje da bi, u slučaju bilo koje promene zakona u smislu onemogućavanja opozicije da kontroliše izborni proces, izlazak na izbore bio besmislen.
To bi značilo da su praktično ukinute stranke. Sve druge promene u smislu većinskog ili proporcionalnog sistema, ili broja izbornih krugova u principu važe za sve učesnike smatra predsednik DS.
Ništa, dakle, ni danas nije sigurno i odluke se mogu promeniti preko noći. Pribićević, međutim, odbacuje mogućnost da se stav SPO danas, kao pre tri godine, okrene za 180 stepeni. Krajem jula 1997, naime, Vuk Drašković, predsednik SPO, izjavio je da ova stranka neće izaći na izbore zbog gašenja 55 nezavisnih lokalnih medija, kao i zbog promene broja izbornih jedinica. Samo nekoliko dana kasnije, međutim, Drašković je na poziv Slobodana Miloševića otišao kod novoizabranog predsednika SRJ, i posle sastanka sa njim izjavio da je dobio garancije da će izborni uslovi biti fer.
Ta dva vremena nikako se ne mogu porediti. Recite mi samo koliko je tada ljudi iz opozicije ili koliko je nezavisnih novinara ubijeno. Tu je priča završena zaključio je Pribićević. M. R. Petrović
