Izvor: Blic, 22.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori bi bili avantura
Izbori bi bili avantura
Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Dragoljub Mićunović ocenio je za 'Blic' da su nagađanja oko stepena u kome će se ukidati vanredno stanje pokušaj umanjenja značaja tog pitanja.
- Ne može se ukinuti vanredno stanje u oblastima medija i svega ostalog, a da ostane na snazi u ovlašćenjima policije. Vanredno stanje se i uvodi da bi policija imala viši nivo ovlašćenja nego u redovnim okolnostima. Vanredno stanje se ukida na taj način >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što se vraćamo u normalno poštovanje odredaba krivičnog postupka i ljudskih prava i sloboda. Ne može se biti 60 odsto u vanrednom stanju. Ili ga ima ili ga nema. Diskusija o načinu ukidanja vanrednog stanja je nepotrebna i samo nam stvara probleme - objašnjava Mićunović.
Kada će vanredno stanje biti ukinuto?
- Kao država smo dali reč da ćemo do kraja aprila da ukinemo vanredno stanje. To je rekao i predsednik Vlade Srbije i na neki način smo se na to obavezali. Mogu da razumem motive policije da želi da zadrži svoja ovlašćenja. Ako bi bilo samo do policije, oni nikad ne bi ni izašli iz vanrednog stanja, ali nisu oni ti koji treba da čuvaju ljudska prava. Da li mi to treba da ukinemo sutra ili 30. aprila, u to ne ulazim, ali do kraja aprila to moramo da uradimo ako hoćemo da održimo kredibilitet države i vlasti.
Došlo je do izmena krivičnog zakona koje i posle ukidanja vanrednog stanja omogućavaju veća ovlašćenja policiji? Da li postoji mogućnost da vanredno stanje postane redovno stanje u Srbiji?
- Ne postoji ta mogućnost. Niko Srbiju ne može da vrati u forme ograničenih ljudskih prava. Ljudi ponekad zaboravljaju da smo se mi ulaskom u Savet Evrope odrekli pravnog suvereniteta u oblasti ljudskih prava, nego da postoje opšte norme koje važe kako za svakog građanina Evrope, tako i za naše građane. Napravljen je izuzetak jer se dogodila tragedija i ubijen je premijer. Međutim, ne možemo da uvodimo mere koje su u suprotnosti sa konvencijama o ljudskim slobodama i pravima. Kod nas je najčešća uzrečica 'nigde u svetu to nije tako rešeno'. Mislio bi čovek da imamo posla sa svetskim putnicima i poliglotama... U Engleskoj je postojao poseban zakon za članove IRA koji je omogućavao da oni budu zadržani 15 dana u pritvoru. Pravni komitet SE je bio protiv toga i nađeno je kompromisno rešenje da se smanji na četiri dana pritvora. U Francuskoj je bilo predviđeno da u toku vanrednog stanja lice može da se zadrži u pritvoru sedam dana, pa je takođe smanjeno na četiri dana. E sada, ako mi hoćemo da u redovnom stanju zadržimo 60 dana pritvora kao normu, onda to može, ali moramo da se kao zemlja iselimo iz demokratske familije. Ne može se ZKP, koji je dobio podršku nadležnih međunarodnih organizacija, menjati bez prethodnog dijaloga sa OEBS i SE. Oni su imali razumevanja za vanredno stanje, ali za stalno rešenje koje bi predviđalo šira ovlašćenja policije ne verujem da će imati.
Lider DSS Vojislav Koštunica smatra da je Srbija vraćena u 1945. godinu jer je na delu obračun sa političkim neistomišljenicima.
- On se rodio krajem Drugog svetskog rata i ne može da zna kako je bilo 1945. godine. To poređenje mu je prejako. Kada je u pitanju sukob sa neistomišljenicima, zavisi koja je vrsta borbe. Bilo je nepotrebno krupnih izjava o toku istrage, pre nego što je o tome bilo koji sud izrekao bilo kakvo mišljenje. Ta nagađanja koja su negde pripremana, spominju se nekakve agencije za tu svrhu, bila su loša. Umesto da cela stvar bude prepuštena istražnim organima - policiji i pravosuđu, bilo je puno izjava ko bi sve mogao biti kriv. Mešale su se činjenice o pojedinačnoj odgovornosti nekih lica i verbalni delikti, ili pogromske političke orijentacije. Takva spajanja mogu da budu opasna. Na sreću, na osnovu stava većine političara demokratske orijenatcije nije došlo ni do kakvih zatvaranja političkih lidera i stranaka.
Rasvetljavanju ubistva premijera Srbije sada je data politička dimenzija?
- Postoji neka vrsta propagandnog rata u smislu da se ovaj slučaj i politički osvetli. Sigurno je da svaka stvar ima i političke pozadine i da postoje političke razlike i stranke koje imaju loše mišljenje o ovoj Vladi Srbije. Ali odatle do organizacije zavere postoji jedan veliki korak koji bi morao da se razjasni pre nego što o tome počne da se govori. Sa druge strane, stvar se previše dramatizuje. Da je sve kao 1945. godine, niko ne bi mogao da se pojavi i odgovori na optužbe, da se imaju intervjui u listovima, ne bi mogla da se vodi debata, jer u diktaturi debate nema. U takvim režimima postoje samo zatvorena usta i marice koje skupljaju ljude.
U DOS su počele rasprave oko toga ko je od funkcionera vladajućih stranaka povezan sa zemunskim klanom.
- Ako se tim putem bude išlo, to neće biti dobro. Mnogi su iz različitih razloga videli ovoga ili onoga u društvu tih ljudi. Na osnovu toga se ne može optuživati, ali sve treba mirno ispitati. To što se neko sa nekim video nije dokaz da je učestvovao u kriminalnoj zaveri i sve to treba potpuno odvojiti. Lično, nisam se sretao sa tom vrstom ljudi, ali sam i protiv hajke i pravljenja krivaca ili pravednika unapred. Te polemike nisu dobre. Naravno, javnost će to interesovati, ali ljudi na određenim funkcijama time ne bi trebalo da se bave.
Postoje i ocene da je DOS bio nespreman da se ranije razračuna sa organizovanim kriminalom?
- Koštunica je zastupao pristup da se sve sprovede legalno kroz institucije, dok su neki bili za oštriji pristup. Činjenica je da Koštunica nije imao nadležnost da smeni Radeta Markovića, s obzirom na to da je on bio predsednik savezne države, a Marković je bio na čelu republičke institucije. Međutim, činjenica je i da je u to vreme on imao dovoljno političkog autoriteta da i za Pavkovića i Markovića kaže - 'ove ljude ne želim' i verovatno bi ta stvar bila drukčija. Naravno, neću da procenjujem Koštuničine namere. Verujem da su one bile najbolje, ali nekada je put do pakla popločan najboljim namerama. Dozvolili smo da se određeni udarni Miloševićevi kadrovi i u vojsci i u policiji mimikrijom 'nameste' još bolje.
Šta posle ukidanja vanrednog stanja?
- U ovom trenutku treba ukinuti vanredno stanje i otpočeti sudske procese. Istovremeno, trebalo bi dovršiti i institucije državne zajednice i Srbije. U Srbiji je potrebno je izraditi novi ustav i izabrati predsednika. Ne vidim da je u Srbiji u ovom trenutku moguće održati parlamentarne izbore. To bi bila jedna bespotrebna avantura koja bi dovela u pitanje stabilnost države.
Šta će SCG preduzeti da bi u potpunosti ispunila zahteve haškog Tribunala?
- Saradnja podrazumeva da bi oni koji su nam dostupni trebalo da budu uhapšeni. Ukoliko takvih ima, onda prvo treba da se ovde sprovedu istrage posle kojih bi oni bili izručeni Hagu. Tužilaštvu bi objasnili da su oni tu, pod kontrolom. Zato mislim da bi i sa stanovišta Haškog suda bilo racionalno da oni prepuste da se neka suđenja procesuiraju ovde uz njihovu punu saradnju. Očekujem da će istraga u Srbiji ići i u tom smeru da se otkrije da li je i ko je skrivao Ratka Mladića, kao i da li su to bile nekakve vojne ili policijske snage.
