Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Nov.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbor veća tužilaca - apsolutna kontrola ili najbolji odabir?
BEOGRAD - Poslanici opozicije u Skupštini Srbije su u objedinjenoj načelnoj raspravi o predlozima zakona o javnom tužilaštvu i o Državnom veću tužilaca kritikovali rešenja predviđena za izbor prvog sastava tog veća.
Prema predlogu zakona, prvi sastav Državnog veća tužilaca bira Skupština Srbije na predlog sadašnjeg Visokog saveta pravosuđa, a to rešenje su i poslanici vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) ocenili kao "tanko mesto".
Poslanici opozicione >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Liberalno demokratske partije (LDP) su kao ključno postavili pitanje da li se predloženim zakonima postiže nezavisnost, depolitizacija, stručnost i odgovornost tužilačkog kadra.
Izbor tužilaca (ni)je nezavisan?
Nebojša Ranđelović (LDP) upitao je kako će se izbeći uticaj izvršne vlasti s obzirom na ulogu vlade u izboru tužilaca. Predlogom zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je da javnog tužioca bira Skupština na predlog vlade koji je uputilo Državno veće tužilaca.
Prema rečima Judite Popović iz LDP-a, ta stranka podržava napore vlasti u reformi pravosuđa, ali da je u tom smislu Ustav ograničavajući faktor.
"Moramo da odlučujemo o veoma bitnim zakonima a stalno se sudaramo sa činjenicama o samostalnosti, nezavisnosti i depolitizaciji tužilaštva. U slučaju da imamo uplitanje politike, uplitanje jedne grane vlasti u domen druge nemamo ni savremeno sudstvo ni savremeno tužilaštvo", rekla je Popovićeva.
Poslanici vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) podržali su u načelu predložene zakone, ali su i naveli da predloženi zakoni imaju neka "tanka mesta".
Reizbori tužilaca - opet Vlada, a struka?
Miletić Mihajlović iz SPS je kazao da su zakoni o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca pokušaj onemogućavanja većeg uticaja politike i omogućavanje većeg uticaja struke na izbor i razrešenje tužilaca.
Mihajlović je, međutim, naveo da je "tanko mesto" mogućnost da Vlada može vratiti predlog za izbor javnog tužioca ako Državno veće tužilaca predloži jednog kandidata.
"Tu se vaga i meri koji je taj predlog, da možda nije po volji, po nekoj meri, po nekim kriterijumima koji su možda političke prirode od strane vlade", naveo je Mihajlović.
On je ocenio i da prvi sastav Državnog veća tužilaca može biti "sporno i tanko mesto" u smislu produžavanja političkog uticaja jer kandidate predlaže sadašnji Visoki savet pravosuđa, koji je možda već opterećen "političkim stavovima".
Jovan Palalić iz opozicione Demokratske stranke Srbije (DSS) ocenio je da je većina odredaba predloženih zakona dobra i da predstavlja razradu ustavnih načela, istakavši da su tužilaštva perjanica u borbi protiv kriminala i krupcije.
Prema njegovim rečima, izvršna vlast ima potrebu da se aktivno uključi u gonjenje počinilaca krivičnih dela i da je dobro rešenje po kome vlada predlaže skupštini kandidate za tužioce.
Palalić je, međutim, naveo da će reizborom veliki broj javnih tužilaca i njihovih zamenika ostati bez posla, da će negde biti ukinuta tužilaštva, a da je u tom smislu u predloženom setu pravosudnih zakona nasporniji onaj o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Krasić: Apsolutna kontrola Vlade nad tužilaštvom
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Zoran Krasić ocenio je da će novim zakonima biti omogućeno da vlast ima apsolutnu kontrolu nad tužilaštvom.
Nenad Konstantinović iz poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju rekao je da tužioci u svom radu treba da budu samostalni i nezavisni i da izvršna vlast treba najmanje moguće da utiče na njihov rad.
On je ocenio da je predloženim rešenjima maksimalno, koliko se moglo, isključen uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo i izbor tužilaca.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
