Izvor: Politika, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbor predsednika poruka svetu
Izbor između dvojice "najjačih" (bar prema trenutnom rejtingu koji pokazuje istraživanje javnog mnjenja) kandidata na predsedničkim izborima Borisa Tadića i Tomislava Nikolića direktno će uticati na dalji put Srbije ka evropskim i evroatlantskim integracijama i predstavljaće neku vrstu poruke međunarodnoj zajednici na koju će ona odgovoriti, mišljenje je političkih analitičara. Izborom Tomislava Nikolića za svog predstavnika u fotelji šefa države dobila bi ona Srbija koja je skeptična >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema Zapadu, kaže u izjavi za "Politiku" dr Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, i dodaje da je "ta simbolička ravan daleko važnija od toga šta bi taj predsednik mogao da uradi".
Ovaj stav podržavaju i rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je uradila agencija "Politikum", koji pokazuju da je samo polovina onih koji će na glasačkom listiću zaokružiti Nikolića opredeljena za Evropsku uniju (48,94), dok se čak više od 90 odsto glasača Demokratske stranke izjasnilo za što brži ulazak Srbije u EU.
Najbliži demokratama su glasači G17 plus, koja podržava Tadićevu kandidaturu. Četiri od pet simpatizera G17 plus je za evropsku opciju, dok su od pet građana koji podržavaju DSS, tri za evrointegracije. Tek svaki drugi glasač socijalista je opredeljen za EU.
Istovremeno, na pitanje da li ste za najtešnje veze sa Rusijom pozitivan odgovor dalo je 74,38 odsto SRS-ovih birača, 73,39 procenata DSS-ovih i 41,87 odsto DS-ovih pristalica.
S obzirom na dijametralno suprotstavljene pozicije dvojice kandidata koji su "viđeni" za drugi krug izbora, nameće se i pitanje koliko sam predsednik može presudno da utiče na politiku zemlje. Ovlašćenja predsednika Srbije, prema tumačenju pravnih stručnjaka, nisu srazmerna legitimitetu koji on dobija budući da se bira na neposrednim izborima. Prema Ustavu Srbije, šef države zadužen je za predstavljanje zemlje u inostranstvu, komandovanje vojskom, on proglašava zakone, predlaže kandidata za premijersku funkciju, postavlja i opoziva ambasadore, daje pomilovanja i odlikovanja.
Međutim kako kaže dr Miodrag Radojević, sa Instituta za političke studije, nisu bitna samo formalna ovlašćenja predsednika.
"Da li će funkcija predsednika biti snažna ne zavisi samo od ustavnih ovlašćenja već i od karaktera političkog sistema, da li ima podršku u parlamentu, da li u vladi učestvuje i njegova stranka i u zavisnosti od toga predsednik može biti pravi šef države ili samo politička figura", objašnjava Radojević.
Prema mišljenju Stojiljkovića, bez obzira na ograničen broj predsedničkih ovlašćenja, njegov uticaj raste imajući u vidu da je neposredno izabran i da deluje u podeljenom partijskom sistemu, te ne bismo mogli reći da imamo protokolarnog predsednika.
Ipak, analitičari se slažu u proceni da predsednički izbori manje motivišu birače od parlamentarnih, budući da smatraju da Skupština i vlada koju poslanici izaberu više mogu da utiču na njihove živote nego jedan čovek.
Zbog toga, prema mišljenju Lacmanovića, postoji velika opasnost da će na birališta izaći znatno manji broj birača nego što je to bio slučaj sa parlamentarnim izborima koji su održani u januaru.
Izlaznost se, kako tvrdi Lacmanović, ne bi znatnije popravila ni kada bi istovremeno sa predsedničkim bili održani lokalni i pokrajinski izbori.
"Omešće ih sigurno i mnogi praznici koji slede u vreme kampanje. Nije baš srećno izabran termin za glasanje, ali praznici nisu ni argument da se izbori ne bi održali. Ovi izbori će pokazati i koliko smo inertni, koliko nas u stvari zanima budućnost", smatra Lacmanović.
Ipak, motiv za izlazak na predsedničke izbore može da bude i činjenica da je to dobra prilika da građani koji nisu zadovoljni učinkom vlasti, svoje nezadovoljstvo pokažu zaokružujući kandidate opozicije, bar u prvom krugu i tako pošalju određenu poruku.
Na broj građana koji će izaći na birališta, umnogome će uticati i stav Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije prema izborima. Ako DSS ne podrži izbore, to će, smatra on, smanjiti izlaznost.
"Pored svega toga i samo ponašanje DS-a i koalicija koju imaju sa DSS-om što ne odobravaju mnogi njihovi glasači čini ove izbore za njih manje zanimljivim. DS nikada nije uspeo da motiviše apstinente koji su najvećim delom opredeljeni za tu stranku. Oni su demotivisani jer ne vide progresivnu Demokratsku stranku nego Demokratsku stranku koja pristaje na ustupke", objašnjava Lacmanović.
Ipak, ovakvu sliku donekle bi mogla da promeni činjenica da DS ovog puta nije pristao na dalje odlaganje izbora i isposlovao je njihovo raspisivanje bez saglasnosti koalicionog partnera.
[objavljeno: ]
