Izvor: Politika, 24.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz ministarskih u poslaničke klupe
Stranke moraju RIK-u da dostave spisak poslanika do 4. februara, što znači da bi ministri koji konkurišu za poslanike morali prvo da podnesu ostavke
Ko će biti novi poslanici u Narodnoj skupštini Srbije znaće se najkasnije do 4. februara, jer zakon nalaže strankama da u roku od deset dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora Republičkoj izbornoj komisiji dostave spisak onih kandidata kojima su dodelile mandate. Partije samostalno odlučuju ko će sa njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << liste sesti u poslaničke klupe, a nijedna stranka se ovim poslom, tvrde, još nije bavila. Sigurno je, međutim, da u srpski parlament neće moći niko od poslanika iz vojvođanskog parlamenta, poput Bojana Pajtića (DS), Nenada Čanka (LSV) i Milorada Mirčića (SRS), ukoliko prethodno ne podnesu ostavke na svoje funkcije.
Prema ranijim zakonskim odredbama trećina prvoplasiranih kandidata na izbornoj listi morala je da dobije poslanički mandat. Ta obaveza više ne postoji, kaže Slobodan Vučetić, donedavni predsednik Ustavnog suda Srbije, pa stranke mogu po sopstvenom nahođenju da raspodele mandate, bez obzira na mesto na kojem kandidat bio na izbornoj listi. Podsećamo, na primer, da je Boris Tadić bio poslednji na izbornoj listi Demokratske stranke 2003. godine, koja se, inače, zvala "DS-Boris Tadić", a, ipak, je postao poslanik i proveo neko vreme u poslaničkoj klupi. Tako, na primer, Ružica Đinđić, koja je sada prva na izbornoj listi, ne mora da zauzme mesto u poslaničkim klupama.
Kandidat iz kraja
Sudeći po izjavama predstavnika stranaka, partije imaju sopstvene kriterijume za dodelu mandata, a, uglavnom se gledaju izborni rezultati po opštinama i okruzima. Ukoliko je stranka dobro prošla u nekom mestu, onda, po pravilu, kandidat iz tog kraja dobija mandat.
Najinteresantnija je lista koalicije DSS-NS-Vojislav Koštunica, koja je osvojila 47 mandata. Prema koalicionom sporazumu DSS-u će pripasti 33 mandata, s obzirom na to da bi, prema rečima Dubravke Filipovski, potpredsednika Nove Srbije, toj stranci trebalo da pripadne 30 odsto mandata, a u tu kvotu ulaze i mandati Srpskog demokratskog pokreta obnove i Jedinstvene Srbije. Dakle, Nova Srbija imala bi osam, a SDPO i JS po tri mandata.
Andreja Mladenović, portparol DSS-a, kaže će njegova stranka u parlament poslati kandidate po redosledu na listi. Međutim, DSS će tu imati mali problem, jer su na listi, pored premijera Vojislava Koštunice i svi ministri, osim Zorana Lončara, a ni premijer, ni ministri po novom Ustavu ne mogu biti poslanici.
Prema rečima Slobodana Vučetića, donedavnog predsednika Ustavnog suda Srbije, premijer i ministri moraju da podnesu ostavke, ukoliko prihvate poslanički mandat, a njihove poslove bi mogli da obavljaju državni sekretari, jer je to, ionako, tehnička vlada koja će raditi do izbora nove.
Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda Srbije, takođe, kaže da premijer i ministri moraju da podnesu ostavke ukoliko žele da se prihvate poslaničkog mandata. Čiplić, međutim, ističe da se mora imati u vidu da je reč o vladi iz prethodnog ustavnog sistema, koji je dozvoljavao da premijer i ministri budu poslanici, da sad imamo prelazak na novi ustavni sistem koji to zabranjuje, zato ističe: "Nema tu ništa spektakularno. Upravo zbog svih navedenih pravnih komplikacija, ta vlada će raditi do izbora nove, ali će im biti konstatovane ostavke. Tu je, ipak, reč o kratkom roku".
Dakle, novi poslanici DSS-a, mogli bi biti i Vojislav Koštunica i ministri Dragan Jočić, Aleksandar Popović, Zoran Stojković...
Ukoliko neko od njih ponovo bude predložen za ministra, moraće prethodno da podnese ostavku na poslaničku funkciju, a njegovo mesto u Skupštini zauzeće neki drugi kandidat sa izborne liste.
Stručnost i poverenje
Sve stranke, imaće, međutim, drugi problem zbog odredaba novog Ustava, po kojima "narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može da obavlja druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa". Dakle, niko od poslanika u Skupštini Vojvodine, niti od članova vojvođanske vlade ne može dobiti poslanički mandat u srpskom parlamentu, a sve stranke na svojim listama imaju puno takvih kandidata. Najmanji problem, po ovom osnovu, imaće DSS, jer je na njihovoj listi samo Predrag Bubalo, koji je, inače, ministar u srpskoj vladi, poslanik u vojvođanskom parlamentu. Bubalo bi morao da podnese ostavku i na funkciju ministra i na poslaničko mesto u vojvođanskom parlamentu da bi dobio mandat u Narodnoj skupštini.
U DS-u će se, kako su nam rekli, tek odlučivati ko će biti poslanik, ali se, kažu, već zna da će kriterijumi biti stručnost i poverenje koje su kandidati dobili u svojim sredinama. Sasvim sigurno, ukoliko ne podnesu ostavke na funkcije u Vojvodini, poslanici DS-a ne mogu biti Bojan Pajtić, koji je i predsednik Izvršnog veća, Tomislav Bogunović, Čila Boroš, Milan Dunđerski i Đura Mučenski.
U DS-u juče nisu mogli da nam kažu ništa o svojoj akciji "Mnogo dobrih kandidata" u kojoj je Beograđanima data mogućnost da izaberu poslanike između "beogradskih kandidata". Inače, na sajtu DS-a, još uvek je otvorena mogućnost za glasanje, pa je, možda, i to razlog što nismo dobili ovu informaciju. DS će od svojih 64 mandata, tri dati SDP-u Rasima Ljajića i predstavnicima manjina sa svoje liste.
Zanimljiva je situacija na listi LDP-GSS-SDU-LSDV-Čedomir Jovanović. Ni tu još nisu određeni poslanici, ali je sigurno da poslanički mandat ne mogu dobiti predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, zbog funkcija u Vojvodini. Tako, ukoliko ne podnesu ostavke na pomenute funkcije, mandat ne mogu dobiti Nenad Čanak, Bojan Kostreš (predsednik Skupštine AP Vojvodine), Đerđ Ozren, Maja Sedlarević i Tibor Vaš.
Maja neće u poslanike
U Srpskoj radikalnoj stranci, prema rečima Dragana Todorovića, potpredsednika stranke, tek će se odlučivati o poslaničkim mandatima, a kriterijumi će biti rezultati po gradovima i okruzima. Todorović ističe i da će se voditi računa o funkcijama koje kandidati imaju, "hoćemo da nam što veći broj ljudi bude zastupljen na različitim nivoima vlasti, pa neće biti dupliranja funkcija." Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada, ranije je rekla da neće u poslaničke klupe, jer želi da svoju sadašnju funkciju obavlja do isteka mandata i to punim kapacitetom. Od ostalih kandidata SRS-a, u Narodnu skupštinu neće moći i jedan od najistaknutijih radikala sadašnji potpredsednik stranke i poslanik u svim dosadašnjim sazivima od 1993. godine Milorad Mirčić, koji je poslanik u vojvođanskom parlamentu. Mirčić je, pri tom, u Skupštinu Vojvodine izabran po većinskom sistemu, pa bi, ukoliko bi podneo ostavku da bi se prihvatio mandata u srpskom parlamentu, za njegovo mesto u vojvođanskoj skupštini morali biti raspisani izbori. Isto važi i za Branislava Blažića, Lazara Marjanskog, Igora Bečića, Mitu Avramova, Dragana Bozala, Srđu Komazeca, Stojana Tintora i Srđana Nikolića.
U SPS-u će se, takođe, tek odlučivati o poslanicima, a "vodiće se računa o rezultatima opštinskih odbora i teritorijalnoj zastupljenosti". Poslanik neće biti Borka Vučić, koja je sama rekla da je ta funkcija ne zanima. Poslanik neće moći da bude ni Živorad Smiljanić, koji je poslanik vojvođanskog parlamenta.
G17 plus nema ovih problema sa "vojvođanskim kandidatima", a Suzana Grubješić, član Predsedništva, kaže da će svojih 19 mandata raspoređivati uz poštovanje kriterijuma o stručnosti, rodnoj ravnopravnosti i rezultata izbora po gradovima i okruzima.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 24.01.2007.]
.jpg)
